Jedino groblje na svetu gde svako ko dođe umire od smeha: Nalazi se u komšiluku, a najposećenije je u Evropi (FOTO+VIDEO)
Na svetu je popularnija jedino egipatska Dolina kraljeva
Kada neko umre, sećanje na njega postane neka vrsta idealizovanog stanja u glavama onih koji su ga voleli. Mane preminulog se opraštaju i zaboravljaju, a ako su bili za života neprijatni ili preki, to se često i ne pominje. Prepričavaju se samo slatke priče o ličnosti. Na njihovom nadgrobnom spomeniku napisane su uopštene sitnice, često svedene na "ovde počiva...“ i slično.
Međutim, u gradu Sapanta u Rumuniji postoji groblje koje se opire konvencijama koje prate ovakva mesta. Na Cimitirul Veselu ili "Veselom groblju", kako se zove, preko 800 drvenih krstova nosi životne priče, nevaljale detalje i poslednje trenutke tela koja obeležavaju.
Svaki grob nije obeležen strogim, hladnim kamenom, već živim, lepo izrezbarenim drvenim krstom, ukrašenim slikom i originalnom pesmicom koja otkriva ponešto. o životu i karakteru preminulog. Neki od stihova su urnebesno smešni, drugi su srceparajući, govoreći o životima koji su tragično prekinuti nesrećama ili bolestima.
Pročitajte još:
Samouki umetnik s groblja
Stan Joan Patraš rođen u Sapanci 1908. godine, a sa 14 godina već je počeo da rezbari krstove za lokalno groblje. Do 1935. Patraš je počeo da rezbari pesmice rađene na lokalnom dijalektu – o pokojniku, kao i da slika krstove s likom pokojnika, često uključujući način na koji je osoba umrla na slici.
Ubrzo je razvio pažljivu simboliku u svom radu. Zelena je predstavljala život, žuta plodnost, crvena strast, crna smrt. Boje su uvek bile nasuprot tamnoplave, poznate kao sapanta plava, za koju je Patraš verovao da predstavlja nadu, slobodu i nebo.
Posao je nastavio naslednik
Patras je samostalno rezbario, pisao pesme i naslikao više od 800 ovih remek-dela narodne umetnosti tokom perioda od 40 godina. Umro je 1977. godine, isklesavši sopstveni krst i ostavivši kuću i posao svom najtalentovanijem šegrtu, Dumitru Popu. Pop je od tada proveo poslednje tri decenije nastavljajući posao, klesajući grobljanske krstove, a kuću svog učitelja pretvorio je u veselu grobljansku radionicu-muzej. Bere hrast za grobne ploče i sam seče drvo.
Prljave tajne
Sapanta je mali grad sa malo tajni, a često prljavi detalji pokojnika dospejui na krstove. Jedan glasi: "Joan Toaderu je voleo konje. Još jednu stvar je mnogo voleo. Da sedne za sto u baru. Pored tuđe žene”. Pokojni gradski pijanac ima grob na kojem se vidi crni kostur koji ga vuče dole dok guta iz flaše, što je na njegovom natpisu navedeno kao "pravi otrov“.
Najpoznatiji epitaf
Jedan od najpoznatijih epitafa glasi: Ispod ovog teškog krsta / Leži moja svekrva jadna / Da je živela još tri dana / Bio bih tu ja a ona bi čitala ovo / Ti koji prolaziš / Probaj da je ne probudiš / Jer ako se vrati kući / Odgrišće mi glavu / Ali ja ću se potruditi / Pa se ona neće vratiti / Ostani ovde, moja mila svekrvo.
Bonus video:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari