Radmila Trajković: "Albanci su mi muža živog polili benzinom i zapalili, svakog 17. marta ja iznova umirem"

Devetnaest narcisa, za 19 godina, ubrala je jutros Radmila Trajković kada je krenula na groblje, da ih odnese nastradalom suprugu Zlatiboru Trajkoviću, koga je prvi komšija Albanac živog spalio u Kosovu Polju 17. marta 2004. godine.

Trajkovićeva supruga nam je u ekskluzivnoj ispovesti za 24sedam ispričala sve potresne detalje o tom danu, kada im se život promenio iz korena, kada su izgubili sve što su imali, a posebno jer su ostali bez Zlatibora.

Radmila je i ovo jutro dočekala u suzama, prisećajući se tog, kako kaže, prokletog dana. I danas joj je njen Zlatko mnogo nedostajao.

Privatna arhiva Porodica Trajković

- Kako smo oboje ostali bez posla jer su Albanci zauzeli fabrike, dovijali smo se kako smo umeli da preživimo, pa smo povremeno odlazili kod stranaca iz Kfora da čistimo - počela je Radmila ispovest za naš portal.

- Tog jutra nas je jedan od njih upozorio da treba da se sklonimo u srpsko selo, da će biti nemira, ali nismo to shvatili ozbiljno. Oko 13 časova bili smo kod tog policajca, trebalo je da mu opeglam košulje i uniformu, kad smo kroz prozor primetili da se okuplja neki narod. Kuća je za sekund bila opkoljena sa svih strana. Hteli smo da bežimo kroz prozor, ali je i sa te strane kuće bila masa ljudi - priča ona.

Privatna arhiva Porodica Trajković

Kako je policijska stanica Kfora bila u blizini, Zlatibor i Radmila Trajković su instinktivno krenuli ka njima, misleći da će ih oni zaštititi. Međutim, o strahoti koja ih je čekala ispred vrata nisu mogli ni da sanjaju. 

- Zlatko me je držao za ruku. Oko nas je bilo kao u košnici. Rulja besni, lomi sve pred sobom... Čim smo izašli na ulicu, mog Zlatka su odmah udarili šipkom u glavu i on je pao. Molila sam za život, da nas ne diraju. Da nas puste... Nisam htela da ostavim Zlatka, ali me je neki komšija Albanac prepoznao i na silu za ruku odvukao do moje kuće. Posle sam videla da mi je cela ruka bila modra. Tada sam poslednji put videla mog Zlatka. Kod kuće su bili moja dva devera i jetrve, sa decom i unučetom od šest meseci. 

Privatna arhiva Porodica Trajković

- Krili smo se iza kuće dok su Albanci odnosili iz naših domova sve što su mogli. Zamolila sam rođake da odemo da vidimo šta je sa mojim mužem, ali nismo mogli da mrdnemo dalje, policija je blokirala ulicu i rekla nam da dalje ne možemo, da celo naselje gori. Vratili smo se i krili u jednoj šupi do jedan sat posle ponoći. Beba je plakala bez mleka... Albanci su odneli i krevetac i kolica... Deverov auto su zapalili. Pronašli su nas pripadnici Kfora i odveli nas u stanicu. Tamo smo zatekli prizor koji mi je stalno pred očima. Moje komšije su bile krvave i pocepane, i niko nije znao da mi kaže šta se desilo sa mojim Zlatkom. Jedan strani policajac mi je dao broj telefona da ga zovem sutradan i da mi kaže šta je saznao - priča dalje Radmila.

Privatna arhiva Porodica Trajković

A onda se dogodio trenutak kada se njen život pretvorio u košmar.

- Pozvala sam nekako tog policajca iz Kfora i oni mi je rekao da je moj Zlatko - mrtav. Dok su mi njegove reči odzvanjale u ušima, izgovorio je kratko da mora obdukcija da se uradi. Ona je pokazala da je moj muž još bio živ kada su ga polili benzinom i zapalili. Tražila sam da me povezu za Niš kod dece, koja su tamo prebegla još 1999. godine. Tek kada sam prešla granicu shvatila sam da sam u čarapama, bosa, da nemam na sebi ni cipele ni jaknu, iako je mart. Posle 20 dana javili su nam da možemo da preuzmemo telo na administrativnom prelazu "Merdare". Sahranili smo ga na Novom groblju u Nišu. Svakog 17. marta ja iznova umirem, ne mirim se sa tim, a tih dana neće san na oči, skoro da i ne spavam - rekla nam je Radmila.

Radmila danas živi u Nišu sa ćerkom i unukom.

Ćerka Jelena obišla kuću pre tri godine, vrata joj otvorila Albanka

Zlatibor je iza sebe ostavio troje dece, koju je Radmila teškom mukom odgajila. Njena dva sina rade u Vojsci Srbije, a ćerka je novinarka. Kako nam je rekla Zlatkova ćerka Jelena, u te vode je ušla verovatno podsvesno, jer je želela da istražuje o svim zlodelima koja su zadesila Srbe na Kosmetu.

Ona je pre tri godine obišla kuću gde je odrasla i mesto gde su joj Albanci ubili oca.

Privatna arhiva Porodica Trajković

- Vrata kuće gde sam živela otvorila mi je starija žena Albanka. Kada sam joj objasnila ko sam, nije joj bilo pravo, ali me je zagrlila. Znala je našu priču. Kuću smo prodali jer nije bilo više uslova da Srbi u tom mestu žive. Kada sam posle 17 godina stala na prag svoje kuće, setila sam se da sam na tom mestu poslednji put videla majku i oca zagrljene. Mahali su mi, dok je komšija koji me je vozio nazad za Niš ubacivao moj kofer u gepek. Tada sam prvi put videla oca kako plače. Kao da je slutio da novo proleće ne donosi ništa dobro. Evo danas, posle 19 godina i dalje vidim kako mi moj tata maše - rekla nam je Jelena.

Foto: J.Ć.

Jedan ubica na slobodi, drugi nikada nije pronađen

Posle 19 godina, Zlatiborove ubice su na slobodi.

- Jedan koji ga je udario metalnom šipkom osuđen je na 12 godina zatvora, ali mu je preinačena kazna, pa je posle šest godina pušten. Dok drugi Albanac nikada nije pronađen.

Bonus video:

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi