Umesto knjige u biblioteci možete pozajmiti osobu: Vodite razgovore kojima inače ne biste imali pristup

Postoji pokret koji je nastao u Danskoj, gde umesto da pozajmite knjigu da biste pročitali priču, možete da da pozajmite osobu.

Ova ideja ustanovljena je još 2000. godine, a poenta je da se „ljudi objave kao otvorene knjige“ kako bi osoba mogla da postavlja pitanja o nečijem životu i iskustvu i bolje razume probleme. Ovi projekti Ljudske biblioteke sada postoje u preko 70 zemalja.

Koncept je jednostavan - da se stereotipi mogu osporiti kada se čuju priče stvarnih ljudi. Neprofitna organizacija pod nazivom The Human Library (Ljudska biblioteka), domaćin je događaja „gde čitaoci mogu da pozajmljuju ljudska bića koja služe kao otvorene knjige i da vode razgovore kojima inače ne bi imali pristup. Svaka ljudska knjiga sa naše police za knjige predstavlja grupu u našem društvu koja je često podvrgnuti predrasudama, stigmatizaciji ili diskriminaciji zbog svog načina života, dijagnoze, uverenja, invaliditeta, društvenog statusa, etničkog porekla itd."

Profimedia

Dakle, možete da sednete sa nekim ko je „Alkoholičar“, ima „Autizam“, „Bipolarni“ i „Body Mood Extreme“ (neko sa ekstremnim telesnim modifikacijama) kroz svaki raspon ljudskih stanja koje možete zamisliti—„Zlostavljan“, „Nudista“, „Poliamorija“ itd. Onda vi postavljajte pitanja i slušate priče ljudi. Slogan je „ne osudite nikoga“.

Koliko normalne biblioteke i knjižare tamo funkcionišu, postoji i Knjiga meseca, gde su ljudi predstavljeni kao ljudske knjige, kao što su Preživeli holokaust u Kaliforniji/Holandiji i Transformista iz Ljudske biblioteke u Limi, Peru.

Projekat takođe ima mnogo praktičnih primena. Novo partnerstvo sa Univerzitetom u Glazgovu podstiče 300 studenata medicine da postanu čitaoci u Ljudskoj biblioteci kako bi naučili veštine potrebne kao budući lekari.

Freepik

Dr Linsej Kroford, univerzitetski predavač, rekao je da se „nadamo da ćemo program voditi svake godine kako bi svi diplomci iz Glazgova naučili kako da 'ne sude'. Ovo će koristiti ne samo našim studentima već i pacijentima i kolegama sa kojima će se susresti u svojoj budućoj karijeri.

Studenti medicine moraju da imaju široku bazu znanja koja se može naučiti iz tradicionalnih knjiga, ali da bi bili zaista efikasni i saosećajni lekari moraju da razviju nijansirane veštine – komunikaciju, empatiju, slušanje, razmišljanje – i koji bolji način da se to postigne od kroz interakcije i veze sa ljudima i njihovim životnim iskustvom - ljudskim knjigama," piše Forbes.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi