Muze bez kojih bi svet propustio neke od najuticajnijih umetničkih dela ikada napravljenih

Muze su oduvek igrale važnu ulogu u stvaranju umetnosti.

Od drevnih vremena nadahnjivale su ne samo slikare, skulptore i vajare, već i pisce i naučnike. Muza se slavila i često prikazivala kao očaravajuća žena puna ponosa.

Muze su tek u romantizmu postale važan deo umetničkih dela, dok je modernizam u stvaralaštvo „uveo“ muze od krvi i mesa koje su obično bile rođake, supruge ili ljubavnice umetnika.

Bez ovih muza svet bi propustio neke od najuticajnijih i najomiljenijih umetničkih dela ikada napravljenih.

Čuvena meksička slikarka Frida Kalo jednom prilikom je izjavila „Ja sam svoja muza, ja sam tema koju najbolje znam. Tema koju želim da znam bolje “. Za života je napravila 55 autoportreta.

Lidija Korbet

Lidija Korbet je bila inspiracija koja je Pabla Pikasa dovela do stvaranja preko 60 izvanrednih umetničkih dela. Bila je šarmantna 19-godišnjakinja u vreme kad je upoznala umetnika, prepoznatljiva po plavoj kosi vezanoj u rep. Istoričari umetnosti su ovu fazu Pikasove umetnosti nazvali njegovim „periodom konjskog repa“, a umetnička dela „serijom Silvet“ (Lidija se tada zvala Silveta). Lidija Corbet je samostalna umetnica koja je održala brojne uspešne izložbe svojih izuzetnih umetničkih dela.

Dora Mar

Među mnogobrojnim ljubavnicama Pabla Pikasa bila je i Dora Mar, pravog imena Teodora Marković, Francuskinja hrvatskog porekla, kojoj je, između ostalih, posvetio i sliku iz 1937. ‘Žena koja plače’.

Pikaso je opisivao kao “ženu u suzama” ili kao “lepu i tužnu Doru” čiji ga lik i ponašanje inspirišu. Samo slika Dore Mar sa mačkom prodata je 2006. godine za neverovatnih 95.2 miliona dolara. Pikaso je prikazuje kao lepu, usamljenu, mističnu, zamišljenu ženu, sa dubokim tužnim očima. Tokom turbulentne devetogodišnje veze sa Pikasom, Dora Mar je bila njegova muza i motiv koji se provlačio njegovim kubističkim portretima.

Patila je od dubokih i teških depresija, a nakon što ju je Pikaso ostavio, doživela je nervni slom. Kažu da je tada izjavila: “Nakon Pikasa, samo Bog.”

Gala Diakonova

Gala Diakonova bila je velika muza svom suprugu Salvadoru Daliju. Gala je zapravo bila Elena Ivanovna Diakonova, prelepa Ruskinja iz Kazana.  Za Dalija Gala je bila nepresušna inspiracija. O tome kolika je njegova ljubav bila svedoči i podatak da su svi ženski likovi na Dalijevim slikama inspirisani upravo njom, a većinu svojih slika potpisao je sa Gala-Salvador Dali. Ona se postavila kao njegov verni pratilac, saveznik i prijatelj, ali i dobar organizator, sjajan asistent i zastupnik, zapravo jedna vrsta menadžera.

Madam Sezan

Marie-Hortense Figuet predstavljena je u mnogim delima svog supruga Pola Sezana. Neki izvori kažu da je mnogo vremena proveo slikajući je, tako da njenih portreta u opusu ovog umetnika ima između 25 i 30. I možda model francuskih muza nije najlepši ili najzagonetniji, ali ova žena zauzela je veliki deo portretnog stvaralaštva Pola Sezana.

Emili Floge

Emili Floge je bila austrijska krojačica i modna dizajnerka koja je bila mnogo ispred svog vremena, stvarajući prelepe haljine koje mnogi nisu razumeli. Gustav Klimt, poznat po svojim prelepim slikama, razumeo je njene dizajne i to je bila nit koja ih je spojila. Godinama ju je slikao. Da li su bili prijatelji ili nešto više, zapravo se nije znalo sve do Klimtove smrti i izgovorenih poslednjih reči  „Dovedite mi Emili“.

Edi Sedgvik

Kultna figura iz 1960-ih godina Edi Sedgvik bila je iz privilegovane, a opet vrlo konzervativne i krute porodice. Ubrzo nakon što je počela da živi u Njujorku upoznaje Endija Vorhola na jednoj privatnoj zabavi. Sprijateljili su se i rodonačelnik pop-arta je vrlo brzo proglašava za svoju super zvezdu. Glumila je u nekoliko njegovih filmova, a glavni mediji su je prepoznali po autentičnom osećaju za modu.

Endi i Edi su bili tandem. Njemu je odgovorala pozicija iz koje je ona poticala, iz razloga što je on bio sušta suprotnost. Edi prekida saradnju 1965-1966. godine, jer nije dobijala honorar od filmova, koji su bili izuzetno popularni. Vodila je bitku sa heroinom sve do svoje smrti, 1971. godine.

Pročitajte još:

Veliki umovi i slavni umetnici žrtve jezivih fobija i teških mentalnih poremećaja

Marija Antoaneta, žrtva tračeva i glasina: Nije rekla da se jedu kolači umesto hleba, a mnogo cipela su imali i drugi članovi dvora

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi