Ni krivi ni dužni u zatvoru proveli više od 14 godina, osuđeni na po 40: Tortura u policiji, traljava istraga, podmetnuti dokazi!

Jedinstveni slučaj na kome su pali i policija i tužilaštvo i pravosuđe u Srbiji odigrao se pre tačno 21 godinu kada su na današnji dan ubijeni supružnici Slobodan i Slavica Paunović iz Ralje kod Smedereva. Polcija je ubrzo uhapsila njihovog sina Sašu Paunovića kao naručioca zločina i izvesnog Zorana Stanimirovića kao počinioca. Obojica su osuđena na po 40 godina robije od kojih su odležali po 14 godina i tri meseca zatvora, a onda ih je nakon odluke Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, Apelacioni sud pravosnažno oslobodio optužbi.

Niz nezakonitih radnji doveo je do nepravedne presude Zoranu Stanimiroviću i Saši Paunoviću. Podmetnuti dokazi, iznuđena priznanja i drugi propusti bili su osnov za presudu koja je po nalogu suda u Strazburu pala u vodu, a suđenje je ponovljeno. U novom postupku i Saša i Zoran su pravosnažno oslobođeni.

Slavica i Slobodan Paunović, gastarbajteri iz Austrije, izrešetani su u svom automobilu na obilaznici kod Železare Smederevo 9. febrauara 2001. godine sa 27 hitaca iz automatske puške. Saša je uhapšen nepunih sat vremena posle svirepog ubistva roditelja.

Uprkos batinama koje je pretrpeo na ispitivanju u policiji, nije priznao zločin. Osim njega godinama je robijao i Zoran Stanimirović, koji je označen kao direktni izvršilac zločina. Paunović je bio optužen da je platio Zoranu da ubije njegove roditelje Slavicu i Slobodana. Pred domaćim sudovima dva puta su osuđeni za ubistvo Paunovićevih roditelja na maksimalne kazne od po 40 godina, a sve zahvaljujući Zoranovom priznanju koje je iznuđeno torturom.

- Dokazi su pribavljeni i korišćeni na nezakonit način, pre svega primenom mučenja, što je nedopustivo - rekao je svojevremeno Stanimirovićev branilac advokat Momčilo Bulatović.

Tučen palicom, vezivan za struju

On je objasnio da je Stanimirović, kada je uhapšen, u dva navrata u policiji tučen bejzbol palicom, da je vezivan za indukovanu struju, stavljana mu je najlon-kesa na glavu, prećeno mu gušenjem. Zbog povreda koje je zadobio, Stanimirović je oba puta vođen u lokalnu bolnicu, gde mu je utvrđen prelom rebara, potres mozga, modrice po glavi i grudnom košu.

Profimedia

Prilikom prvog saslušanja kod tadašnjeg istražnog sudije Milana Šoškića, koji je sada u penziji, Stanimiroviću nije bio omogućen poverljiv razgovor sa braniocem, a kada je davao izjavu nakon toga, 14. i 19. februara, advokat uopšte nije bio prisutan. Konačno, kad je po četvrti put izveden pred istražnog sudiju 16. marta, Stanimirović je u prisustvu advokata povukao svoje ranije, silom iznuđeno priznanje.

Zbog torture koju je preživeo, Stanimirović je podneo krivičnu prijavu protiv nepoznatih službenika policije u Smederevu. U policijskom izveštaju koji mu je potom dostavljen, međutim, pisalo je da se njegovi navodi i optužbe odbacuju, pa je javni tužilac kome je krivična prijava bila dostavljena na postupanje odlučio da krivično ne goni policajce.

- Drastičan je i primer i postupanje tadašnjeg istražnog sudije. On je u džepu nosio čaure pronađene prilikom uviđaja i to u instituciju koja za to nije bila predviđena, a da ne govorim o tome da je dopustio da se uviđaj obavi na nezakonit način i bez svedoka. Ipak, najgore je što je od prvog dana imao informacije o teškim povredama Stanimirovića i ništa nije preduzeo da ga zaštiti od torture, niti je podneo prijavu protiv onih koji su to učinili - objasnio je kasnije za medije advokat Bulatović.

U jedan od propusta potpada i nestanak beležnice ubijenog Slobodana Paunovića u kojoj su se nalazila imena njegovih dužnika. Posle izvesnog vremena, ona se volšebno pojavila u predmetu, ali nepotpuna, jer su u njoj bile iscepane neke stranice.

I policajci u beležnici

Advokat Bulatović kasnije je rekao da su se tokom istrage događale čudne stvari, ali da ni danas nije sve razotkriveno. Nezvanično, Sašin otac Slobodan, koji je sa suprugom dugi niz godina radio u Beču, bavio se i kupovinom i prodajom vozila. Meštani Ralje pričali su svojevremeno, da je porodica Paunović slovila za čestitu i dobrostojeću, a sve zahvaljujući vrednoći i Slobodanovoj snalažljivosti.

Pričalo se da je Slobodan trgovao vozilima i da je imao razne klijente. Bilo je tu seljaka, zanatlija, ali i policajaca, koji su od njega kupovali automobile koje doveze iz Austrije. Meštani su smatrali da je ubijen zbog toga odnosno zbog sveske u kojoj je sve beležio.

Profimedia

Slobodan je navodno uredno vodio evidenciju. Na svakoj stranici pisao je ime kupca, a ispod cifru za koju je vozilo prodao. Ukoliko kupac nije imao dovoljno para da odmah isplati naručeni automobil, Slobodan bi marljivo upisivao datum kada je od kupca primio i koliko novca, kao i koliki je preostali dug.

I Saša Paunović, koji je bio optužen i osuđen zato što je, navodno, naručio ubistvo roditelja, tvrdi da je još tokom postupka ukazivao na umešanost pojedinih pripadnika policije u zaveru i podmetanje dokaza. Nikoga, izgleda, u smederevskoj policiji, kao i u pravosuđu, to nije zanimalo.

Slobodan se, kako pričaju, od beležnice nije razdvajao. U njoj je navodno bilo zapisano i ime izvesnog policajca iz Smedereva, čiji je dug bio oko 80.000 maraka.

I, dok je uviđaj, a potom i istraga obavljena nezakonito, torturom i iznuđenim iskazima, odjednom se ponovo pojavljuje Slobodanova sveska u kojoj su billi  otcepljeni neki listovi sa imenima, koja nisu smela da dospeju u ruke njegove porodice, ali i nadležnih. Neko je, svesno i sa namerom, uništio dokaze.

- Stvar sa beležnicom samo je jedan u nizu silnih propusta i nezakonitosti koje su činjene. Da li je normalno da policija uopšte ne reaguje kada čuje pucnje? A pucalo se, kako na proslavi rođendana kod Paunovića, tako i nekoliko sati kasnije, kada je ubijen bračni par. Niko iz smederevske policije nije došao da proveri i vidi šta se događa. To je sramota za profesiju - naglasio je advokat Bulatović.

Gomila propusta

Nije samo smederevska policija napravila (ne)namerne propuste. Činili su ih i tužilaštvo i sud. Samo dva dana posle dvostrukog ubistva, automobil u kojem su likvidirani Paunovići, vraćen je Slobodanovom ocu, a Sašinom dedi. Kasnije je i prodat, a da nisu prethodno odrađena sva potrebna veštačenja i provere. Nekome je bilo u interesu da što pre skloni sve dokaze koji bi mogli nekoga diskreditovati, a ne bi smeli da se pojave u samom procesu.

Profimedia

Usledila su suđenja, izricanja presuda, ponovljeni postupak, Strazbur i konačno, 2015. godine i puštanje iz pritvora. Ali, Stanimirović je, iako je Evropski sud za ljudska prava naložio drugačije, ipak morao da položi jemstvo za ukidanje pritvora. I na to je pristao, samo da izađe na slobodu.

- Dok smo čekali odluku Apelacionog suda, Stanimirović je i od nadležnog suda u Pančevu doživeo neprijatnost, kada je tražio da mu dozvoli da napusti Srbiju na petnaestak dana. Objasnio je da je tolike godine bio daleko od porodice i da želi da ode na godišnji odmor u Crnu Goru i tamo se malo zbliži ponovo sa njima. Sud mu, međutim, i to nije dozvolio, uz obrazloženje da se za tako nešto nisu stekli uslovi - ispričao je kasnije advokat Bulatović.

Konačno, dokazi koji su predstavljeni kasnije na sudu su prikupljeni na nezakonit način, počev od traljavog uviđaja i bez ijednog svedoka, pa do toga da je nađene čaure sudija nosio u džepu svojih pantalona.

Ovaj predmet ostao je prvi i jedini u Srbiji, koji je po nalogu suda u Strazburu, ponovljen zbog načina na koji je vođen.

Bonus video

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi