Renata Ulmanski je u Ateljeu 212 radila nešto što niko nikada nije: Tajna otkrivena na promociji glumičine monografije

Promocija monografije posvećene glumici Renati Ulmanski pod nazivom “Renata Ulmanski - Njegovo veličanstvo: Slučaj” održana je sinoć u Muzeju pozorišne umetnosti u Beogradu pred velikim brojem kolega, prijatelja i verne publike.

Osim Renate Ulmanski, o knjizi su govorili njena mlada koleginica Hana Selimović, Svetozar Cvetković, Miloš Krstović i reditelj Marko Misirača, koji je priredio ovu monografiju u izdanju Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca, gde je i upriličena prva promocija u martu.

ATA Images/V.M.

Prava reč za ovo veče

- Živela sam u jednoj lepoj, velikoj, ozbiljnoj zemlji, okružena bliskim ljudima, za koje je neko rekao da su bili isklesani od morala, inteligencije i hrabrosti. Bilo je časno i odgovorno živeti među takvim ljudima u to vreme. Kada se moja zemlja rastočila, ja sam je ispratila, a datum nam je bio isti, samo ona nije izdržala. Svejedno, ona je ostala moj mentalni prostor - govorila je Renata Ulmanski na promociji knjige o njenom životu i karijeri.

Ona je istakla da je pokušavala danima da pronađe pravu reč za ovo veče, kojom bi iskazala šta oseća, i da je došla do termina „zahvalnost“, i kako je pogledala u Vujakliju, videla definiciju te reči - „priznanje da vam je neko učinio nešto dobro i lepo“.

ATA Images/Antonio Ahel

- Bolje reči nema, a upotrebiću je sada i ja. Dugujem veliku zahvalnost ljudima za koje nisam znala da su tako tihi, a pouzdani prijatelji. Oni su u Kragujevcu, Novom Sadu, razume se i u Beogradu. Jednu ličnost ću izdvojiti, a to je Marko Misirača - naglasila je glumica, govoreći o reditelju koji je godinama pripremao i na kraju uspešno priredio knjigu.

Nesigurna i zatvorena sagovornica

Misirača je otkrio da je knjiga nastajala polako, bilo je dovoljno vremena, bez pritiska, da se uradi kako je zamišljena, ali i da nije bilo nimalo lako ubediti glumicu da njen život i karijera stanu u korice ove velike knjige od preko 300 strana, koja sadrži eseje, dokumente, crtice, anegdote o njenom životu i poslu.

Glumica je podsetila da je Misirača već napisao „jednu zanimljivu, dobru biografiju o velikom Bori Todoroviću“. Onda su mu ponudili da oformi knjigu o Renati Ulmanski, koja je ocenila da je reditelj sigurno pomislio - „kad sam uradio knjigu o tom šarmantnom, prijatnom, elokventnom, uspešnom Bori Todoroviću, pobogu, pa napraviću i o njoj“.

ATA Images/Antonio Ahel

- Ali, naišao je Marko na zatvorena vrata, na jednu nesigurnu, gorku, povijenu, zatvorenu sagovornicu, koja nije nudila ništa. Sve rečenice nedovršene, sve misli dovedene u sumnju, samo jedno beskrajno strpljenje. Tako puno takta, nežnosti, i neverovatne preciznosti, traženja, to je stvarno poduhvat. I njemu će večeras laknuti - duhovito je primetila Ulmanski i izazvala smeh u sali.

Ima još jedno malo parče života

Dramska umetnica se prisetila svoje obimne karijere, značajnog glumačkog opusa, rekavši da je rano spoznala domete svog dara, radila je uvek požrtvovano, predano, vredno, bila je takvim umetničkim životom veoma zadovoljna.

- Imala sam dobre uspehe, nikada velike, a imala sam i neke neuspehe - kazala je Ulmanski i priznala da je umela biti nesigurna i sumnjičava. Onda je citirala reči velikog srpskog pesnika Branka Miljkovića: ''Život se još nije završio, iako je prošao''.

- To je strašna opasnost, znači ima još jedno malo parče. Ja se samo nadam da ću moći i taj deo da prođem kao čovek - naglasila je glumica.

ATA Images/Antonio Ahel

Dobri duh Ateljea 212

Svetozar Cvetković se prisetio vremena kada je sarađivao sa Renatom u njihovom matičnom pozorištu Ateljeu 212. Kako je otkrio, čuvena upravnica, rediteljka Mira Trailović je u to vreme zabranila da se unosi cveće na bilo koju premijeru, “ali nije mogla da zabrani jednom dobrom duhu Ateljea 212, koji je dočekivao nove glumice u njihovoj garderobi, davala im cvet i bombonjeru, poželela dobrodošlicu u pozorišnu porodicu”.

- Samo i jedino je Renata Ulmanski to činila. Od nje sam dobio mnogo više od cveta. Jednom prilikom me je Đuza Stojiljković pitao koliko imam godina, iako smo se znali ceo život. I kad je čuo, samo je rekao: „Uh, bre, pa mogu otac da ti budem“. I upravo tako, Renata i Đuza bili su moji pozorišni otac i majka. To je postignuto u teatru, taj nivo, a ta lestvica je bila visoko podignuta i dosegnuta - otkrio je Cvetković.  

ATA Images/Antonio Ahel

Čuvena frajla Jula

Renata Ulmanski je rođena u Zagrebu, 29. novembra 1929. godine. Prvi veliki uspeh ostvarila je 1957., zahvaljujući jednoj od svojih prvih filmskih uloga, frajla Juli u filmu “Pop Ćira i pop Spira”, prvom jugoslovenskom filmu u boji. Publika je pamti i po ulogama u filmovima “Diližansa snova” (1960), TV seriji “Salaš u Malom Ritu”, kasnije, u serijama Ljubiše Samardžića “Jesen stiže, Dunjo moja” i “Miris kiše na Balkanu”, i ostvarenjima Darka Bajića “Zaboravljeni” i “Mala”.

Dobitnica je Zlatne arene na Filmskom festivalu u Puli, Statuete Joakim Vujić za doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji, kao i tri Sterijine nagrade.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi