Renata Ulmanski: Glumica sa „sveskom za glumu“

29.11.2020

09:18 >> 20:06

0

Autor: Dejan Ćirić

Ne volim reč publika, više volim reč gledalac. Jer gledalac je taj koji u mojim očima traži svoje tuge i svoj smeh.

Renata Ulmanski: Glumica sa „sveskom za glumu“
ATA Images/Antonio Ahel

Renata Ulmanski rođena je na današnji dan, 29. novembra 1929. godine u Zagrebu. Njen otac Milan Ulmanski bio je doktor prava i ministar šuma i rudnika u Vladi Nikole Uzunovića, tokom 1934. godine, a deda Sava je bio austrougarski general. Majka Erika bila je Austrijanka.

Renata je detinjstvo provela u Sarajevu i Beogradu, a glumila je još kao devojčica. Sa samo deset godina igrala je sa Rodinim pozorištem u predstavi „Kineska lutka“ u Kolarčevom univerzitetu. Kada je počeo Drugi svetski rat i progon Jevreja, utočište kod porodice Ulmanski pronašao je tada poznati reditelj Erik Hecl, koji se skrivao na tavanu njihove kuće, i Renati davao časove glume. Imala je „svesku za glumu“ od koje se od tog momenta nikada nije odvajala, i u kojoj je pisala beleške još od 1942. godine.

U prvoj posleratnoj generaciji završila je Dramski studio pri Narodnom pozorištu u Beogradu, 1947. godine, u klasi Mate Miloševića i iste godine postala stalni član Narodnog pozorišta. U međuvremenu je išla i na radne akcije, radeći teške fizičke poslove i podučavajući nepismene devojke čitanju i pisanju. Godine 1949. postala je članica Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, 1953. Beogradskog dramskog pozorišta, a 1968. Ateljea 212, u kome ostaje do penzionisanja, 1989. godine.

ATA Images/Antonio Ahel

Tokom više od pet decenija karijere ostvarila je niz uloga koje je oplemenila svojim specifičnim šarmom i harizmom. Odigrala je više od 2000 predstava. Dar za komediju nije umanjivao njen dramski izraz, pa je stekla status jedne od najznačajnijih domaćih glumica, ostvarivši sjajnu karijeru.

Za ulogu Melanije u komediji „Na ludom, belom kamenu“ Borislava Pekića, Atelja 212 dobila je nagradu Večernjih novosti za najbolju epizodnu ulogu 1972. godine, a za ulogu gospođe Petrović u predstavi „Skakavci“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Sterijinu nagradu za najbolje glumačko ostvarenje, 2006. Osim pomenutih, ostvarila je značajne uloge u predstavama „Bez maske“, „Koreni“, „Ejmin pogled“, „Zbogom SFRJ“, „Putujuće pozorište Šopalović“ i mnogim drugim.

Na filmu debituje 1955. godine glavnom ulogom u filmu „Šolaja“, Vojislava Nanovića, onda su usledila „Pisma sa Kumbare“, a najveći uspeh postiže ulogom frajla Jule u prvoj filmskoj postavci „Pop Ćira i pop Spira“ Soje Jovanović, 1957. godine za koju biva nagrađena „Zlatnom arenom“ u Puli za najbolju glumicu. Uspšeno je odigrala i frau Gabrijelu iz istoimene serije nastale nekoliko decenija kasnije. Nagrade za najbolju žensku epizodnu ulogu na Filmskim susretima u Nišu dobija za filmove „Početni udarac“, 1990. godine i „Bolje od bekstva“, 1993.

ATA Images/Stefan Tomašević

Za celokopan umetnički rad nagrađena je Statuetom „Joakim Vujić“ koja joj je dodeljena na Dan Knjaževsko-srpskog teatra, 15. februara 2017. godine i Sterijinom nagradom za naročite zasluge na unapređenju pozorišne umetnosti i kulture, godinu dana kasnije. Osim glume, studirala je i filologiju.

Član je udruženja prevodilaca Srbije i prevela je više dramskih tekstova sa nemačkog jezika. Bila je udata za Mirka Tepavca, ambasadora SFRJ, nekadašnjeg direktora Radio Beograda i glavnog i odgovornog urednika lista „Politika“.

Odmerenost, suptilnost, eleganciju, blagost, toplinu, snažan glumački izraz i širok osmeh, kao svoj zaštitini znak, zadržala je celog svog života. Bila je dama koja i danas neguje vrednosti zbog kojih je postala velika glumica i značajno ime na umetničkoj mapi kako Srbije, tako i bivše Jugoslavije.

„Aplauzi su čudo jedno. Za 60 godina pamtim tri aplauza. Nikada neću zaboraviti onaj kada smo u Jugoslovenskom dramskom igrali „Skakavce“, kad sam na premijeri, usred scene, dobila aplauz. Drugi je bio na Sterijinom pozorju, gde sam sa Ljubom Tadićem igrala „Korene“, kada se stuštio aplauz. Treći sam dobila dok sam tumačila malu ulogu učiteljice u logoru. Ona je sa tom decom odvratna, jer se boji, treba samo da igraš njen strah. Decu ne znaš, nemoj da igraš na njih, igraj na svoju paniku. Ti si ugrožena. I dobijem aplauz.“

„Tokom života sam naučila važnost tolerancije i čini mi se da je to suština življenja. Mora onome ko živi do vas da bude udobno. Ne možete da uzmete za sebe veći prostor. Imam dva sina, dve snaje, četvoro unučadi. U osnovi moje sreće je što sam to načelo na vreme razumela.“

„Volite one koje uloge koje ste odigrali dobro, a pamtite one koje ste odigrali loše. To sanjate. Neuspehe bih mogla bez zadrške da nabrojim, znam ih i u pola noći. Oni mnogo više bole.“

„Sećanja su ono što starosti priliči, uz opasnost da ih ulepšavate. I ona su samo vaša.“

„Jednostavno, svako mora da prođe kroz svoj život, nađe način da krči svoje puteve, prilagođava se situacijama. Uvek se obradujem kada vidim da neko mlad predano i ozbiljno radi ovaj posao, jer je on veoma težak, odgovoran, tajnovit, nije moguće da se igranjem stekne rutina, već je svaki put to jedno novo proveravanje sebe.“

Renata Ulmanski

PROČITAJTE JOŠ: Priča o Stevanu Sremcu: Romantični pisac sa beležnicom – 24sedam

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti