Snaga odnosa koje sami biramo: Prijateljstva imaju veliki uticaj na naše mentalno zdravlje

Na osnovu odluke Generalne skupštine Ujedinjenih nacija iz 2011. godine, 30. jul se širom sveta obeležava kao Međunarodni dan prijateljstva. Ovaj datum posvećen je važnosti prijateljskih odnosa među ljudima, zajednicama i narodima, kao podsetnik da poverenje, solidarnost i međusobna podrška imaju veliku ulogu u društvu.

Iako prijateljstva često povezujemo sa druženjem i lepim trenucima, ona imaju mnogo dublji značaj za čovekovu svakodnevicu i psihičko stanje. Prof. dr Gordana Dedić, specijalistkinja neuropsihijatrije i psihoterapeutkinja, objašnjava da su prijateljski odnosi zasnovani na poverenju, poštovanju i emocionalnoj bliskosti, ali i da značajno utiču na razvoj ličnosti.

Freepik

Prijatelji su ljudi koje sami biramo

Prema rečima prof. dr Gordane Dedić, prijateljstvo je poseban odnos jer za razliku od porodice, prijatelje biramo sami. Kroz takve veze ljudi upoznaju sebe, ali i dobijaju priliku da sagledaju kako ih drugi vide.

- Sve to utiče na razvoj ličnosti. Prijatelji se međusobno podržavaju, zajedno odrastaju i kroz taj odnos čovek dobija priliku da sagleda sebe - kakav je i kako ga drugi vide - kaže Dedić.

Ona objašnjava da odnosi koje gradimo u porodici često postavljaju osnovu za kasnija prijateljstva i emotivne veze. Način na koji se povezujemo sa drugima može biti oblikovan iskustvima iz ranog detinjstva.

Zbog toga prijateljstva imaju važan zaštitni efekat na mentalno zdravlje. Imati osobu kojoj možemo da se poverimo može pomoći u lakšem prevazilaženju problema i smanjenju osećaja usamljenosti.

- Imati prijatelja znači da imate s kim da podelite sreću, ali i tugu ili problem. Tada ste manje anksiozni i manje depresivni - ističe Dedić.

Pexels

Prava prijateljstva nastaju bez interesa

Govoreći o razlikama između prijateljstava iz detinjstva i onih koja nastaju kasnije, Dedić smatra da najraniji odnosi često imaju posebnu vrednost jer se stvaraju spontano i bez očekivanja koristi.

- Prijateljstva iz obdaništa nastaju kada deca tek postanu svesna sebe i prisustva druge osobe. To su odnosi bez interesa - navodi ona, dodajući da se kasnije u životu mogu pojaviti različiti razlozi zbog kojih ljudi održavaju određene odnose.

Ipak, kako objašnjava, najvrednija su ona prijateljstva koja nisu zasnovana na koristi, već na iskrenoj povezanosti. Takve veze mogu nastati u različitim životnim periodima - tokom škole, studiranja ili kasnije.

- Imamo prijatelje iz gimnazije, srednje škole, sa fakulteta, ali i ona dugogodišnja prijateljstva koja počinju još u obdaništu. To je individualno, ali je suština da su najvrednija ona prijateljstva koja nisu zasnovana na koristi - kaže dr Dedić.

Pexels

Prijatelji utiču na naše odluke i pogled na svet

Prijatelji mogu značajno da utiču na naše ponašanje, stavove i način razmišljanja. Taj uticaj posebno je izražen u periodu adolescencije, kada vršnjačka grupa često ima veliku ulogu u donošenju važnih odluka.

- Ljudi se menjaju i ogledaju u drugim ličnostima. Na nas utiču roditelji, profesori, ali je uticaj prijatelja, posebno u adolescenciji, izuzetno značajan - objašnjava Dedić.

U tom periodu mladi često kroz odnose sa vršnjacima oblikuju svoje stavove, interesovanja i buduće izbore. Od odluke o školovanju do izbora emotivnog partnera, okruženje može imati snažan uticaj na njihov razvoj.

- To je veoma uzbudljiv period života, kada se mnoge stvari rešavaju upravo među vršnjacima. Tada se donose odluke koje mogu biti dobre, ali ponekad i loše - od izbora fakulteta do izbora emotivnog partnera - zaključuje prof. dr Gordana Dedić.

Socijalne veze predstavljaju jedan od važnih oslonaca za mentalno zdravlje jer ljudima pružaju osećaj pripadnosti, sigurnosti i podrške. Odnosi zasnovani na poverenju mogu pomoći u lakšem prevazilaženju stresnih situacija, smanjenju usamljenosti i očuvanju emocionalne stabilnosti, zbog čega je negovanje bliskih veza važan deo brige o sopstvenom psihičkom blagostanju.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi