Kineski naučnici razvili AI model koji predviđa depresiju: Može da otkrije rizik čak četiri godine unapred

Kineski istraživači razvili su model veštačke inteligencije za koji tvrde da bi mogao da prepozna povećan rizik od razvoja depresije čak četiri godine pre pojave poremećaja. Ukoliko buduća istraživanja potvrde ove rezultate, ovakav pristup mogao bi da otvori prostor za ranije prepoznavanje problema i pravovremeno uključivanje preventivnih mera.

Tim sa Univerziteta u Šenženu navodi da veliki depresivni poremećaj predstavlja ozbiljan javnozdravstveni problem i da više od 332 miliona ljudi širom sveta živi sa ovim stanjem. Ideja istraživača je da se osobe sa većim rizikom prepoznaju pre pojave izraženih simptoma, što bi moglo da omogući raniju intervenciju i potencijalno efikasnije lečenje.

Pexels

AI traži obrasce u radu mozga

Model je napravljen korišćenjem podataka iz dva klinička istraživanja koja su pratila adolescente u nekoliko evropskih zemalja. U jednom od njih učesnici su pregledani sa 16, 19 i 23 godine, a procene su uključivale magnetnu rezonancu, analize krvi i upitnike kojima su beleženi mogući simptomi depresije.

Istraživači su potom ukrstili prikupljene podatke i razvili sistem koji procenjuje rizik od kasnijeg razvoja depresije. Kada je primenjen na ispitanike od 19 godina, model je uspeo da izdvoji one koji su imali veće izglede da do 23. godine razviju poremećaj, a predviđanja su potom upoređena sa rezultatima završnog dela istraživanja.

Posebna pažnja posvećena je načinu na koji ispitanici reaguju na fotografije ljudskih lica i kako njihov mozak obrađuje različite emocionalne izraze. Analiza je pokazala da su osobe čiji mozak teže razlikuje emocije i koje druge ljude češće doživljavaju kao ljute imale veći rizik od kasnijih simptoma depresije i anksioznosti.

Pexels

Razvijen marker za rano prepoznavanje rizika

Na osnovu ovih rezultata tim Lu Han razvio je model dubokog učenja koji pokušava da oponaša način na koji mozak obrađuje vizuelne informacije. Cilj je bio da se utvrdi kako se u moždanoj aktivnosti predstavljaju složeni emocionalni pojmovi, poput ljutnje, i da se takvi obrasci iskoriste za procenu budućeg rizika.

Istraživači su zatim razvili svojevrsni računarski marker i proverili ga na podacima iz drugog istraživanja. U tom istraživanju depresija je poređena sa drugim psihičkim i bihejvioralnim problemima, među kojima su bili alkoholizam, kompulsivno prejedanje i zloupotreba droga.

Rezultati su pokazali da su abnormalne vrednosti markera pronađene samo kod učesnika kojima je klinički dijagnostikovan veliki depresivni poremećaj. Od više od 400 adolescenata obuhvaćenih analizom, takvu dijagnozu imalo je 134 ispitanika, što istraživači vide kao dodatni argument u prilog potencijalnoj specifičnosti ovog pokazatelja.

Pexels

Potencijal za raniju prevenciju

Lu Han, vanredna profesorka na Univerzitetu u Šenženu, navela je da rezultati ukazuju na moguću vezu između genetske ranjivosti, načina na koji osoba obrađuje emocionalne informacije i kasnijeg razvoja depresije. Prema njenim rečima, isti obrazac mogao bi da predstavlja osnovu za računarski marker koji bi jednog dana služio za ranije prepoznavanje rizika.

Posebno je značajno to što model pokušava da identifikuje promene pre nego što se pojave jasni simptomi. Takav pristup bi, ukoliko se potvrdi, mogao da pomogne stručnjacima da osobe sa povećanim rizikom prate ranije i da preventivne mere uvedu pre razvoja ozbiljnijeg poremećaja.

Ipak, rezultati za sada predstavljaju istraživački nalaz, a ne potvrđenu kliničku metodu za predviđanje depresije. Potrebna su dodatna istraživanja i nezavisne provere kako bi se utvrdilo koliko je model pouzdan u široj populaciji i da li bi mogao bezbedno da se koristi u stvarnoj zdravstvenoj praksi.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi