Milione evra ulagali u serije sa malom gledanošću: Novac građana izvlačen i preko reklama na RTS-u

Već danima javnost u Srbiji bruji o finansijskim malverzacijama koje se dešavaju u Javnom servisu, te kako je novac građana ove zemlje završio u džepovima pojedinaca. 

Po svemu sudeći, radi se o dobro razrađenoj šemi izvlačenja novca građana Srbije preko RTS-a, a tri ključne osobe koje su odlučivale o tome koje spoljne producentske kuće će biti angažovane za izradu serijskog programa, preko kojeg je najviše sredstava izvučeno, jesu Dragan Bujošević, Vladan Čkrkić i Olivera Kovačević.

Antonio Ahel/ATAImages

Prema najnovijim informacijama koje su dospele u javnost, Dragan Bujošević, bez ikakvog polaganja računa Upravnom odboru, raspolaže sa 1.800.000 evra, dok direktor Poslovne jedinice "TV program" Vladan Čkrkić raspolaže sa čak 120 miliona evra godišnje. 

Đilasove veze sa RTS

Izvori iz RTS-a kažu da je u Javnom servisu javna tajna da Čkrkić najčešće angažuje produkcijsku kuću “NiraPro” i njenog vlasnika Nebojšu Neleta Garića, za koga zaposleni tvrde da mu je kućni prijatelj. 

Inače, Garić je bio jedan od suvlasnika “Multikom grupe”, kompanije za multimedijalne komunikacije, sa osam odsto kapitala, a ostali suvlasnici bili su Dragan Đilas i Milica Delević Đilas sa po 25 odsto i Dragoslav Ilić sa 42 odsto.

Mateja Stanisavljević/ATAImages

Zanimljivo je da se tu ne završavaju Đilasove veze sa RTS-om. Naime, kviz “Ja volim Srbiju” proizvodi firma “Emotion”, koja je u vlasništvu kompanije IMGS Gorana Stamenkovića. Ova firma se pominje u Izveštaju o korupciji u medijima Verice Barać iz 2011. godine. Udeo u njenom vlasništvu je imao upravo Dragan Đilas. Baraćeva je tada tvrdila da su Srđan Šaper i Đilas preko svojih marketinških agencija kontrolisali medije u Srbiji za račun tadašnjeg režima Demokratske stranke.

Na slabo gledane serije trošili milione

Izvori iz RTS-a nadalje tvrde da je direktor Poslovne jedinice "TV program" Vladan Čkrkić uvek insistirao na tome da druge produkcije koje bi dobile posao kao izvršnog producenta uzmu Garića.

Zato je Garić u svoju radnu biografiju upisao produciranje po pet sezona “Vojne akademije“ i emisije “Vreme je za bebe“ i po dve sezone “Kamiondžija“ i “Radio Mileve“. To mu je donelo 12 ugovora sa RTS-om i najmanje 30 miliona evra.

24sedam/ Goran Sivački

Što je najgore, osim glumačkih honorara, koji su iznosili od 500 do 1.000 evra, producent je za “Vojnu akademiju” sve ostalo dobio od Vojske Srbije, koja je obezbedila uniforme, tehniku, puške, tenkove i ostala borbena vozila, a većina kadrova je snimana u kasarnama i na Pasuljanskim livadama.

Novac izvlačen i preko reklama

Da nije bilo nikakvog obzira u otimanju, te da je iskorišćena svaka prilika, možda najbolje govori činjenica da se ne zna gde je završio novac od reklama emitovanih posle prvog kadra “Vojne akademije“, koja je emitovana u 20 časova, odnosno u prajm-tajmu.

24sedam/D.B.

Posle prvog kadra epizode išlo je tri minuta reklama. Uz najavnu i odjavnu špicu od minut i po, tu su i ta tri minuta reklama, koje su se vodile kao deo epizode. Pri tome je “Vojna akademija“ u četvrtoj sezoni, umesto standardnih 12, imala 14 epizoda, pri čemu su dve dodatne nastale od restlova. Radi se dakle o 42 minuta reklama u udarnom terminu samo u toj sezoni. Gde je završio novac od toga, odgovor bi trebalo da pruži rukovodstvo RTS-a, na čelu sa Draganom Bujoševićem i Oliverom Kovačević.

Holivudski budžet i mala gledanost

Najviše novca je izvlačeno preko serija, koje inače beleže veoma skromnu gledanost. Na primer,  “Radio Mileva” je najskuplja serija i za nju je tokom dve godine RTS izdvojio 4.630.764 evra, dok je za isti period za seriju “Kamiondžije” budžetirano ukupno 1.980.936 evra.

“Radio Mileva” je snimana u dve prostorije kuće u Rankeovoj. Dakle, nije bilo nikakvih specijalnih efekata ili skupih enterijera. Ipak, sudeći po izveštajima RTS-a, ova serija bi mogla da se svrsta u red holivudskih ostvarenja. Naravno, samo po ceni, pošto gledanost ni blizu ne opravdava ovoliko trošenje novca građana.

Podsetimo, 24sedam je imao uvid u dokumenta koja potvrđuju malverzacije u Radio-televiziji Srbije i svaki dan će objavljivati nove dokaze krađa u Javnom servisu.

Na osnovu informacija do kojih smo došli iz dokumenata u kojima se vide troškovi emisija i raznih programa za 2022. i 2023. godinu, jasno se može zaključiti da su nesrazmerno veća novčana sredstva ulagana u programe koje su po pravilu za RTS radile privatne firme koje su tako ostvarile višemilionske prihode.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi