Zašto neki ljudi uvek kasne? Saznajte šta se krije iza ove loše navike

Kašnjenje ne mora uvek da znači da nekome nije stalo ili da namerno ignoriše dogovor. Na njega mogu uticati način na koji osoba procenjuje vreme, njena pažnja, ličnost, navike, ali i odnos prema određenim obavezama.

Neki ljudi jednostavno potcenjuju koliko im je vremena potrebno za svakodnevne aktivnosti. Drugima je teško da prekinu ono što rade, dok pojedini funkcionišu najbolje tek kada osete pritisak roka.

Mozak ne meri vreme uvek precizno

Iako svi koristimo iste satove, naše unutrašnje osećanje vremena može se razlikovati. Nekome će deset minuta delovati kao dovoljno vremena za tuširanje, oblačenje i spremanje, dok će drugoj osobi za iste aktivnosti biti potrebno znatno više.

Pexels

Problem nastaje kada se više takvih malih pogrešnih procena nagomila. „Samo još pet minuta“ može lako da se pretvori u pola sata, a onda osoba shvati da već kasni.

Kada se potpuno izgubite u onome što radite

Postoje i ljudi koji ne kasne zato što su rasejani, već upravo suprotno – previše se udube u ono što rade.

Ako su zaokupljeni poslom, kreativnim projektom ili nečim što im je posebno zanimljivo, teško im je da prekinu aktivnost. Planiraju da završe „još samo jednu stvar“, ali vreme prolazi mnogo brže nego što očekuju.

Takva koncentracija može biti korisna kada treba završiti složen zadatak, ali može predstavljati problem kada je potrebno preći sa jedne aktivnosti na drugu i krenuti na vreme.

Odugovlačenje nije uvek lenjost

Kašnjenje može biti povezano i sa odlaganjem obaveza. Iako se odugovlačenje često tumači kao lenjost, ono ponekad proizlazi iz stresa, nesigurnosti, preopterećenosti ili straha od neuspeha.

Pexels

Osoba može dugo razmišljati o zadatku, brinuti da neće biti dovoljno dobar ili ne znati odakle da počne. Zbog toga odlaže početak sve dok pritisak ne postane dovoljno veliki. Kod nekih ljudi upravo taj pritisak poslednjeg trenutka stvara dodatnu energiju i koncentraciju.

Ličnost takođe može da ima ulogu

Neki ljudi prirodno bolje funkcionišu u poslednjem trenutku i vole osećaj hitnosti. Drugima je planiranje i pridržavanje rasporeda mnogo lakše.

Problem može nastati i kada osoba pokušava da ugura previše obaveza u premalo vremena. Iako veruje da će stići sve da završi pre polaska, jedna nepredviđena sitnica poremeti ceo plan.

Zato hronično kašnjenje često nije posledica samo jedne loše navike, već kombinacije načina razmišljanja, procene vremena i svakodnevnog ponašanja.

Kako postati tačniji?

Prvi korak je da utvrdite gde tačno gubite vreme. Nekome problem predstavlja spremanje, drugome putovanje, a trećem navika da pre izlaska iz kuće obavi još nekoliko stvari.

Pexels

Može pomoći da nekoliko dana merite koliko vam zaista treba za pojedine aktivnosti. Dodavanje vremenske rezerve, ranije postavljanje ličnih rokova i izbegavanje novih obaveza neposredno pre polaska takođe mogu napraviti veliku razliku.

Važno je i razumeti da empatija prema osobi koja kasni ne znači da drugi moraju beskonačno da čekaju. Kod hroničnog kašnjenja korisno je postaviti jasne granice, ali i pokušati da se otkrije šta se zapravo nalazi u pozadini ove navike.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi