24sedam u gostima kod Alžirke u Beogradu: "Srećni smo što smo došli u dobru zemlju, među dobre ljude"
Uz sve obaveze koje ima sa četvoro dece, Isma je uspela da nam dočara Alžir u malom i poručuje: "Žena je žena, gde god bila"
Odlazak u nepoznato je uvek veliki izazov, ali ako ustanovite da vam je to „nepoznato“ u stvari vrlo blisko, sve postane mnogo lakše.
Ovako Isma Amamri opisuje i doživljava svoj prvi odlazak iz rodnog Alžira i dolazak u Srbiju pre 15 meseci i za 24sedam kaže:
- U početku sam imala nelagodu zbog dolaska moje porodice i mene na novo i nepoznato mesto, ali je moj muž svojim izuzetnim veštinama uspeo da održi porodicu na okupu. U Alžiru je porodica svetinja, nama je zajedništvo jako važno, i zato smo ovde danas zajedno.
- Došli smo na drugi kontinent, među ljude druge vere, ali i tu imamo mnogo zajedničkih tačaka. Recimo, kod vas se pri ceremoniji zaključenja braka kaže: „U dobru i u zlu“, kod nas je potpuno ista stvar. Tako da mogu da kažem da smo srećni što smo došli u dobru zemlju, među dobre ljude.
Živite u dva potpuno različita sveta, istočnom i zapadnom. Da li ih lako „mirite“?
- Došla sam iz Afrike u Evropu, gde je mnogo stvari drugačije, ali u tome i jeste draž, u svim tim različitostima koje treba upoznati i prihvatiti. Dobro je upoznati različite zemlje, kulture i poštovati razlike među ljudima. Ali mogu da kažem da me u Srbiji neke stvari zaista podsećaju na dom.
A Ismin dom je u Alžiru, zemlji mora, planinskih vrhova i prostranstva Sahare, najveće pustinje na svetu. Zanima nas još jedno važno mesto - mesto žene u društvu.
Kakva su očekivanja od žene nakon stupanja u brak, šta očekuje društvo, a šta muž?
- U našem svetu poštovanje je najvažnije. Poštovanje, pa ljubav. Ako pričamo o braku, nije mali broj onih koji su sklopljeni samo iz poštovanja. Vera i porodica nas uče da žena treba da poštuje svog muža i neguje svoju porodicu kao najviše vrednosti u životu.
- Muškarci u Alžiru su veoma ponosni na svoje žene i vole kada one zablistaju pred porodicom i prijateljima, i svojim kulinarskim umećima svako slavlje i druženje učine izuzetnim.
Predrasuda je da se samo od žene u alžirskoj kulturi mnogo očekuje, i vi žene imate velika očekivanja?
- Očekujemo od svojih muževa da svojoj porodici obezbede siguran i stabilan život, jer to je ogledalo pravog muškarca. Mi žene, po udaji, zaštitu očekujemo samo od naših supruga.
A žene kao žene, ma gde bile, moraju da misle na sve.
- Domaćinstva u našoj zemlji ipak leže na ženama, bez obzira na to kakvog su statusa. Bilo da je žena lekar ili je na visokoj funkciji, od nje se u kući očekuje da bude, pre svega, žena.
Stigli ste u Srbiju sa mužem i četvoro dece. Kako su se oni snašli u novoj sredini i da li se trudite da u porodici bude „sve po starom“?
- Trudim se da podižem decu na našim tradicionalnim vrednostima na kojima sam i sama vaspitavana i na kojima sam odrastala. Želim da poštuju jezik, tradiciju, kulturu i religiju zemlje iz koje dolaze.
Ako znamo da žene u zapadnom svetu u dobroj meri robuju kultu lepote, odnosno teže tome da budu primećene, zbog čega u svoju spoljašnost ulažu mnogo truda, novca i bola, kako se za tu vrstu pažnje „bore“ žene u vašem svetu?
- Sve žene su iste, svuda u svetu, i sve žele isto, da budu lepe, poželjne, negovane, ali i da uživaju u lepim stvarima, lepoj garderobi, nakitu... Generalno, sve smo mi iste, volimo da vodimo računa o sebi, o svom izgledu, nezi kože, kose... I ja, kao i svaka žena, volim da menjam izgled i frizuru i da se njom hvalim svojim prijateljima i porodici, odnosno u prilikama kada ne nosim hidžab. Ali po našoj tradiciji žena treba da bude lepa i poželjna samo za svog muža, ne i za poglede drugih muškaraca.
Biti lep se može na mnogo načina, a hidžab kome ste verni od svoje 15. godine tome svakako nije prepreka.
- Mnogo je prilika kada se hidžab ne nosi, ali ga uvek stavljam kada sam u društvu nepoznatih ljudi. U nekim porodicama je nošenje hidžaba nešto što se od žene očekuje, s druge strane, nije mali broj ni onih kuća gde je hidžab stvar izbora.
- U mojoj porodici se od mene to nije očekivalo, već je nošenje hidžaba moj slobodan izbor, zbog čega su moja braća bila posebno srećna. U alžirskim porodicama braća igraju najvažniju ulogu u životu svojih sestara. Brinu o njihovom moralu, umnogome pomažu u njihovoj dobroj udaji, jer je odrastanje uz mnogo braće odraz dobrog vaspitanja neophodnog za jednu ženu.
Kada bi se žene iz dva različita sveta, zapadnog i istočnog, srele na iskrenom ženskom razgovoru, da li bi naišle na iste emotivne dileme, odnosno muško-ženske probleme?
- Iako na prvi pogled različite, neke stvari u životu su iste bez obzira na to gde živite, pa tako i one koje se tiču muško-ženskih odnosa. Po meni su stvari vrlo jasne, žena treba da ispuni očekivanja svog muža u svim aspektima bračnog života, a mi Alžirke smo sklone tome da razmazimo svoje muževe pažnjom koju im pružamo i ispunjavanjem svih njihovih želja.
Stranci u Srbiji pre svega hvale naše specijalitete, da li su oni i po vašem ukusu?
- Još nisam imala prilike da probam sva vaša tradicionalna jela. Probala sam neke od vaših đakonija poput kajmaka, sira, pita, mantija, vanilica i jako mi se dopadaju.
Šta vam je najteže palo u Srbiji?
- Trudim se da savladam još dve prepreke. Iako mi dosta teško ide, jednu ću sigurno savladati, a to je učenje srpskog jezika. A drugu izgleda neću moći da prevaziđem.
- Najviše od svega mi nedostaje sunca.
Bonus video:
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari