Ismevali ga zbog zareza, voleo je fudbal, oteo ženu oficiru i postao najveći srpski pisac 20. veka: 130 godina od rođenja Miloša Crnjanskog

Miloš Crnjanski je rođen 26. oktobra 1893. godine u Čongradu, školovao se kod fratara pijarista u Temišvaru, studirao u Rijeci i Beču, završio komparativnu književnost, istoriju i istoriju umetnosti u Beogradu. Umro je 30. novembra 1977. godine u Beogradu.

Rano detinjstvo proveo je u potpunom siromaštvu.

Printscreen

- Majka me je prepovijala u koritu za mešanje hleba - zapisao je Crnjanski mnogo godina kasnije.

Reših da budem među prvima

U Temišvaru je pohađao osnovnu školu i gimnaziju.

- Do smrti oca, do petog razreda gimnazije, bio sam osrednji đak. Onda se reših da ubuduće budem među prvima. Bio sam među prvima - napisao je Crnjanski

U Beču ga je zatekao Prvi svetski rat, gde je mobilisan u austrougarsku vojsku. Ratovao je u Galiciji i Italiji, bio je ranjen i zamalo izgubio život.

Miloš Crnjanski Printscreen

- Front, bolnice, pa opet front, i ljubavi, svuda redovi, za hleb i za šećer, sve mokro, sve kiša i blato, magle umiranja - zapisao je Crnjanski o užasima rata dok se lečio u ratnoj bolnici u Beču.

Posle rata, 1918, došao je u Beograd, gde je upisao studije književnosti i uređivao list Dan. Kao romansijer, pesnik, putopisac, dramski pisac, pripovedač, novinar, on je obeležio i istorijsku i književnu pozornicu srpskog jezika.

Za sebe je govorio da je odrastao na fudbalu i nikad nije mogao da ga zaboravi.

- Jedino što me drži to je fudbal. Opet ga igram i to izvrsno. Vazduh, veseli mladići, zelena trava, igra i pobeda, oslobodili su me - piše Miloš Crnjanski u jednom pismu svom prijatelju Ivi Andriću.

Oteo devojku kraljevskom oficiru

Miloš Crnjanski sa ljudima se nije previše zbližavao, a pratio ga je glas ženskaroša.

Međutim to je važilo sve dok se Crnjanski nije zaljubio u jednu od najlepših djevojaka u Beogradu, Vidu Ružić.

Inače, Vida Ružić je bila ćerka bivšeg dvorskog savetnika i pisca Dobre Ružića.
Crnjanski i Vida sastajali su se redovno na Filozofskom fakultetu.

Digitalna NBS / Kolekcija Miloša Crnjanskog

Sve je počelo kada je Vida pre časa istorije stavila svoj šešir na stolicu pokraj svoje, kako bi ostalima dala do znanja da mesto čuva za svoju prijateljicu.

Crnjanski, inače sklon šali, odlučio je da sedne baš na to mesto.

Vida sva zbunjena, pokušala mu je obasniti da je mesto zauzeto, a on, ne sačekavši da objasni do kraja, rekao je da zna kako je mesto zauzeto, ali za njega.

Vidina porodica nije podržavala ovu ljubav, jer je ona već bila obećana jednom kraljevskom oficiru. Ona nikad više nije imala nameru da prestane da se viđa sa Crnjanskim, kojem su čak i pretili, u nadi da će odustati od nje. U teškom položaju praćenom besom njene porodice, Vida je odlučila da napusti Beograd i ode u Pariz.

Wikipedia

Crnjanski nošen burom emocija na ispraćaju joj obećava da će joj pisati. Nije više mogao bez nje, te bez imalo razmišljanja, odlazi za njom u Pariz. Vida je podelila sa Crnjanskim i dobro i zlo, slavu i gorčinu, i ostala sa njim do kraja života.

Zamerali mu korišćenje puno zareza

Neka od najpoznatijih dela Miloša Crnjanskog kojima je ostavio dubok  trag u srpskoj književnosti su: „Lirika Itake“, „Lament nad Beogradom“, „Pisma iz Pariza“, „Tajna Albrehta Direra“, „Ljubav u Toskani“, „Dnevnik o Čarnojeviću“, „Sumatra“, „Seobe“, „Druga knjiga Seoba“, „Roman o Londonu“ i mnoga druga.

Rukopis njegovog prvog romana „Sin Don Kihotov“ nažalost je izgubljen. Pisao je i drame i objavio nekoliko knjiga reportaža i dve antologije lirike istočnih naroda.

Više od 20 godina proveo je van ovih prostora zbog izrazito antikomunističkih stavova, ali srce ga je vuklo ka Beogradu u koji se na kraju vratio.

Često je koristio zareze. Neki su mu to zamerali, ali nije želeo da se odrekne te odlike njegovog jedinstvenog izraza.

Printscreen/Laguna

 

 

- Smeju se uvek mojim zarezima. Zarezi su želja za logikom. One su želja da se čitaocu nametne volja pisca. Može biti da to nije bogzna kako lepo, ali je neumitno - govorio je.

Glumac Vojislav Brajović bio je mladi student glume kada je pratio Crnjanskog na njegovim književnim večerima organizovanim nakon povratka iz emigracije.

- Čitao sam na književnim večerima neke njegove pesme. Ipak, pravi je doživljaj bilo slušati njega. Taj način govorenja poezije je toliko redak. Kad govorite pored njega osećate se jako beznačajnim. Osim toga, sećam se njegovih komentara, ne mogu da kažem da su bili zluradi, ali bio je neviđeno daroviti cinik. Mene je to zaista radovalo. U takvo vreme pogotovo je bilo zanimljivo kad čujem njegove komentare na nečiju ličnost i delo -iseća se Brajović govoreći za emisiju Oko magazin.

Printscreen/Srbijamarka, PTT Srbija

Crnjanski je u svojoj životnoj i umetničkoj sudbini spojio je neka od najznačajnijih svojstava srpske i evropske istorije: visoku umetničku vrednost, samotništvo i siromaštvo, apatridsku sudbinu koja je postala evropska sudbina pisca, nepoznatost i privatnost egzistencije kao sadržaj savremenog duhovnog lika.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi