Rešena misterija Betovenove smrti? Pramenovi kose čuvenog kompozitora otkrili istinu (FOTO)

Ludvig van Betoven bio je jedan od najvećih i najgenijalnijih kompozitora u istoriji muzike, a njegova najpoznatija dela su V simfonija, VI simfonija, IX simfonija, Za Elizu, Patetična Sonata i Mesečeva Sonata.

Ipak, on je već u svojim ranim dvadesetim godinama počeo da gubi sluh, da bi do kasnih četrdesetih potpuno ogluveo. Sve ovo je bilo praćeno sa brojnim drugim zdravstvenim problemima, uključujući bolesti jetre.

Profimedia

Iako se godinama mislilo da je preminuo usled trovanja olovom, nova istraživanja ukazuju da je u pitanju najverovatnije bilo nešto sasvim drugo.

Stavljena tačka na nagađanja

Zabrinut za svoje zdravlje, Betoven se 1802. godine obratio svom prijatelju i lekaru Johanu Adamu Šmitu da otkrije od čega boluje. Međutim, i sam Šmit ubrzo umire, a Betoven nastavlja svoju borbu narednih 25 godina, da bi 1827. umro od bolesti koja mu je sve te godine zadavala muke.

Skoro dva veka nakon ovog događaja, naučnici su izvršili analize koje su ukazale da je za sve ovo postojala kako genetska, tako i virusna osnova, čime je konačno stavljena tačka na nagađanja o poreklu njegove bolesti.

Profimedia

„Ne možemo sa sigurnošću reći šta je ubilo Betovena, ali sada možemo barem da potvrdimo prisustvo značajnog naslednog rizika i infekcije virusom hepatitisa B", navodi u saopštenju koautor studije Johanes Krause, profesor genetike na Institutu Maks Plank za evolucionu antropologiju.

Pramenovi kose koji su otkrili istinu

Naučnici koji su radili na ovoj studiji su za potrebe analize dobili osam pramenova kose za koje se verovalo da su pripadali slavnom kompozitoru. Nakon DNK analize i upoređivanja određenih delova kako bi se utvrdilo da je kosa stvarno pripadala slavnom umetniku, istraživači su zaključili da je njih pet pripadalo Betovenu.

Profimedia

Daljim analizama je ustanovljeno da je on imao genetsku predispoziciju za bolesti jetre uzrokovanih naslednim faktorom koji se naziva hemohoromatoza  što, kako istraživači sugerišu, u kombinacijii sa njegovom sklonošću prema alkoholu i infekcijom hepatitisom B dovodi do razvoja spomenute bolesti.

"Uzimajući u obzir njegovu medicinsku istoriju, vrlo je verovatno da je u pitanju bila kombinacija ova tri faktora, ali buduća istraživanja će morati da razjasne u kojoj meri je svaki faktor uticao na njegovo zdravlje", otkriva autor studije Tristan Beg, genetičar i doktorant biološke antropologije na Univerzitetu Kembridž u Velikoj Britaniji.

Betoven / Profimedia

Rezultati istraživanja su objavljeni u časopisu Current Biology, prenosi nationalgeographic.rs.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi