Šta povezuje Darvina i Džobsa? Otkrijte na koji način integrativna inteligencija spaja naizgled nespojivo

Kada se govori o inteligenciji, prva asocijacija najčešće je IQ i sposobnost brzog rešavanja problema. Ipak, psihološka istraživanja ukazuju na još jedan oblik intelektualne sposobnosti koji se ne može lako izmeriti klasičnim testovima, a koji može imati veliki značaj za kreativnost i stvaranje novih ideja.

Reč je o integrativnoj inteligenciji - sposobnosti da se znanja iz različitih oblasti povežu na način koji drugima možda nije očigledan. Takav način razmišljanja omogućava osobi da prepozna sličnosti između naizgled potpuno nepovezanih problema i da postojeće ideje iskoristi za pronalaženje novih rešenja.

Pexels

Nije dovoljno samo mnogo znati

Integrativna inteligencija ne podrazumeva jednostavno široko obrazovanje ili veliki broj pročitanih knjiga. Ključ je u tome da osoba ume da prenese određeni princip iz jedne oblasti u drugu i pomoću njega dođe do novog zaključka. Jedan od poznatih primera je Čarls Darvin, koji je ideju o ograničenim resursima i konkurenciji iz ekonomskih teorija povezao sa razumevanjem evolucije.

Upravo je analogijsko razmišljanje jedan od važnih mehanizama ovog procesa. Istraživanja kreativnosti ukazuju da ljudi koji umeju da prepoznaju kako je sličan problem rešen u potpuno drugoj oblasti lakše dolaze do originalnih ideja.

Takvi pojedinci mogu, na primer, principe iz biologije primeniti na tehnologiju, znanja iz muzike povezati sa matematikom ili arhitektonske probleme posmatrati kroz zakonitosti drugih nauka. Njima granice između disciplina nisu toliko čvrste, pa informacije koje nauče u jednoj oblasti mogu kasnije dobiti potpuno novu svrhu.

Radoznalost nije jedina stvar koja je potrebna

Jedna od osobina koja se najčešće povezuje sa ovakvim načinom razmišljanja jeste otvorenost prema iskustvu. Ljudi kod kojih je ona izražena obično vole nove ideje, složene probleme i teme koje ne nude jednostavne odgovore. Spremniji su da dugo ostanu u neizvesnosti umesto da prerano prihvate prvo objašnjenje koje im deluje dovoljno dobro.

Ipak, sama radoznalost nije dovoljna. Integrativna inteligencija zahteva kombinaciju širine i dubine, odnosno sposobnost da se istražuje više oblasti, ali i da se u njima stekne dovoljno ozbiljno znanje. Površno interesovanje za deset različitih tema nije isto što i sposobnost da se među njima pronađe smislena veza.

Psiholog Mihalj Čiksentmihalji takve kreativne pojedince opisivao je kao ljude složene ličnosti. Kod njih se mogu istovremeno pojaviti osobine koje deluju suprotno - disciplina i razigranost, samopouzdanje i skromnost, sposobnost fokusiranja na detalje i sagledavanja šire slike. Upravo ta kombinacija može pogodovati nastanku originalnih ideja.

Pexels

Zašto se ova sposobnost često teško primećuje?

Ljudi koji razmišljaju na ovaj način ne uklapaju se uvek lako u strogo definisane profesionalne kategorije. Njihova interesovanja mogu delovati rasuto, posebno u obrazovnom i poslovnom okruženju koje često podstiče što užu specijalizaciju. Međutim, upravo povezivanje različitih znanja ponekad dovodi do najzanimljivijih otkrića.

Primer Stiva Džobsa često se navodi u tom kontekstu. Njegovo interesovanje za kaligrafiju, koje u trenutku kada ga je proučavao nije imalo očiglednu praktičnu vrednost, kasnije je uticalo na način na koji su izgledali fontovi i vizuelni elementi Eplovih proizvoda. Ideja koju je usvojio iz jedne oblasti dobila je potpuno novu primenu u drugoj.

Sličan obrazac primećen je i kod brojnih izuzetno uspešnih naučnika i stvaralaca. Njihova prednost nije nužno u tome što znaju više od svih drugih, već u sposobnosti da u različitim znanjima prepoznaju obrasce koji mogu da se spoje. Integrativna inteligencija zato više liči na stalnu intelektualnu radoznalost nego na jednu osobinu koju je moguće jednostavno izmeriti testom.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi