Novinarka 24sedam u balonu na 900 metara iznad vulkanskih stena: Kapadokija, zemlja balona, nestvarnih predela i konja (FOTO/VIDEO)

Let iznad vulkanskih stena, pogled na kuće uklesane u kamenu, sunce koje se pomalja na horizontu i na stotine balona okolo... Magija je u Kapadokiji opipljiva.

- Ovo je neka druga planeta, ovo nije Zemlja – prva je misao koja mi je prošla kroz glavu nakon što je balon, u kome sam bila sa još dvadesetak ljudi iz različitih delova sveta, poleteo iznad čarobne Kapadokije.

"Gradila se" milionima godina

Poziv na put dobila sam od Ambasade Turske koja je za nekoliko novinara iz Srbije organizovala posetu lokalitetima u centralnoj Anadoliji koji su na Uneskovoj listi svetske baštine. Priznajem, ovo mi je prvi put da sam kročila na tlo Turske. Nisam ni slutila šta me sve čeka...

U bajkovitu Kapadokiju stigli smo uveče, kada je mrak već uveliko pao. Nije se moglo mnogo toga videti u noći, kroz prozor kombija koji nas je vozio. Ali kada smo se iskrcali ispred hotela, zapitala sam se da li sanjam. Ispred mojih očiju stene, okupane noćnim svetiljkama, pa još žuće, a na njima okna, prozori, terase... Nešto isklesano, nešto dograđeno. Gledam i ne verujem – to je naš hotel.

24sedam/S.G.

Region Kapadokije, koja se nalazi na oko 200 kilometara od Ankare i 70 kilometara od Kajserija, upravnog sedišta regije, nastao je pre 60 miliona godina, i to erozijom mekih slojeva lave i pepela vulkana s obližnjih planina, Erdžijes, Hasan i Gulu. Erupcije u kombinaciji sa vetrovima i kišom trajale su milionima godina, tokom kojih su nastali "bajkoviti dimnjaci“ (stenoviti šiljci, kupole) i valoviti, crvenkasti predeli (crvena dolina), kao tipična slika Kapadokije.

Inače, nije sasvim poznato odakle potiče sam naziv Kapadokija, ali se veruje da znači: "zemlja konja". I zaista, ova regija bogata je konjima, a njihove isklesane statue i figure nalaze se na svakom koraku. Jedna od atrakcija Kapadokije je i obilazak predela na konjima.

Od vetra zavisi let...

U vulkanskim stenama Kapadokije su još u doba paleolita (starije kameno doba), koje se proteže od pre 2,6 miliona godina do 10.000 godina pre nove ere, isklesane prve "kuće“. Tu je niklo prvo ljudsko naselje ovog područja.

Nakon prve noći provedene u jednoj od takvih kuća-stena, doduše moderno prilagođenoj u velelepni hotel, dočekali smo ranu zoru i polazak pre svitanja do mesta odakle "poleću“ baloni. Još uvek nismo znali da li ćemo i poleteti, jer za to moraju da postoje idealni vremenski uslovi - ne sme da duva vetar, niti da pada kiša ili sneg.

Na sreću svih nas koji smo došli u Kapadokiju na samo jedan dan, tog jutra baloni su dobili dozvolu da se vinu u nebo.

24sedam/S.G.

Nije bilo lako ući u korpu. Nisam se raspitivala, pa sam mislila da nas je "po balonu“ četvoro ili petoro. Međutim, u jednu korpu staje 20-25 ljudi, plus pilot i njegov pomoćnik. Osim četvoro novinara iz Srbije, u našoj grupi, kao i u balonu, bilo je još troje kolega iz Rumunije i Bugarske, dok su gotovo svi ostali u našem balonu bili Japanci.

Do korpe balona popeli smo se malim merdevinama i nakon preskakanja ivice "upali“ u nju. Dosta je duboka, radi bezbednosti, naravno.

"Dobrodošli u balon!"

Pre nego što poletite, prva stvar koju morate da savladate jeste "lending pozišn“ (pozicija za sletanje), koju nam je uporno ponavljao i pokazivao naš "vođa puta“, odnosno pilot. Morate da čučnete, gotovo sednete, čvrsto se držite rukama za konopac dok su vam leđa oslonjena na unutrašnju ivicu korpe. Delovalo je smešno, a sve nam je bilo jasnije pri sletanju...

24sedam/S.G.

Posle 15 minuta balon je polako počeo da se podiže, a da toga nismo ni bili svesni. Shvatili smo da se nešto dešava samo iz povika osoblja sa zemlje koje je lagano puštalo konopce vezane za balon i korpu. Približila sam se ivici korpe da se uverim da smo u vazduhu i malo provirila nadole. Zavrtelo mi se u glavi.

Baš u tom času začula sam našeg pilota: "Dobro došli u balon! Danas je moj prvi dan na poslu“, našalio se naš domaćin. Barem smo svi verovali da se šali...

Duboko sam udahnula i pogledala gore. Još se nije razdanilo, a već je gomila balona bila na nebu iznad nas. Pred našim očima su svetleli, neki jače, neki slabije. Šareni baloni preplavili su vulkanske kupole i brdovita, crvenkasta polja Kapadokije.

- Hoćete da dodirnete stene – doviknuo nam je pilot baš u času kada se korpa spustila toliko nisko da sam pomislila da ćemo udarili u vrh jedne kupole.

Među oblacima i stenama

Posle je taj "trik“ naš pilot izvodio nekoliko puta, pa smo shvatili da je deo performansa. Nisam sigurna šta je bilo uzbudljivije – spuštanje unutar kotlina po obodima vulkanskih stena ili podizanje balona do krajnjih granica, do visine od 900 metara, gde osetite hladan vetar i vidite obrise oblaka...

Nezaboravan doživljaj u kom ste svesni da ste izgubili tlo pod nogama, a opet uživate svim čulima.

A posle putovanja među oblacima koje je trajalo skoro sat vremena sledilo je ono čuveno "sletanje“. Ipak, nije tako strašno. Korpa se malo zatresla pri dodiru sa tlom, a držanje za konopac i "lending pozišn“ garantuju bezbedno prizemljenje, za svaki slučaj.

24sedam/S.G.

Tog dana videli smo Kapadokiju odozgo, iz ptičije perspektive, a potom je sledilo upoznavanje "oči u oči", na terenu. I nisu samo baloni atrakcija. Ovaj živopisni deo centralne Anadolije ima mnogo toga da ponudi turistima.

Razvoj hrišćanstva u Anadoliji

Poseta Muzeju na otvorenom u Goremeu, centru hrišćanstva u srcu Turske, ostavlja podjednako bez daha.

24sedam/S.G.

Ovo čudesno mesto sastoji se od stena, nastalih taloženjem belog vulkanskog pepela, u kojima su uklesane vizantijske crkve, kapele i manastiri. U njima su oslikane freske koje se svrstavaju u najlepše primerke rane hrišćanske umetnosti.

Hrišćanstvo je ovde dospelo sa istoka, ali se u centralnoj Turskoj razvilo.

Zbog velikog kulturno-istorijskog značaja, ovo područje zaštićeno je kao Uneskova svetska kulturna baština.

 

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi