Sando: Sveti Sava ostavio krupan trag, srpski narod odmah prepoznao njegovu veličinu!
Sando je naveo da je Sveti Sava toliko ušao u pore srpskog nacionalnog bića, da su Srbi počeli da u topografskom i toponimskom smislu daju određena mesta i prostore svetom Savi
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Savindan, sećanje na Svetog Savu prvog srpskog arhiepiskopa, utemeljivača srpske crkve, države i školstva, a protojerej-stavrofor Dragomir Sando ističe da se Sveti Sava proslavlja od samog momenta upokojenja, jer je naš narod prepoznao kolosalnost njegove pojave.
Sando je rekao za Tanjug da je Sveti Sava ostavio krupan trag ne samo u srpskom narodu i zemljama, već i svuda gde je išao.
"Tako da se on proslavljao odmah, gde god je dolazio i s kim god se susretao. Bilo to sa vizantijskim carevima, kneževima, bilo to sa bugarskim (carem) Asenom, bilo to čak i sa egipatskim sultanom, koji je u jednom momentu rekao 'ovakav nam muž iz hrišćanstva još nije dolazio'.
Dakle, gde god je dolazio, Sveti Sava je ostavio jedan krupan trag", rekao je Sando.
Pročitajte još:
On je podsetio da je krajem 12. veka i početkom 13. paralelno sa spoljnim jačanjem srpske države išlo i unutrašnje, duhovno jačanje našeg naroda, upravo zahvaljujući Svetom Savi.
Sando je naveo da Srbi već više od osam vekova pokušavaju da daju definiciju o tome ko je Sveti Sava i koji je njegov značaj za srpski narod i dodao da ne zna šta bi pre istakao kod Svetog Save, da li njegovu pobožnost, njegov rad kao diplomate ili nešto drugo.
"Da li kao književnika i pisca srpskog, da li možda kao učitelja i prosvetitelja, da li kao mirotvorca, da li kao pravnika, da li kao začetnika srpske medicine, jer se zna da je on osnovao u Hilandaru prvu srpsku bolnicu. Iz svih tih razloga teško je dati jednu definiciju, ali sve zajedno daje opštu sliku o jednom čoveku, koji je čudom Božijim poslat u svet i bio u svim ovim disciplinama rodonačelnik", rekao je Sando.
Tanjug/Video
Svetom Savi se radovali monasi na Svetoj Gori
On je naveo da je srpska crkva u Savino vreme podjednako gledala i na Istok i na Zapad i da je Srbija u tom momentu bila "istok na zapadu, a zapad na istoku". Sando je rekao da su se Svetom Savi radovali monasi na Svetoj Gori kad je tamo svraćao, da su mu se radovali i evropski vladari, a njegov značaj je prepoznat i u dubrovačkoj književnosti.
"Tako da imamo već kod Andrije Kačića Miošića, koji kaže, 'zbog čudesa, svetitelja Save, sve ga slovenske države slave'. A tu su i drugi dubrovački pisci, kao što je Jaketa Palmotić, pa posle njega još niz drugih dubrovačkih pisaca...Svi su oni pisali žitija svetoga Save i prepisivali i prevodili žitija svetoga Simeona i druga književna dela", istakao je Sando.
On je dodao se od početka 16. veka ime svetoga Save proslavlja i u carskoj Rusiji i da ga Rumunska crkva uzima kao zaštitnika školstva i prosvete, tako da, uzevši sve u obzir, Sando ocenjuje da je sveti Sava bio prepoznatljiv u svim slovenskim, pravoslavnim, pa i širim prostorima. A kada je reč o značaju svetog Save za prosvetu, Sando ističe da je on bio istovremeno i svetitelj i prosvetitelj.
"Nema svetiteljstva bez prosvetiteljstva i obratno. Sveti Sava je sa programima prvih škola u srpski narod ušao kao zaštitnik školstva. I već od kraja 18. veka on se ističe, ne samo kao jedno ime koje podrazumeva celu srpsku prosvetu, nego je proslavljan kao što se i danas proslavlja, svečano i toržestveno na najlepši način", poručio je Sando.
Profimedia
Ušao u pore srpskog nacionalnog bića
Govoreći o svetosavlju, Sando je naveo da je Sveti Sava toliko ušao u pore srpskog nacionalnog bića, da su Srbi počeli da u topografskom i toponimskom smislu daju određena mesta i prostore svetom Savi, da daju imena deci po njemu, pišu pesme, pripovetke...
"Iz svih tih razloga naš narod je poistovetio svetosavlje sa istočnim pravoslavljem i imao je u tom smislu zaista i pravo, jer je uistinu Svetosavlje poslužilo kao neka vrsta zamene za istočno pravoslavlje. I onda je srpski narod to utkao u sebe kroz žitija svetih, jer je upravo period Nemanjića, kao nigde i nikada u istoriji (našeg) prostora, nije dao više svetitelja i prosvetitelja jednom narodu", rekao je Sando.
Tanjug/Video
On je naveo da se muslimanski narod na ovim prostorima u jednom momentu počeo diviti svetom Savi i da je u velikom broju počeo dolaziti u manastir Mileševu, tražeći nad moštima svetog Save isceljenje za svoju bolesnu decu.
Sando smatra da je ime svetog Save u jednom momentu postalo toliko popularno među muslimanima na Balkanu, da bi upravo to mogao biti glavni razlog što mu je Sinan paša spalio mošti na Vračaru 1594. godine, kako mu se kult ne bi raširo u islamu.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari