Obožavanje bez granica: Prvi su ukus slave osetili književnici, a prva „manija“ je nastala zbog Franca Lista

Obožavatelj ili, kako se to danas i kod nas popularno kaže, „fan“, pripada grupi koja do krajnjih granica voli određeni sportski klub, sportistu, pevača, glumca… Fanovi neguju intenzivna osećanja i trude se da se identifikuju sa obožavanim likom u svakodnevnom životu. Oni imaju svoju modu, svoj sleng i svoje rituale.

Sama reč fan potiče od dve reči: od pogrdne engleske reči „fanatik“, koja se odnosi na verske upravnike iz 17. veka, i od „fensi“, potpuno benigne reči iz 19. veka koja se odnosi na sledbenike zabave poput golubarstva ili boksa.

Fenomen fanova se prvi put razvio tokom komercijalizacije popularne kulture u 19. veku, kada se razonoda pretvorila u proizvod za potrošnju. Pre toga su amaterske grupe zajedno stvarale i uživale u sopstvenim kulturnim aktivnostima.

Prvi su ukus slave osetili književnici. Pre masovnog objavljivanja, autori su bili pripadnici elitne klase: pisali bi i objavljivali svoja dela u ograničenim izdanjima, kako bi ih delili sa malim krugovima pismenih prijatelja. Tada su mnogi želeli da upoznaju Žan-Žaka Rusoa, a hiljade američkih čitalaca je pokušavalo da upozna britanskog romanopisca Čarlsa Dikensa tokom njegove posete SAD 1842. godine.

Popularnost pevačice Dženi Lind u SAD tokom 1850. godine vešto je iskoristio P. T. Barnam (gledali ste možda film „Veliki šoumen“ o njegovom životu). Publika je želela da dodirne i vidi divu, a Barnam se trudio da proda sapune, čizme, lampe i šešire sa markom Dženi Lind.

Prava zvezda 19. veka bio je mađarski kompozitor Franc List, za koga su doktori tog vremena tvrdili da „šteti zdravlju publike“ jer je kod njih izazivao divljenje i histeriju. On je bio prvi muzičar kome su žene bacale donji veš na binu. List je bio preplavljen zahtevima svojih obožavalaca, koji su tražili da im pošalje svoje dlake. U jednom trenutku, List se dosetio da nabavi jednog psa, koga je četkao i njegove dlake slao svojim fanovima, rekavši da je u pitanju njegova kosa.

Brojni dokumenti govore o pomami koja je vladala za ovim kompozitorom, pa je skovan i termin „listomanija“, a „bitlsomanija“ je nastala mnogo kasnije. Klavirske žice koje bi pukle tokom koncerata, nošene su kao narukvice. Obožavatelji su sa sobom nosili staklene bočice kako bi u njih stavili talog od kafe. Jedna vajmarska dama je sa uličnog pločnika pokupila opušak Listove cigarete koji je potom nosila u medaljonu.

Naravno, Holivud je najviše forsirao razvoj fanova i fan grupa i blisko sarađivao s filmskim časopisima tog doba koji su objavljivali sve o potencijalnoj zvezdi. Dvadesetih godina prošlog veka holivudski sistem zvezda bio je toliko uspešan da su mnogi obožavaoci širom zemlje usvojili izgled i stil života zvezda. Mnogi od njih su i sami odlazili u Holivud kako bi postali obožavane zvezde.

Posle novina, svoj doprinos tome dali su radio i televizija. Prvi nagoveštaj uloge koju će ovi mediji igrati narednih decenija bila je sahrana zvezde nemog filma Rudolfa Valentina 1927. godine na kojoj se pojavila masa od 50.000 ožalošćenih obožavalaca.

Ponašanje publike je svoj vrhunac doživelo tokom rokenrol histerije pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka na koncertima Elvisa Prislija i „Bitlsa“. Iako „Bitlsi“ ne postoje više od 50 godina, oni su i dalje jedna od najpopularnijih grupa i imaju obožavaoce širom sveta. U jeku njihove najveće popularnosti šezdesetih godina 20. veka govorilo se da su „popularniji od Isusa“.

Pešački prelaz prekoputa studija gde je nastala čuvena fotografija liverpulske četvorke za album „Ebi Roud“ i dan-danas privlači turiste da se baš tu, na toj zebri u Londonu fotografišu.

Isti slučaj je sa Elvisom Prislijem, koji odavno nije među živima. Njegovo imanje u Memfisu godišnje obiđe više od 600.000 posetilaca, a 8. januar, dan kada je rođen, proglašen je Danom Elvisa Prislija. Kolika je njegova popularnost, govori i to što ljudi širom sveta pokušavaju da ga imitiraju, a održavaju se i takmičenja na kojima se bira dvojnik „kralja rokenrola“.

Ni kod nas obožavaoci nisu stajali mirno i sa strane. Svuda su nicali klubovi obožavalaca, a jedan od najpopularnijih je svakako bio klub posvećen Đorđu Marjanoviću. Njegovi „đokisti“ su ga pratili na svakom koraku, a veliku popularnost je uživao i u Rusiji.

Lepa Lukić je imala takođe svoj fan klub, ludelo se za Zdravkom Čolićem, oko Lepe Brene je vladala histerija, članovi grupa „Srebrna krila“ i „Plavi orkestar“ osamdesetih godina nisu mogli da se odbrane od obožavateljki koje su ih čekale ispred dvorana i hotela.

Ubedljivo najveću popularnost  sa naših prostora je uživao Bata Živojinović, i teško je naći čoveka u Kini ko nije čuo za Valtera. Po nekim procenama, Bata je i dalje po broju obožavalaca najpopularniji glumac na svetu. Bolji je i od Breda Pita.

Tu su i brojne grupe posvećene određenoj marki automobila, pa čak i „jugo“ ima svoje fan klubove. Zbog Novaka Đokovića mnogo mališana je dobilo njegovo ime.

Novo vreme, a naročito društvene mreže, donelo je brojne grupe koje su posvećene određenoj ličnosti, koje nužno ne moraju da budu iz sveta šou-biznisa. Takvu popularnost je prva stekla dr Nada Macura, a od prošle godine grupu je dobio i dr Branislav Nestorović.

Danas fanovi ne nastupaju nasumično, a društvene mreže su im omogućile da se povežu sa celim svetom. Većina njih nosi i posebna imena. Tako se obožavaoci pevačice Adel zovu „dejdrimeri“, po njenoj pesmi „Daydreamer“. Fanovi Ariane Grande su „arianatorsi“, dok Britni Spirs ima svoju armiju – Britney Army.

Pročitajte i ovo:

Kim Kardašijan u novom, višemilionskom biznisu: Obožavaoci oduševljeni

„Dinastija“: Fenomen koji je pre 40 godina promenio svet

Elvis: Život i besmrtnost usamljenog Kralja

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi