Potpuno izbacivanje šećera nije uvek dobra ideja: Evo šta može da se dogodi organizmu kada preterate sa zdravom ishranom

Šećer je poslednjih godina postao jedan od najvećih „krivaca“ u svetu zdrave ishrane. Od dijeta bez slatkiša do režima koji gotovo potpuno izbacuju ugljene hidrate, mnogi pokušavaju da promene način ishrane verujući da će se organizam tako brže „očistiti“, da će izgubiti kilograme i da će se osećati bolje. Međutim, granica između smanjenja nepotrebnog šećera i potpunog izbacivanja pojedinih namirnica nije uvek tako jednostavna.

Decenije istraživanja povezuju prekomeran unos dodatog šećera sa gojaznošću, metaboličkim problemima i povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2, zbog čega stručnjaci zaista preporučuju da se količina dodatog šećera u ishrani ograniči. Problem nastaje kada se ova preporuka protumači kao poziv da se iz jelovnika izbace gotovo svi ugljeni hidrati ili namirnice koje prirodno sadrže šećere.

Šta šećer ima sa crevima?

Naš digestivni sistem nije samo mesto kroz koje prolazi hrana. U crevima živi ogroman broj mikroorganizama koji zajedno čine mikrobiom i imaju važnu ulogu u varenju, imunom sistemu i brojnim metaboličkim procesima.

Freepik

Određenim korisnim bakterijama potrebni su ugljeni hidrati kako bi proizvodile jedinjenja koja hrane ćelije crevne sluznice i pomažu u očuvanju zaštitne barijere creva. Kada se iz ishrane naglo uklone određeni izvori ovih jedinjenja, može doći do promene sastava mikrobioma.

To ne znači da je unos šećera sam po sebi lek niti da treba jesti velike količine slatkiša. Naprotiv, ovde je ključna razlika između dodatog šećera iz slatkiša, zaslađenih napitaka i industrijskih proizvoda i prirodnih šećera koji se nalaze u voću, povrću i drugim celovitim namirnicama.

„Propusna creva“ i promena mikrobioma

Jedan od mogućih problema koji se pominje u istraživanju jeste narušavanje crevne barijere. Kada se ravnoteža mikroorganizama u crevima promeni, određene bakterije mogu postati zastupljenije, dok se druge, korisne vrste smanjuju.

Freepik

U takvim okolnostima može doći do povećane propustljivosti crevne barijere, fenomena koji se u popularnoj literaturi često naziva „propusna creva“. Ideja je da oslabljena barijera može omogućiti određenim supstancama da lakše prolaze kroz crevni zid, što može uticati na imunske i upalne procese.

Ipak, ovaj deo priče treba posmatrati oprezno. Rezultati istraživanja na životinjama ne predstavljaju dokaz da će se ista stvar dogoditi svakom čoveku koji smanji ili izbaci šećer, niti znači da je svaka dijeta sa malo šećera štetna.

Nije isto izbaciti slatkiše i izbaciti sve šećere

Ovo je možda najvažnija razlika. Kada stručnjaci savetuju da smanjimo unos šećera, najčešće se misli na dodate šećere koji se nalaze u gaziranim napicima, slatkišima, kolačima, keksu i brojnim industrijski prerađenim proizvodima.

Potpuno drugačija priča je kada neko odluči da izbegava voće, povrće ili druge namirnice koje prirodno sadrže šećere. Takav pristup može nepotrebno da ograniči raznovrsnost ishrane i unos vlakana, vitamina, minerala i drugih korisnih sastojaka.

Freepik

Zato cilj ne bi trebalo da bude opsesivno izbacivanje jedne namirnice ili čitave grupe namirnica, već kvalitetnija i raznovrsnija ishrana.

Kako da sačuvate zdravu crevnu floru?

Najvažnije je pronaći meru. Izbacivanje velikih količina dodatog šećera može biti koristan korak za zdraviju ishranu, ali potpuno izbacivanje svih izvora šećera nije isto što i zdrava, uravnotežena ishrana.

I konačno, ovu studiju treba shvatiti kao zanimljiv doprinos istraživanju crevnog mikrobioma, a ne kao razlog da naglo menjate ishranu. Pošto je istraživanje sprovedeno na malom broju miševa, potrebna su dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo da li se slični efekti zaista javljaju kod ljudi.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi