Deca šume opstaju uprkos svim pretnjama: Mbuti žive kao njihovi preci pre više hiljada godina
Smeh koriste kao glavno oružje u borbi protiv neprijatelja. Jedan od najstarijih domorodačkih naroda Afrike i dalje živi u skladu sa prirodom, oslanjajući se na izuzetne lovačke i sakupljačke veštine, dok njegov opstanak ugrožavaju krčenje šuma, rudarenje i sukobi u Kongu
Dodaj 24sedam kao Google izvor
Jedan od najstarijih domorodačkih naroda u Africi i dalje pronalazi gotovo sve što mu je potrebno u prašumi, ali njegov opstanak ugrožavaju krčenje šuma, rudarenje i višedecenijski sukobi u Kongu
Duboko u prašumi Ituri, na severoistoku Demokratske Republike Kongo, živi narod Mbuti, poznat i kao Bambuti. Procenjuje se da ova domorodačka zajednica broji između 30.000 i 40.000 ljudi, a antropolozi je svrstavaju među najstarije narode centralne Afrike.
Uprkos pritiscima da napuste tradicionalni način života i prilagode se savremenom društvu, mnoge zajednice Mbutija i dalje žive kao lovci i sakupljači, oslanjajući se na šumu koja im pruža hranu, sklonište i lekovite biljke.
Njihov opstanak, međutim, sve je neizvesniji. Prava Mbutija na zemlju dugo nisu bila dovoljno zaštićena, dok krčenje šuma, rudarenje, oružani sukobi i proterivanje sa tradicionalnih područja ugrožavaju izvore hrane i način života koji su negovali generacijama.
Sele se u potrazi za hranom
Zajednice Mbutija tradicionalno žive u manjim grupama i podižu privremena naselja od granja, lišća i drugih materijala koje pronalaze u šumi. U zavisnosti od dostupnosti divljači, plodova i drugih izvora hrane, pojedine grupe povremeno menjaju mesto boravka.
Njihova ishrana zasniva se na lovu, ribolovu i sakupljanju šumskih plodova, korenja, pečuraka, meda i jestivih biljaka. Sve što im je potrebno pronalaze u okruženju koje poznaju do najsitnijih detalja.
Zbog neraskidive povezanosti sa prirodom često ih nazivaju „decom šume“.
Šuma je za njih mnogo više od doma
Mbuti na šumu ne gledaju samo kao na prostor u kojem žive. Ona za njih predstavlja zaštitnika, hranitelja i središte duhovnog života.
U njihovoj tradiciji posebno mesto zauzimaju pesme posvećene šumi. Jedan od najpoznatijih obreda je molimo, tokom kojeg se pesmom i zvucima „budi šuma“, naročito posle smrti člana zajednice ili nekog drugog nesrećnog događaja.
Mbuti veruju da šuma brine o svojoj deci, a da nesreća nastaje onda kada ona „zaspi“. Pesma je zato istovremeno molba za zaštitu i izraz zahvalnosti za sve što im priroda pruža.
Smeh kao način prevazilaženja sukoba
Antropološki zapisi često opisuju Mbutije kao zajednicu u kojoj humor, pesma i zajedništvo imaju važno mesto. Nesuglasice se neretko ublažavaju šalama, smehom i zajedničkim obredima, dok se ravnoteža u grupi čuva bez čvrste hijerarhije kakva postoji u mnogim drugim društvima.
Ipak, romantična slika bezbrižnog života u prašumi samo je jedan deo njihove svakodnevice. Mbuti se dugo suočavaju sa diskriminacijom, nasiljem i gubitkom teritorije od koje neposredno zavise.
Žene imaju važnu ulogu u lovu
U zajednicama koje love pomoću velikih mreža učestvuju muškarci, žene i deca. Dok jedni postavljaju i pridržavaju mreže, drugi usmeravaju životinje prema zamci. Plen se zatim zajednički odnosi u naselje i deli među članovima grupe.
Žene sakupljaju biljke, plodove i pečurke, donose vodu, pripremaju hranu, popravljaju kolibe i brinu o deci, ali njihova uloga nije ista u svim zajednicama Mbutija. Pojedine grupe, poput Efea, češće love lukom i strelom, pa žene u takvom lovu uglavnom ne učestvuju.
Mbuti pripadaju narodima izrazito niskog rasta. Prosečna visina razlikuje se među njihovim grupama, a kod žena se često kreće oko 137 centimetara. Naučnici nizak rast povezuju sa genetskim i hormonskim osobenostima, ali i sa dugotrajnim prilagođavanjem životu u toploj, vlažnoj i gustoj prašumi.
Dok se svet oko njih ubrzano menja, Mbuti pokušavaju da sačuvaju zajednicu, tradiciju i šumu bez koje njihov način života ne bi mogao da opstane. Njihova priča zato nije samo priča o jednom od najstarijih afričkih naroda, već i upozorenje koliko lako drevna kultura može nestati kada izgubi zemlju na kojoj je nastala.
Bonus video:
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari