Genijalno otkriće na slici Paje Jovanovića: Restauratorski tim koji je vratio stari sjaj remek-delu govori za 24sedam (FOTO)
Sudbina ovog umetničkog rada je počevši od same teme kojoj je slikar dao dva imena, preko istorijskog i kulturnog okvira u kojem je nastajala, pa sve do današnje obnove predodređena da bude orijentir za srpski narod u svim vremenima
Slika kao i čovek, ima svoj životni vek. Ukoliko se ne čuva na adekvatan način, i posle određenog vremena ne podvrgne procesu restauracije osuđena je na propadanje.
Remek delo Paje Jovanovića "Krunisanje Cara Dušana" je od veoma velike važnosti kako za celokupan umetnički rad našeg velikog slikara tako i za nacionalnu istoriju umetnosti ali i istoriju i kulturu Srbije.
24sedam/Katarina Mihajlović
Posle dve godine restauracije u galeriji fresaka, ovo remek-delo sa novim sjajem dostupno je posetiocima Narodnog muzeja, a danas je u ovoj kulturnoj instituciji zvanično javnosti i medijima predstavljeno.
Sam umetnik je govorio da je za sliku odredio dva imena: “Krunisanje cara Dušana” i “Proglašenje Dušanovog zakonika”.
Pročitajte još:
24sedam/Katarina Mihajlović
Slika je veličine preko 20 kvadratnih metara (zauzima ceo jedan veliki zid), i naslikana je kao porudžbina Kraljevine Srbije za potrebe učešća na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine.
Prikazuje čin krunisanja cara Dušana u Skoplju 1346. godine, a sa velikom preciznošću na slici je prikazana 31 istorijska ličnost. Paja Jovanović je za ovu sliku prikupljao podatke u Beču, Veneciji, Carigradu, Skoplju, Prizrenu i srednjovekovnim manastirima.
24sedam/Katarina Mihajlović
Nataša Ilić, vođa konzervatorskog tima je otkrila za 24sedam da su tokom restauracije došli do novih saznanja o slici, odnosno o samom postupku rada slikara Paje Jovanovića, koji je očigledno bio veliki inovator.
- U našoj dosadašnjoj praksi nismo se susretali sa ovim. Slikar je radio na jednom velikom komadu platna koje je posebno tkano za ovu priliku. Međutim Paja Jovanović je slikao kao da je reč o zidu, a ne slici, praktično je okrečio sliku, mi to nismo znali pre početka rada - otkrila je Ilićeva za 24sedam.
Sam Paja Jovanović je pre nego što se latio posla, istraživao slikarstvo srpskih fresaka.
24sedam/Katarina Mihajlović
Posetio je i manastir Gračanicu, tada u sastavu Turske, gde je freske snimao fotografskim aparatom.
- Slikari nisu ti koji se bave istraživanjem tehnologija boja ali ovakvim postupkom rada, kojim Paja Jovanović slika kao na fresci, a ne na platnu, očigledno je da se pre početka rada bavio i ovim istraživanjem – objašnjava Ilićeva i dodaje da je slikar obezbedio dugovečnost same istorijske kompozicije, a za bogati kolorit koristio “ispošćene uljane boje”.
24sedam/Katarina Mihajlović
Aleksandar Cvetinović, takođe član konzervatorskog tima, objasnio je za 24 sedam da su prilikom restauracije konzervatori koristili potpuno nove metode. Najveći izazov je bio restaurisati ovako veliku sliku, tako da se odustalo od tradicionalne metode "španovanja" platna metodom klasičnih eksera koja bi možda mogla da ošteti sliku.
- Ovde smo prvi put koristili sistem tozera koji omogućavaju slici fleksibilnost i kasniju elastičnost da reaguje na spoljašne uticaje – objasnio je Cvetinović.
24sedam/Katarina Mihajlović
Ivana Ivanović, konzervatorka, takođe član ovog tima kaže za 24sedam da je njoj lično najveći izazov prilikom rada bila veličina ovog remek-dela koja je isključivala svaku vrstu improvizacije i zahtevala da svaki, pa i najobičniji mogući postupak bude podvrgnut velikoj pripremi i sinhronizaciji celog tima što je u pojednim momentima bilo vrlo interesantno i zanimljivo za ceo tim ali opet u nekim drugim, izuzetno komplikovano.
Ona je najavila i dokumentarni film koji će biti dostupan široj javnosti, na kojem će biti detaljno prikazano kako je tekao sam proces vraćanja starog sjaja remek-delu koje je trajalo dve godine.
24sedam/Katarina Mihajlović
Predsednik Upravnog odbora Narodnog muzeja Darko Tanasković je istakao da je način na koji je svoju genijalnost udahnuo u ovu sliku govori o umetničkoj veličini Paje Jovanovića.
24sedam/Katarina Mihajlović
Prema njegovim rečima konzervatori su uspeli da slede put velikog slikara i sami unesu inovacije u konzervatorski rad i obezbede joj savremenost.
24sedam/Katarina Mihajlović
On je istakao da nije slučajno što je slika ponovo pred licem javnosti uoči velikog srpskog praznika.
- Dušanov zakonik je bio izraz pravne misli i prakse koja je u 14. veku prepoznavala ono što je najbolje za državu i narod, a danas imamo praznik Sretenje gde se sećamo da smo 1835. godine bili duhom moderna evropska država iako nam neki to sporavaju - naglasio je Tanasković.
Prema njegovom rečima završetak restauracije je ozbiljan doprinos prekidanju diskontinuiteta u srpskoj istoriji koji neki pokušavaju da nametnu.
24sedam/Katarina Mihajlović
- Tematski, sadržinski, kulturno istorijski ova slika doprinosi uspostavljanju jednog ozbiljno poremećenog kontinuiteta u srpskoj kulturi nacionalnog i istorijskog pamćenja, koje je i danas pod ozbiljnim udarcima, i koje se povija pod nekim događajima koji nemaju nikakve veze sa umetnošću, kulturom i istorijom – rekao je Tanasković.
24sedam/Katarina Mihajlović
Prema njegovim rečima donošenje Dušanovog zakonika, remek-delo Paje Jovanovića i njegova današnja restauracija na najsevremeniji način govori o zdravom kontinuitetu koji je oduvek bio prisutan u srpskoj istoriji i koji znači da je Srbija, njena istorija i umetnost uvek, od samih početaka pa sve do danas uvek bila savremena.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari