Lukas Gabric za 24sedam: Ljubav se desila kada sam imao šest godina, od tada se ne odvajamo

Austrijski džez saksofonista Lukas Gabric nastupiće u subotu, 30. septembra, u 20 časova u Velikoj sali Doma omladine Beograda. Koncert „majstora muzike“ i „virtuoza na tenor saksofonu“ organizuje se u okviru programa svečanog zatvaranja jubilarnog 10. Međunarodnog festivala saksofona - Belgrade SAXperience.

Lukas Gabric svoju diplomu je stekao na Džulijard školi u Njujorku. Nastupao je i predavao širom Evrope i sveta i učestvovao na velikom broju takmičenja na kojima je osvajao uglavnom prva mesta. Njegova muzika može se čuti na deset albuma i na mnogim drugim snimljenim projektima. Album Derek Bermel: Migrations (Naxos, 2019) bio je nominovan za nagradu Gremi u kategoriji “najbolja nova klasična kompozicija 2020. godine”. Bio je vanredni predavač na City koledžu u Njujorku između 2012-2020. U svojoj doktorskoj disertaciji istraživao je i analizirao bluz opus Džona Koltrejna. Za naš portal govorio je pred beogradski nastup, o saradnji sa domaćim muzičarima, saksofonistima koji mu predstavljaju uzor i inspiraciju, ali i o savremenoj džez sceni.

Foto: Privatna arhiva Lukasa Gabrica

Uskoro stižete u Beograd na 10. Belgrade SAXpereience, da li ste nekada bili u našoj zemlji i kako će izgledati vaš nastup?

Tako je, jako se radujem dolasku, nikad ranije nisam bio u vašoj zemlji. U Beogradu ću nastupiti sa domaćim muzičarima pijanistom Aleksandrom Grujićem, kontrabasistom Milošem Čolovićem i bubnjarem Aleksandrom Cvetkovićem. Zajedno ćemo svirati moje autorske kompozicije.

Prilagođavate li svoj nastup publici u zemlji u kojoj nastupate i na koji način ćete se predstaviti u Beogradu?

Moja briga za onog ko će slušati moj koncert počinje već tokom komponovanja. Upravo sam se vratio sa jedne mini turneje po Kini i na svojim nastupima tamo sam u svoje aranžmane pridodao kineske narodne melodije i publika je to sjajno prihvatila. Iz iskustva znam da moje kompozicije imaju odjek kod publike i uvek je na neki način uključim u svoj nastup, što je i meni i mojim muzičarima najzabavnije. U Beogradu će program biti drugačiji, biće tu različitih raspoloženja, tempa i harmonijskih konteksta. Radeći sa nekim džez muzičarima imam utisak da cene tradiciju, ali i inovativnost i dobar “zanat”, a to sve je i meni podjednako važno.

Kako ste otkrili saksofon kao instrument?

Ta ljubav se desila kada sam imao šest godina, slučajno sam čuo pesmu Pola Dezmonda i od tad se ne odvajam od saksofona.

Da li sarađujete sa saksofonistima sa naših prostora? Koga posebno cenite?

Sviram i družim se sa srpskim muzičarma, ali nažalost, nisam imao zadovoljstvo da upoznam mnogo sprskih saksofonista. Poznati su mi Miloš Milojević, klarinetista ali i odličan saksofonista Milan Savić koji toliko čini za saksofon u Srbiji. Znam i za Maksa Kočetova čija je ćerka velika džez pijanistkinja.

Foto: Privatna arhiva Lukasa Gabrica

Inspiracija u šetnji i na planinarenju

Ko je po vama najvažniji saksofonista?

Po mom mišljenju, Koltrejn je preuzeo u istoriji muzike sličnu ulogu kao Betoven. Betoven se često opisuje kao neko ko je bio na prelazu između bečkog klasicizma i romanticizma, a istovremeno je bio inovator koji je virtuozno vladao svojim instrumentom. Poput Betovenove senke, i Koltrejnov uticaj je postao neizbežan za sve nas saksofoniste.

Kako vam danas izgleda svetska džez scena i kakav je položaj saksofonista unutar nje?

Kad god sviram u različitim zemljama, primećujem da su pesme Great American Songbook i bop idiom postale zajednička jezgra lokalnih džez scena širom sveta. To je najverovatnije povezano sa globalnim širenjem džez obrazovanja. Internet i džez odseci u školama su povezani sa tim trendom. Čini se da su saksofonisti često imali vodeću ulogu u istoriji džeza. Neki od važnih protagonista za mene su svakako Frankie Trumbauer, Lester Young, Coleman Hawkins, Ben Webster, John Coltrane, Sonny Rollins, Stan Getz, Ornette Coleman, Joe Henderson, George Coleman, Wayne Shorter, Michael Brecker i mnogi drugi. Svi ti legendarni svirači bili su ključni u promišljanju muzike i svojih instrumenata. Čini se da se ovaj trend nastavlja i sa modernim velikanima kojih u džezu i dalje ima.

Foto: Privatna arhiva Lukasa Gabrica

Kako nastaju vaše kompozicije?

Uglavnom imam jednu ideju/temu i onda se oko nje vrti melodija. Ideje obično dobijam kada šetam ili planinarim u mirnom okruženju. Za mene je život u velikim gradovima veoma kontraproduktivan za pisanje jer je svuda buka koja često ometa inspiraciju. Verujem da su veliki kompozitori poput Mahlera, Berga ili Bramsa tražili svoja mirna utočišta upravo iz tog razloga. Moja najveća nagrada je kada publika ode sa mog koncerta pevušeći moje melodije.

Na čemu trenutno radite?

U februaru sam snimio novi album za Alessa Records koji će, nadam se, izaći do kraja ove godine. Nedavno sam dosta vremena posvetio i sviranju flaute i klarineta. U sviranju saksofona sam počeo da koristim određene vežbe koje sam pronašao u knjizi Donalda Sinta. Tako pišem autorske etide i radim na usavršavanju zvuka. Trudim se da stalno učim nove melodije.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi