Gube život pre nego što isti počne: Fenomen koji se rodio u Japanu može postati globalni problem

Hikikomori je oblik ponašanja koji predstavlja socijalni problem u poslednje tri decenije. Ovaj fenomen prvi put je opisan u Japanu devedesetih godina 20. veka, ali je prepoznat i u drugim zemljama širom sveta. Hiki znači “povući se”, dok komori znači “biti unutra”.

Termin se odnosi na ponašanje adolescenata ili mlade osobe koje izbegavaju kontakt sa okolinom i povlače se iz socijalnih aktivnosti. Osoba prekida svaki dodir sa društvom, život pojedinca se bazira na njegovom sopstvenom svetu u porodičnoj kući ili svojoj sobi.

Pročitajte još

Preko potrebno u Japanu! Ministarstvo za borbu protiv usamljenosti

Takođe postoje ekstremni slučajevi gde osoba odbija komunikaciju sa članovima porodice, retko napušta sobu osim kada je fiziološke potrebe primoraju da izađe. Dan provode spavajući, dok noć koriste za aktivnosti koje su uglavnom u vezi za internet.

Ovim fenomenom su pogođeni i visoko obrazovani i slabo edukovani ljudi kao i uzorni i problematični pojedinci. Moderna psihijatrija nije otkrila tačan uzrok ove pojave, dok u nekim slučajevima joj mogu prethoditi depresija, anksioznost ili poremećaj ličnosti.

Ponašanje poput ovog se ne posmatra kao oboljenje, već kao stanje u kojem se pojedinac nalazi.

Koji je uzrok nastanka hikikomorija?

Kako navodi japanski sociolog Miti  period posle Drugog svetkog rata može se podeliti na tri dekade: vreme idealan, snova i fikcije.

Za stvaranje društvenog fenomena hikikomori veruje se da je ključna sociološka pozadina perioda koji se označava kao „vreme fikcije“, a to je period koji je trajao od početka osamdesetih godina do sredine devedesetih godina 20. veka.

Odrastanje mladih u ovom periodu propraćeno je kako vršnjačkim tako i porodičnim nasiljem, izraženim buntom prema autoritetima poput  roditelja i profesora, kao i učestalo narušavanje javnog reda i mira od strane omladine.

“Vreme fikcije” nastaje posle perioda koji se označava kao “vreme snova” koje je bilo obeleženo društvenom interakcijom poznatom kao konformizam gde se negovalo kolektivno dobro, favorizovao se timski duh, društvena zajednica se organizovala tako da svaki pojedinac u okruženju u kojem radi i boravi doživljava kolektiv kao širu porodicu.

Kada se ovaj period završio nastale su nagle promene u međuljudskim odnosima unutar društvene zajednice. Individualizam u tom periodu još nije u potpunosti formiran.

Najveće žrtve ovog perioda tranzicije su takozvani “Milenijalci” odnosno generacija koja je postala punoletna početkom 21. veka.

Novi oblik individualizma je sklonost ka mentalnoj i društvenoj izolovanosti, koju prati česta nezainteresovanost pojedinca za dešavanja i ljude u njihovoj okolini. Nesigurnost zaposlenja i zarade doprinosi povećanju nesigurnosti pojedinca kao i nemogućnosti planiranja života kod mladih ljudi.

Pored Japana fenomen hikikomori je registrovan i u drugim zemljama kao što su Severna Koreja, SAD, Engleska, Italija, Španija.

Posle 11. septembra u SAD primećena je značajno teža interakcija mladih ljudi u društvu i povećana sklonost ka izolaciji.

U Evropi je nazaposlenost mladih u porastu, stoga se i ovo gleda kao jedan od ozbiljnih faktora za dalji razvoj fenomena otuđenosti. Postoji opravdani strah da će se ovo stanje socijalne izolovanosti uskoro proširiti i na druge zemlje i da će fenomen, koji se rodio u Japanu, postati globalni problem.

Porast hikikomorija tokom pandemije

U martu 2021. godine Američko psihološko udruženje objavilo je izveštaj u kome se navodi da je 49 odsto anketiranih ljudi izjavilo da se oseća nelagodno zbog prilagođavanja na ličnu interakciju nakon okončanja restriktivnih mera tokom pandemije.

Ovaj osećaj je posebno snažan među afro-amerikancima i hispano narodima. Prema istraživanju 46 odsto ljudi reklo je da se ne oseća prijatno nakon što su se vratili životu koji su vodili pre pandemije.

Ne samo da su mnogi bili zabrinuti zbog same bolesti, već je došlo do nesigurnosti u vezi posla, povećanja društveno-ekonomskih razlika i smanjenja pristupa zdravstvenoj zaštiti, što je sve uticalo na mentalno zdravlje ljudi.

Pročitajte još

Depresija i hronični umor su posledice rada na daljinu: Kada kuća postane kancelarija javljaju se brojne psiho-fizičke smetnje

Postoji nekoliko jednostavnih stvari koje možete učiniti da biste se nosili sa stresom: briga o svom telu je dobro mesto za početak, poput zdrave ishrane, redovnih vežbi i sna. Meditacija, hobiji i povezivanje sa drugima mogu pomoći.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi