Ikarija, ostrvo divlje prirode i dugovečnih ljudi

U Egejskom moru, na 19 kilometara jugozapadno od Samosa, smestilo se grčko ostrvo Ikarija koje je ime dobilo po Ikaru, Dedalovom sinu koji se prema legendi utopio nedaleko od ostrva jer je leteo previsoko.

Ikariju zovu „Crveno ostrvo“(Kokino Nisi) ili „Crvena stena“(Kokino Vrahos) jer je tokom grčkog građanskog rata (1946-1948.godina) ostrvo korišćeno kao logor za 13.000 komunista. Među njima je bilo pesnika, pisaca, kompozitora i akademika. I danas stanovnici Ikarije neguju poseban odnos prema komunizmu.

Ikarija nije mesto koje privlači turisti jer je ovde priroda i dalje surova i divlja, veći deo ostrva čine planine. Nema blistavih plaža, burnog noćnog života ni gurmanske hrane. Ovde nema ni muzeja, ni galerija, ni glamuroznih festivala. Ovde uglavnom dolaze ljudi koji žele da nauče nešto o specifičnom načinu života 8.000 Grka koji žive na ovom ostrvu.

Jer stanovnici ovog ostrva su sami sebi dovoljni. Većina njih gaji koze što subvencionira Evropska unija. Svi obrađuje svoje parče zemlje i gaje organsko voće, povrće i začinsko bilje. Za sebe proizvode maslinovo ulje, vino i med ali svako od njih ima i neki zanat u ruci: stolarski, krojački, električarski.

Oni koji imaju prodavnice, otvaraju ih onda kada mogu i kada završe sve druge poslove a to je obično uveče. Radnje ostaju otvorene do ponoći a meštani se za to vreme okupljaju na seoskim trgovima i opuštaju uz jelo, piće i sirtaki. Na ovom ostrvu se sve radi polako, bez jurnjave i bez moranja.

U selu Hristos, policijska stanica izgrađena pre nekoliko decenija zvrji prazna jer su se stanovnici složili da oni sami mogu savršeno dobro da održavaju javni red i mir.

Za Ikariju kažu da je mesto gde žive zdravi ljudi stariji od 90 godina. U šali znaju da kažu „da su zaboravili da umru“. Zbog toga mnogi žele da saznaju njihovu tajnu dobrog zdravlja.

Istraživanja su pokazala da postoji nekoliko ključnih elemenata koji Ikarce čine stogodišnjacima. Pre svega, oni sami obrađuju svoje bašte i sve uglavnom sami prave. Dosta se kreću, svakodnevne šetnje su obavezne i time poboljšavaju fizičku kondiciju.

U njihovoj ishrani je zastupljeno povrće, voće, riba, maslinovo ulje, med i crveno vino. Pored toga, vole da popiju crnu kafu i planinski čaj a naučnici kažu da su ovi napici puni antioksidanata. Posle ručka, obavezno odremaju što štiti i poboljšava rad srca.

Lekove gotovo da ne upotrebljavaju ali zato među njima vladaju jake porodične veze. Stari ljudi se ne osećaju odbačenima već su uključeni u sva dešavanja u porodici ili u selu. Oni su skromni, tihi i gostoljubivi a njihov svakodnevni život je opušten, bez anksioznosti i stresa i na život gledaju sa velikom dozom optimizma.

I kod Ikaraca važi pravilo da za ljubav nikad nije kasno!

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi