Udarili u dušu srpskog naroda: Potresne slike svetinja koje su Albanci uništili u divljačkom pohodu 2004. (FOTO/VIDEO)

Martovski pogrom 2004. godine predstavlja jedno od najmračnijih poglavlja u novijoj istoriji Kosova i Metohije. Tokom ovih nemira, koje su organizovali Oslobodilačka vojska Kosova (OVK) i albanski ekstremisti, došlo je do masovnog progona srpskog civilnog stanovništva, kao i do sistematskog uništavanja srpskih svetinja, kulturnih i duhovnih simbola. Ovaj čin nasilja nije samo tragedija za srpsku zajednicu na Kosovu, već i neprocenjiv gubitak za svetsko kulturno nasleđe.

U srži ovog nasilja leži uništenje brojnih pravoslavnih hramova i manastira, koji datiraju iz različitih istorijskih perioda, od srednjeg veka do novijeg doba. Među najupečatljivijim primerima su:

Crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu zapaljena je iznutra, oskrnavljen joj je oltarski prostor, časna trpeza je razbijena, a crkveni živopis od neprocenjive vrednosti, među kojim su freske iz 13. veka, oštećen je.

Profimedia

 

Hram Hrista Spasa u Prizrenu, iz 14. veka, zapaljen je i opljačkan.

Profimedia

 

Saborni hram Svetog Georgija u Prizrenu, izgrađen 1856. godine, zapaljen  je i miniran.

Profimedia

 

Crkva Svetog Nikole u Prizrenu, iz 14. veka, demolirana je i teško oštećena.

Profimedia

 

Crkva Svetih vrača Kozme i Damjana u Prizrenu, iz 19. veka, spaljena je.

Crkva Svetog Pantelejmona u Prizrenu, iz 1937. godine, spaljena je u prisustvu Misije UN i KFOR-a.

srbija.gov.rs

 

Manastir Svetih arhangela u Jablanici (Prizren), iz 14. veka, zapaljen je i opljačkan.

Profimedia

 

Crkva Uspenja Presvete Bogorodice u Đakovici, iz perioda između 16. i 19. veka, zapaljena je i srušena.

Printskrin/Youtube/ Kosovo Online

 

Saborna crkva Svete Trojice u Đakovici, izgrađena između 1994. i 1999. godine, srušena je.

Manastir Devič, sa Crkvom Vavedenja Presvete Bogorodice u Lauši (Opština Srbica), iz 15. veka, zapaljen je i uništen.

 

 

Pored ovih, uništen je i veliki broj pratećih objekata, poput manastirskih konaka, radionica, parohijskih domova i grobalja, čime je narušena celovitost bogoštovnih mesta. Ovaj varvarski čin vandalskog uništenja nije samo napad na materijalno nasleđe, već i na duhovnost i identitet pravoslavnih vernika na ovim prostorima.

Martovski pogrom 2004. godine nije samo tragedija za srpsko stanovništvo i Pravoslavnu crkvu, već i za međunarodnu zajednicu koja je bila svedok ovih destruktivnih akata. 

Srpska zajednica na Kosovu i Metohiji suočila se sa strašnim posledicama pogroma. Mnoge porodice ostale su bez krova nad glavom, izgubile su svoje voljene i bile primorane da napuste svoja vekovna ognjišta. 

Tih dana je etnički očišćeno šest gradova i devet sela, a svoj dom moralo je da napusti više od 4.000 Srba.

Poginulo je osmoro Srba i 11 Albanaca, povređeno više od hiljadu ljudi, a među njima i desetine pripadnika međunarodnih snaga.

Zapaljeno je ili teško oštećeno oko hiljadu srpskih kuća, deset srpskih škola, domovi zdravlja, pošte i druge institucije države Srbije. Srbi su proterani iz Kosova Polja, Obilića, Plemetine, Lipljana, Uroševca, Đakovice, Gnjilana, a po drugi put iz svojih domova morali su da beže i Srbi iz Belog Polja kod Peći, gde su ponovo zapaljene sve povratničke kuće.

Povod za pogrom bila je nesreća u kojoj su se 16. marta trojica dečaka albanske nacionalnosti utopila u Ibru, u selu Čabra u Ibarskom Kolašinu, za šta su Albanci optužili Srbe. 

Posledice martovskog pogroma Srbi osećaju i dan danas. Prošlo je 20 godina, a za taj zločin još uvek niko nije odgovarao.

 

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi