Bizarni simboli lepote kroz vekove - Karmin od insekata, crni zubi, perike fiksirane svinjskom mašću i vađenje kutnjaka

Možete li zamisliti da nosite na usnama ruž napravljen od zdrobljenih insekata ili da na svoju kosu svinjskom mašću nalepite periku? Zamislite tek da zbog porculanskog izgleda kože, na lice nanesete mast od cinka ili olova!

Ovo su samo neki od bizarnih estetskih poduhvata koji su bili često korišćeni kroz vekove, a u službi ženske lepote. Neki od njih su i danas u upotrebi.

Rumene usne u starom Egiptu

Jedna nesrećna estetska tradicija datira još iz starog Egipta i do danas se održala – crveni karmin napravljen od insekata.

Da bi imale garantovano lep izgled usana, rumene boje, drevne Egipćanke su drobile insekte. Od toga su dobijale neku vrstu boje, koju su nanosile na usne. To je bila i Kleopatrina metoda ulepšavanja. Takođe se koristila i mešavina fokus-algina, joda i brom-manita, kako bi se dobila lepa nijansa crvene boje za usne. Međutim, malo koja žena je znala da ta kombinacija može da bude fatalna, kako za onu koja nosi karmin, tako i za one koji bi je poljubili.

Ali ako mislite da je korišćenje buba za pravljenje pigmenata stvar prošlosti, grešite. Danas se bubica koja živi na različitim kaktusima u Meksiku – Dactilopius coccus, koristi u kozmetici, ishrani i industrija pića. To je, zapravo, ono što daje intenzivnu crvenu boju svim tim proizvodima. Stoga je sasvim sigurno da ste ili nosili, pili ili jeli boju izvučenu iz ovog insekta u nekom trenutku svog života, a da to niste ni znali.

U Japanu su osobe sa crnim zubima smatrane lepim, poštovanim, zrelim i odanim

Kroz istoriju Japana, ova praksa zvana ohaguro imala je niz različitih značenja, u zavisnosti od vremena i mesta gde je korišćena. Na primer, u nekim slučajevima trebalo je da se pokaže da je žena postala punoletna, u drugim da se označi da je udata ili da simbolizuje vernost. Takođe se verovalo da je to način sprečavanja propadanja zuba. Krajem 19. veka, japanska vlada zabranila je primenu prakse ohaguro, a danas se koristi samo u predstavama, filmovima i nekim tradicionalnim manifestacijama.

Loši zubi su tokom vladavine Elizabete I u 16. veku bili znak statusa

Kraljica Elizabeta I vladala je Engleskom tokom druge polovine 16. veka i bila glavna „krojačica“ trendova, mada se retko koji od njih smatrao privlačnim ili zdravim. Za početak, kraljičini zubi su izgledali prilično istrošeno i pokvareno zbog sklonosti ka slatkišima. Zato su tamni zubi bili znak statusa, pa su neke žene tamnile svoj osmeh samo da bi stekle utisak da pripadaju višim klasama.

Tokom vladavine ove kraljice, preplanula koža je označavala pripadnost radničkoj klasi. Zbog toga je nošenje kreč bele šminke korišćeno kao način razlikovanja ljudi u odnosu na status koji uživaju. Međutim, kraljica Elizabeta I nosila je belu šminku zbog još jednog razloga, bila je zaražena virusom malih boginja, bolešću koja joj je na licu ostavila duboke ožiljke.

Šminka koja se tada koristila danas je zabranjena, jer je rađena na bazi olova, što može prouzrokovati neurološke i druge zdravstvene probleme. Tipičan izgled tog vremena zaokružen je brijanjem dela kose tako da se vizuelno dobije veliko čelo, što je u to vreme predstavljalo znak moći i inteligencije.

Evropske renesansne plemkinje razlikovale su se od ostalih po tome što su nosile neverovatno visoke potpetice

U Italiji 15. i 16. veka žene koje su pripadale višim društvenim klasama trudile su se da se razlikuju od ostalih noseći vrlo visoke štikle, zvane chopines. Postoji još jedno objašnjenje za usvajanje tako čudnog modnog trenda – platforme su sprečavale da se haljine vuku po prljavim ulicama i podovima grada dok bi šetale. Trend se prvo pojavio u Veneciji, i ubrzo se proširio na druge evropske zemlje, poput Francuske i Španije. Da bi mogle da hodaju bar sa određenim stepenom ravnoteže i stabilnosti, dame koje su nosile ovakve cipele uvek su bile u pratnji slugu da ih pridržavaju.

Ogromne perike, fiksirane svinjskom mašću, bile su veoma elegantan dodatak u 18. veku

Osamnaesti vek na francuskom dvoru bilo je vreme kada su devojke, da bi izgledale elegantno, morale da nose velike perike ukrašene svim vrstama cveća, dragulja, ukrasnih traka, čak i plišanim pticama. Ove perike bile su remek-delo veštih profesionalaca, koji su lažnu kosu pričvršćivali za prirodnu koristeći životinjsku mast. Pošto su žene često provodile vreme sa perikama, uobičajeno je bilo da privlače pacove i druge životinje, posebno dok su spavale.

U 19. veku odeća i drugi predmeti bili su obojeni pigmentom čija formula sadrži otrov

U Evropi 19. veka, izraz „modna žrtva“ imao je doslovno značenje. Određena nijansa zelene, nazvana pariska zelena, postala je veoma popularna za bojenje tkanina, traka, veštačkog cveća, šešira, tapeta i drugih predmeta koje su ljudi svakodnevno koristili. Međutim, ova boja je napravljena od arsena, vrlo toksične supstance. Pred kraj veka, nekoliko zemalja je zabranilo njegovu upotrebu u modi i drugoj proizvodnji. Danas se koristi kao sredstvo za suzbijanje štetočina.

Izraz „porcelanska koža“ imao je kroz istoriju doslovno značenje među bogatim ženama

Veruje se da je princeza Aleksandra od Danske bila stručnjak za tehniku emajliranja, koja je u osnovi podrazumevala nanošenje bele paste od cinka ili olova na kožu. Rezultat je bio lice bez bora i izgled „porcelanske kože“, nešto po čemu je Aleksandra postala poznata.

Najnovija pomama u modi početkom 20. veka bile su suknje koje su „vezivale“ noge i činile hodanje gotovo nemogućim

Vezivanje i stezanje su bila dva osnovna uslova da se žene u prošlosti osećaju lepo i elegantno kada nose suknju. To je možda razlog zašto je „hobble suknja“ bila modni trend koji je prevladavao između 1908. i 1914. godine. Ove suknje su izgledale poput svojevrsne cevi na dnu i primoravale su žene da prave veoma sitne korake da bi uopšte mogle da hodaju.

Tokom Drugog svetskog rata, žene su farbale noge kako bi stvorile iluziju da nose najlonske čarape

Najlonske čarape napravile su revoluciju u modi 1940. godine, kada je četiri miliona primeraka stiglo na američko tržište i, uzgred, rasprodato za samo nekoliko dana. Međutim, 1941. godine, kada su Sjedinjene Države ušle u Drugi svetski rat, celokupna proizvodnja ovog novog sintetičkog vlakna bila je namenjena proizvodnji padobrana, užadi, mreža i drugih vojnih artefakata, a milioni žena širom zemlje ostali su bez svog dragocenog modnog dodatka. Ali onda je kozmetička industrija pokušala bar privremeno da reši problem stvarajući nešto što se naziva „tečne čarape“. Ovaj novi proizvod omogućio je nanošenje šminke na noge, kako bi se stekao utisak da na nogama imate najlon čarape. Kreativnije dame su olovkom za oči imitirale šav na čarapi.

Filmskim zvezdama su nekada uklanjali kutnjake kako bi dobili fotogeničnije lice

Holivudskim zvezdama četrdesetih godina, poput Džoun Kraford i Marlen Ditrih, navodno su uklonjeni kutnjaci kako bi imale izgled takozvanog utonulog lica i, prema tome, uglađenije crte lica. Marlen je uvek poricala tu priču, čak i u svojoj autobiografiji, piše brightside.me.

Što se tiče Džoan Kraford, ovaj postupak takođe nije bio ništa drugo do glasina. Ali kasnije, specijalista za njen život i karijeru Brajan Džonson predstavio je dokumente kao dokaz da su glumičini kutnjaci izvađeni 1974. godine, tokom parodontalnog lečenja, a ne u njenoj mladosti.

Pročitajte još:

Bizarna mesta na zemlji: Upoznajte selo lutaka ili mačaka, istražite grad duhova ili zaronite do skulptura na dnu mora

Fascinantne pojave: Najveće živo biće na našoj planeti zauzima 965 hektara zemlje, što je ravno veličini 1.665 fudbalskih terena!

 

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi