Antić razneo najveću obmanu blokadera: Ko zapravo stoji iza „studentskih“ blokada?

Profesor Čedomir Antić raskrinkao je ključnu obmanu na kojoj je izgrađena politička strategija opozicije i blokadera – pokušaj da se klasična izborna lista, sastavljena mahom od ljudi koji odavno nisu studenti, javnosti predstavi kao autentičan studentski pokret.

Mesecima se građanima Srbije nameće priča da iza blokada, protesta i političkih zahteva stoje studenti. Međutim, kako je upozorio Antić, već prvi pogled na sastav takozvanih studentskih lista pokazuje da se iza tog imena krije nešto sasvim drugo: opoziciona politika koja pokušava da izađe na izbore bez sopstvenog imena, kandidata i programa.

„Kriju se iza dece, a na listama ljudi koji baš nisu studenti“

Antić je ocenio da su studenti mogli da odigraju ulogu u objedinjavanju opozicije i predlože svoje predstavnike, ali da je umesto toga napravljena lista na kojoj gotovo da nema onih čije ime nosi.

- Studenti? Ja sam to očekivao, da je bilo pameti. Oni su trebali da objedine opoziciju, da daju neke svoje predstavnike, a ne da rade ovo, da naprave listu u kojoj su ljudi koji baš nisu studenti! - rekao je profesor Antić i dodao:

- Evo, ajde da pogledamo, evo, u Aranđelovcu izašla opozicija iz Skupštine opštine, ima ih 21, dakle muškarci i žene su odbornici. Troje studenata nema među njima. Dakle, koliko ima studenata i kod SNS-a i kod bilo koje druge stranke, toliko ih ima na studentskoj listi.

 

 

Upravo je to suština političkog trika: naziv „studentska lista“ koristi se kao marketinški štit, dok se iza njega nalaze već poznati opozicioni akteri, aktivisti, profesori i politički angažovane ličnosti. Studentsko ime tako postaje brend koji treba da prikrije činjenicu da se biračima ponovo nudi opozicija, samo upakovana u novu ambalažu.

Kampanja bez kandidata, programa i odgovornosti

Kampanja bez kandidata, programa i odgovornosti

Antić je upozorio da posledice ovakve strategije nisu ograničene samo na jednu izbornu listu. Prema njegovoj oceni, blokaderi su urušili politički život tako što su jasne programe, poznate kandidate i odgovornost pred biračima zamenili anonimnim listama i skrivanjem iza studentskog imena.

E sad, decembar 2024. godine je važan zato što je u tom trenutku neko pomislio da može da ide u izbornu kampanju bez kandidata, bez programa, krijući se iza studenata. Ko su ti studenti, pokazalo se sad kad su bili izbori za studentske parlamente. Izašlo je između pet i 20 odsto studenata na te izbore, a na nekim mestima su i pobedile neke strukture koje nisu bile za blokadu. Prema tome, to je realnost, sa svim tim novcem koji je upumpan tu. Ja ne mogu to da prihvatim, da Demokratska stranka kaže: „Ne, ta stranka će se utopiti i podržaće listu za koju ne znamo ko je.“ Dakle, ja mislim da je to regresija. To je šteta veća za državu nego za SNS. Jer SNS će se, i kad izgubi izbore, a posebno ako izgubi izbore na tako sumnjiv način, regenerisati, i on predstavlja jedan sloj stanovništva. Nemam ništa protiv da i ovi naprave stranku koja će predstavljati sloj stanovništva, ali problem je što je taj naš sloj manjinski - rekao je Antić.

 

 

Njegova ocena pogađa samu srž problema: građanima se traži podrška za političku konstrukciju čiji kandidati nisu zvanično predstavljeni, čiji program nije poznat i za čije buduće odluke niko unapred ne preuzima odgovornost.

U demokratskom procesu birači bi morali da znaju kome daju glas, ko će ih predstavljati i kakvu će politiku ti ljudi voditi. Umesto toga, nudi im se nepoznata lista čija se privlačnost zasniva gotovo isključivo na studentskom imenu.

Izbori pokazali šta studenti zaista misle

Antić je posebno ukazao na rezultate izbora za studentske parlamente, koji su pokazali veliku razliku između slike stvarane u javnosti i stvarnog raspoloženja unutar akademske zajednice.

Kako je naveo, na tim izborima glasalo je između pet i 20 odsto studenata, dok su na pojedinim fakultetima pobedile liste koje nisu podržavale blokade. Time je, prema njegovim rečima, ozbiljno dovedena u pitanje tvrdnja da blokaderi predstavljaju sve studente Srbije.

Studenti nisu jedinstven politički blok, niti bilo koja grupa može sebi da prisvoji pravo da govori u ime čitave akademske zajednice. Upravo zato predstavljanje političke liste kao „studentske“, bez jasnog odgovora koliko se studenata na njoj zaista nalazi, postaje pokušaj prisvajanja identiteta čitave generacije.

Još je problematičnije što se rezultati studentskih izbora zanemaruju kada ne odgovaraju unapred stvorenoj predstavi o navodno jedinstvenoj podršci blokadama.

Demokratska stranka spremna da se utopi u nepoznatu listu

Antić je posebno kritikovao spremnost Demokratske stranke da podrži i praktično se utopi u listu čiji konačni sastav nije poznat.

Politička stranka postoji da bi građanima ponudila ljude, ideje i program, a zatim za njih preuzela odgovornost. Kada se unapred odriče sopstvenog identiteta i obećava podršku listi za koju ni sama ne zna ko će se na njoj naći, ona praktično priznaje da nema dovoljno poverenja ni u svoje kadrove ni u sopstvenu politiku.

Upravo tu Antić vidi političku regresiju čije posledice mogu biti mnogo ozbiljnije od sudbine bilo koje pojedinačne stranke. Ako se izborna utakmica pretvori u nadmetanje anonimnih kandidata, pozajmljenih imena i nepostojećih programa, urušava se sama ideja političke odgovornosti.

Paradoks je još veći jer stranke koje godinama tvrde da se bore za institucije sada pristaju da nestanu u neformalnoj konstrukciji bez jasno utvrđenog rukovodstva, članstva i programa. Umesto otvorenog predstavljanja pred građanima, pokušavaju da politički kapital steknu preko studentskog imena.

Antićeve reči zato prevazilaze kritiku jedne liste i otvaraju mnogo ozbiljnije pitanje: ko zapravo traži poverenje građana i za kakvu politiku? Vlast se u demokratskom društvu ne osvaja anonimno, iza pozajmljenog imena i bez programa, već pred birače moraju da izađu konkretni ljudi, sa jasnim idejama i punom odgovornošću za svoje odluke.

Ako na „studentskoj listi“ gotovo da nema studenata, dok je unapred podržavaju stranke koje ne znaju ni njen konačni sastav, onda nije reč o novoj političkoj snazi, već o pokušaju da se stara opoziciona scena sakrije iza mladosti kao marketinškog paravana. Maska može privremeno da promeni utisak, ali ne može da zameni ni legitimitet ni odgovornost. Građani će zato, pre nego što im bilo ko zatraži glas, morati da dobiju najjednostavniji odgovor: ko se iza te maske zaista nalazi?

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi