Izgubljeni simboli devedesetih: Kako je gorelo srpsko podzemlje samo zbog jednog slova!

Aleksandar Knežević Knele imao je samo 21 godinu kada je ubijen na 28. oktobra pre 31 godinu u apartmanu broj 331 beogradskog hotela "Hajat". Uprkos mladosti važio je začetnik dizelaštva u Srbiji, a redom su ga svi kopirali. Osim debelog policijskog dosijea, tim Kneletovim dizelaškim stilom vladalo je pravilo "4P": pajero - pejdžer - pištolj - plavuša, što su postali glavni simboli devedesetih godina.

Ovaj mladi Voždovčanin je pokrenuo čuvenom upasivanje dukseva, trenerki i džempera u farmerke ili donji deo trenerke. Na kraju, ovo modni krik se zatezao kaišem, pre svega onim metalnim. Prvi put je to uradio da bi se videla marka farmerki i skupi kaiš, a kasnije je taj stil imao i praktičnu upotrebu za držanje pištolja, kako ne bi ispao prilikom trčanja. Neki mršaviji su nosili po nekoliko trenerki na sebi da bi delovali što krupnije.

Obavezni dodatni detalji stajlinga devedesetih bili su pejdžer i pederuša. Naravno, uz takav stil oblačenja, išlo je šišanje na kratko, tačnije obrijano. Tu je bila čuvena frizura "dizelka", a nosile su se i "tarzanka" i "italijanka", dok su Zemunci imali, naravno, "zemunku".

Pored obrijane glave, debeli zlatni lanci oko vrata i "er maks" patike "Najk" bili su neizostavni elementi Kneletove "kulture". Svoje bogatstvo dizelaši su demonstrirali nošenjem upadljivog nakita, satova, uglavnom zlatne boje, a kasnije i posedovanjem mobilnog telefona, koji je u to vreme bio retkost.

Momci poput Kneleta imali su i devojke dizelašice, poznate i kao sponzoruše. One su se predstavljale kao seksualni objekti, zbog čega je isticanje ženskih atributa provokativnom odećom stavljeno u prvi plan, pored jake šminke, cipela sa visokom štiklom i takozvanog plastičnog izgleda. Ovakav stil, manjina koja se borila protiv najezde dizelaša, nazivala je "džiberskim".

"Er maks", kajle i turbo-folk

Knežević je imao upečatljiv stil oblačenja. U pitanju je markirana trenerka, poznati šuškavac, čiji je gornji deo upasan u donji i raskopčan do pola, popularne "ermaksice“ Najk, kožna jakna i zlatni lanci - kajle.

Svoju kriminalnu karijeru počeo je sa navijačima Crvene zvezde, što je jednom prilikom otkrio jedan od tadašnjih vođa navijača. Dobio je bio zadatak da nabavi štangle za derbi što je i uradio. Nekoliko meseci bio je sa navijačima, a onda je sa ekipom iz naselja Braće Jerković krenuo da gradi ime. Ništa mu drugo nije bilo važno, osim da postane neko u beogradskom podzemlju.

Dizelaški pokret devedesetih godina mnogi smatraju potkulturom, ali on nije predstavljao nikakav vid bunta ili različitosti. Smatran je za mejnstrim, nasuprot padavičarima, koji su slušali uglavnom rok, imali posebna mesta za izlaske i borili se da makar u svojim krugovima očuvaju koliko-toliko ispravne vrednosti.

Kriminal nije bio jedino što je činilo dizelaše. Tu je bio i turbo-folk, tada novi muzički stil u vidu mešavine tradicionalnog srpskog folka i euro densa, koji je veoma brzo stekao popularnost. Poznate ličnosti su svojom muzikom i životom promovisale luksuz, firmiranu odeću i skupe automobile, život kakvom su mladi masovno težili. Estrada je preko noći je dobila jednu od vodećih uloga u društvu.

Ćentin zet i "roleks"

Novokomponovana muzika oslikavala je stereotipe o vezi između plastične lepotice i kriminalca, banalizujući emocije i izražavajući fasciniranost novcem i oružjem. Upotreba specifičnog slenga i negovanje gangsterske estetike doprinela je cilju. Mase su prihvatile šund, a pesme Mileta Kitića, Ace Lukasa, Dragane Mirković, Svetlane Ražnatović i mnogih drugih bile su najpopularnije u beogradskim diskotekama.

Rade Ćaldović Ćenta, jedan od najbližih saradnik Ljube Zemunca, bio je jedan od glavnih domaćih kriminalaca koji se iz Evrope vratio kući, i ušao u prodaju narkotika. Njegov saradnik, a kasnije i zet, Miša Cvijetinović igrom slučaja zatekao se u istom lokalu gde i Knele, koji je već tada bio na lošem glasu.

24sedam/Profimedia

U tom momentu Knele nije znao ko je Cvijetinović i nasred lokala prišao mu je sa pištoljem i tražio mu sat "roleks“ i ključeve od luksuznog automobila. Cvijetinović je to veoma dobro i smireno podneo i sve što mu je tražio je dao. Nakon toga, pozvao je svog gazdu i ispričao mu za otimačinu, posle čega se podiglo beogradsko podzemlje, a čak je i sam Knele bio uplašen kada je saznao na koga je udario.

Vest o ubistvu Kneleta odjeknula je u gradu. U narednim danima "Politika" je objavila čak 162 čitulje. Njegovi prijatelji su pohrilili u "Hajat". Pokušali su da uđu u sobu, ali im nije bilo dozvoljeno. Od hotelskog obezbeđenja tražili su da im predaju traku na kojoj je bilo zabeleženo svako ko je ušao u hotel. Traku nisu dobili jer se slike nisu sa monitora prenosile na video rekorder, pa ih je faktički bilo nemoguće dobiti.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi