Kriza koja je bila uvod u Veliki rat! Na današnji dan dvojna monarhija je anektirala Bosnu i Hercegovinu (FOTO)
Zapadne sile, kao što su Francuska i Velika Britanija, iako protiv aneksije, nisu bile spremne da intervenišu vojno
Na današnji dan 1908. godine, Austrougarskom proklamacijom cara Franje Josipa, Bosna i Hercegovina je anektirana od strane dvojne monarhije, a ovaj događaj je izazvao duboku krizu u evropskim odnosima.
Bez prethodnog dogovora sa velikim silama, ovaj akt Austrougarske predstavlja jasno kršenje međunarodnih ugovora. U pokušaju izbegavanja rata, vodeće evropske sile, pod pritiskom opšteg nezadovoljstva, priznale su aneksiju u martu 1909. godine, dok je Kraljevina Srbija, takođe pod pritiskom, učinila isto 31. marta iste godine.
Istovremeno, Bugarska je proglasila svoju nezavisnost, u sporazumu sa Austrougarskom, što je dodatno zakomplikovalo situaciju. Predstavnici pravoslavnih i muslimanskih narodnih organizacija izdali su izjavu u Budimpešti 11. oktobra, izražavajući da je aneksija izvedena bez pitanja i protiv volje stanovništva Bosne i Hercegovine. Delegacija je poslata u evropske prestonice da obavesti velike sile o ovom stavu.
Wikipedia
Pročitajte još:
U Srbiji je aneksija izazvala veliko uzbuđenje i nezadovoljstvo, osećajući da ovaj potez Austrougarske ugrožava nacionalnu budućnost Srba i njihove težnje za velikom samostalnom državom. Formirana je Narodna odbrana, organizacija sa ciljem smirivanja unutrašnjih strasti i prikupljanja dobrovoljaca za potencijalne buduće borbe.
Nušić upisivao dobrovoljce!
Potez carskog Beča je u Srbiji izazvao opšte ogorčenje.
Srbi su bili duboko pogođeni ovim postupkom i osećali su da su im nacionalna osećanja povređena. U Beogradu su održani protestni skupovi, na kojima su građani zahtevali od Vlade aktivniju politiku. Poznati pisac Branislav Nušić je igrao ključnu ulogu tokom ovih događaja. Krenuo je iz redakcije beogradske "Politike" do spomenika knezu Mihailu sa dobošarom i barjaktarem, privlačeći ogromnu masu ljudi. Masa je skandirala protiv Austrougarske i zahtevala rat. Nušić je održao govor pred hiljadama ljudi i upisivao dobrovoljce spremne da se bore protiv Austrougarske.
Wikipedia
Masa se potom uputila prema ministarstvu, gde je iznela svoje zahteve, tražeći mobilizaciju i rat. Vlada je odgovorila da nisu spremni za rat u tom trenutku. Demonstracije su se nastavile još nekoliko dana, sa manjim okupljanjima i upisivanjem dobrovoljaca u "legiju smrti".
Zapadne sile, kao što su Francuska i Velika Britanija, iako protiv aneksije, nisu bile spremne da intervenišu vojno. Rusija, iako upoznata sa situacijom, nije preduzela akciju.
Austrougarska je, pod pritiskom opšteg neraspoloženja u Evropi, sklopila sporazum sa Osmanskim carstvom, plaćajući odštetu od dva i po miliona i pripremajući se da silom uguši srpske proteste.
Kraljević "gurnuo prst u oko" Austriji!
Prilkom protesta govor je održao i prestolonaslednik Đorđe, koga je tom prilikom slušalo gotovo 20.000 ljudi.
On je veoma oštro govorio o Austriji, a na kraju je zapalio austrijsku zastavu, što je izazvalo međunarodni diplomatski skandal, a nakon čega je Austrija blagonaklono gledala na uklanjanje Đorđa sa mesta naslednika srpske krune, koje se desilo godinu dana kasnije.
Wikipedia
Kao rezultat, Srbija je bila primorana da prihvati aneksiju kao čin koji ne pogađa njene interese.
Wikipedia
Ova kriza, koja je završena Berlinskim sporazumom iz aprila 1909. godine, smatra se uvodom u Prvi svetski rat, ostavljajući utisak širom sveta da je Austrougarska izvela nezakonit akt, oslanjajući se isključivo na silu kao sredstvo za postizanje svojih ciljeva.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari