Dobra za dušu, lekovita za telo: Poslušajte neku Verdijevu kompoziciju kada sledeći put osetite glavobolju

Muzikoterapija nije nikakva savremena novotarija. Još u Starom zavetu opisano je da je car David lečio muzikom kralja Saula od melanholije. U 6. veku pre nove ere, grčki lekar i filozof Pitagora prepisivao je muziku kao lek. On je govori da je muzika dobra za dušu, a lekovita za telo.

Istraživači kažu da note deluju na onaj deo mozga koji prima i prerađuje informacije koje dobija preko čula. Pod tim uticajem smanjuje se hormon stresa a povećava se lučenje endorfina, koji je poznatiji kao hormon sreće. Tako istraživači savetuju da poslušate neku Verdijevu kompoziciju kada sledeći put osetite glavobolju.

Muzikoterapija se pokazala kao veoma efikasna i kod drugih bolesti. Samo sat slušanja muzike dnevno može da smanji tegobe u leđima i zglobovima, zaključak je američkih naučnika, dok naučnici iz Kanade tvrde da deca koja vrlo rano krenu na časove muzike kasnije imaju bolje pamćenje i lakše savlađuju školsko gradivo.

Takođe, odlični rezultati se postižu s pacijentima koji su u komi i koji reaguju na muziku.  Istraživači iz Kanade su došli i do zaključka da muzika poboljšava rad imunog sistema i smanjuju stres.

Slušanje muzike mnogo efikasnije smiruje pacijente pre operacije, nego lekovi – navode kanadski naučnici uz napomenu da slušanje i sviranje muzike povećava proizvodnju antitela imunoglobulina A kao i ćelija koje učestvuju u odbrani organizma kada ga napadne neki virus. Istraživanje koje je rađeno u Univerzitetu u Alberti pokazalo je da muzika čak može i da umanji bol.

U Finskoj je jedna studija pokazala da muzika pomaže u lečenju depresije. Nakon tri meseca, pacijenti koji su, uz terapiju lekovima, dobijali i terapiju muzikom imali su bolje rezultate lečenja anksioznosti i depresije nego ostali učesnici studije koji su koristili samo lekove.

Muzika prija i našem srcu, a istraživači kažu da naročito kompozicije Betovena olakšavaju oporavak nakon operacije srca, posle infarkta ili moždanog udara. Betovenova muzika oslobađa od stresa i leči depresiju, zaključili su istraživači, ali i dodali da za svakog pacijenta treba odrediti poželjni muzički žanr i tempo. Tako pravilno odabrana muzika treba da se sluša dva puta dnevno po 12 minuta.

Naučnici kažu da muzika koju volimo proširuje krvne sudove na isti način kao i smeh, fizička aktivnost ili lek za snižavanje pritiska. A širenje krvnih sudova podstiče cirkulaciju i smanjuje rizik od nastanka krvnih ugrušaka i drugih komplikacija ateroskleroze.

Istraživači savetuju da se deci pušta klasična muzika jer ona deluje umirujuće na njih, za razliku od rok muzike koja izaziva agresivno ponašanje. Pored toga, naučnici su došli do zaključka kom oboljenju koja muzika najviše prija. Oni koji imaju slabo srce I povišen pritisak i šećer u krvi treba da slušaju pesme “Bitlsa” ili Dvoržakov valcer iz Treće simfonije. Dobro će doći i slušanje pesama Marka Noflera ili “Valcer cveća” Petra Čajkovskog. Depresiju će odagnati “Kavalerija Rustikana” Pjetra Maskanjija i Hor Jevreja iz Verdijeve opere “Nabuko”.

Bramsa bi trebalo da slušaju oni koji imaju problem sa astmom, a nesanicu otklanja muzika Mocarta, Baha ili Betovena. Dela Antonjina Dvoržaka preporučuju se osobama koje imaju nizak krvni pritisak.

I ne samo kao terapija, muziku je dobro slušati i dok radite. Istraživanja su pokazala da radnici bolje rade, te da su im ponašanje, stavovi i komunikacija bolji, efikasnost i koncentracija povećane, a greške smanjene kada slušaju muziku na poslu.

Pročitajte još:

Instrumenti iz bašte: Šargarepa i krastavac kao rog i frula, bundeve su bubnjevi, a paprika se pretvara u trombon (VIDEO)

Muze bez kojih bi svet propustio neke od najuticajnijih umetničkih dela ikada napravljenih

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi