Do dan danas joj nisu oprostili što je dirnula u balkansku svetinju

Kada je Engleskinja Elodi stigla u Srbiju mislila je da će doneti moderni duh i prosvetliti stanovništvo, naročito Srpkinje. Osnovala je beogradsko Udruženje žena i bila počasni član Dobrotvornih Zadruga i Saveza Srpkinja koje su objavljivale radove u magazinu “Ženski svet”.

Može se smatrati začetnicom feminističkog pokreta u Srbiji i to ne baš uspešnog. Na jednom predavanju pozvala je žene da prospu rakiju  jer je „rakija otrov bračnog života“ i time je napravila kobnu grešku: dirnula je u balkansku svetinju!

Predavanje je prekinuto, uz povike „Napolje iz Srbije“ i moglo se desiti da dobije batine od raspomamljenih Srba koji joj to nisu oprostili.

Izgleda da do dan-danas nije dobila oprost jer se malo zna ko je bila ta visoka i koščata Engleskinja i koliki je doprinos dala Srbiji, srpskoj istoriji i kulturi.

Britanska publicistkinja i prevodilac, Elodi Loton Mijatović, rođena je u Londonu 1825.godine i završila je studije filozofije. Za ono vreme, bila je jedna potpuno nesvakidašnja žena. Početkom druge polovine XIX veka živela je u Bostonu i učestvovala u radu abolicionističkog pokreta koji se zalagao za ukidanje ropstva u SAD.

Već tada je objavljivale pesme, romane, priče…Iz SAD se seli u Lajpcig gde će upoznati Čedomilja Mijatovića, srpskog ministra finansija i inostranih dela, za koga će se udati 1864.godine i sa kojim će živeti u Beogradu i Londonu. Od Čedomilja je bila starija 17 godina.

Čim je savladala srpski jezik prevela je knjigu Florens Najtingel „O nezi bolesnika“ a potom i priče Fulertona i Dikensa. Bila je prva žena koja je 1872.godine u Londonu objavila knjigu „Istorija moderne Srbije“ na engleskom jeziku. Vrlo su značajni i njeni prevodi na engleski jezik srpskih narodnih pesama kosovskog ciklusa koje je pokušala da uobliči u nacionalnu baladu. Početkom 20. veka Elodija Mijatović je bila prva i jedina koja je u Njujorku prevela na engleski jezik deset srpskih narodnih bajki.

Od svog miraza, kupila je kuću sa velikom baštom koja se nalazi i sada u Knez Miloša broj 3.

Biće vam i ovo interesantno:

Nekada Vilsonov, sada Savski trg

Gde žive pravi Beograđani?

Wikipedia

Čedomilj Mijatović rođen je 17. oktobra 1842. godine u Beogradu, od oca Milana, profesora zemljopisa i istorije u Kragujevačkoj i Prvoj beogradskoj gimnaziji i majke Kristine, iz Velikog Bečkereka koja je bila španskog porekla.

Šest puta je bio ministar finansija kneževine/kraljevine Srbije, tri puta ministar inostranih poslova, kandidat za najviše crkvene položaje, predsednik Srpske kraljevske akademije i osnivač Napredne stranke. On je osoba koja je srpskoj valuti dala ime „dinar“.

Ostaće upamćen i po tome što je bio nepotkupljiv. Mijatović se jednom prilikom sreo sa Eženom Bontuom, čelnikom francuske Generalne unije, koja je želela da pravi prugu Beograd-Niš. Tada ministru Mijatoviću, Bontu je ponudio pozamašan mito kako bi dobio željeni posao. Međutim, Čedomilj ne samo da je odbio, već je slučaj prijavio kralju Milanu koji mu isprva nije poverovao.

Bontu tada, misleći da je možda ponudio premalo, daje ček sa duplo većim iznosom koji Čedomilj odmah nosi kralju. Tek tada mu je poverovao.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi