Ovako se u Srbiji postupa sa nasilnicima u porodici: Sudija objasnila čitav proces i gde žene najčešće greše! Nizama je to uradila

Masakr u Gradačcu, koji je počinio Nermin Sulejmanović, kada je ubio nevenčanu suprugu Nizamu Hećimović i još dve osobe, pokrenuo je pitanje da li je zločin mogao da bude sprečen, budući da ga je žrtva nekoliko dana ranije prijavila za nasilje, ali je odbila da svedoči.

Nesrećna žena, sa bebom se krila u kući kod tetke, tražeći spas od nasilnika. Sud, međutim, nije nasilnika sklonio od žrtve, a on ju je na najbezočniji način usmrtio snimajući sve uživo na društvenim mrežama. Potom je počinio samoubistvo.

Slučajevi nasilja nad ženama pogode širu javnost. Svaki udarac na nečiju majku, sestru, ćerku udarac je na celo društvo. Zato se i stiče utisak da bi javnost mnogo teže i strože kažnjavala one koji dignu ruku na slabije od sebe, nego što to čini sud.

Zato smo na licu mesta, u Drugom osnovnom sudu u Beogradu, proverili kako izgleda procedura, od trenutka kada žrtva prijavi nasilje, do sudskog postupka protiv nasilnika.

Primena zakona korak po korak

Kako za 24sedam govori sudija odeljenja za prethodni postupak Drugog osnovnog suda u Beogradu Mirjana Drljačić Sudarević, kada je reč o ovakvim slučajevima, pored Porodičnog zakona i Krivičnog zakona, kod nas se od 2017. godine primenjuje Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.

24sedam/Katarina Mihajlović

 

- Tada je, pre donošenja zakona prepoznata dobra praksa u Zrenjaninu gde su se povezali policijska stanica i tužilaštvo, i to je praktično bila preteča sadašnje Grupe za koordinaciju koja je uvedena novim zakonom. Oni su bili samoinicijativno organizovani da prate prijave i porodice u kojima se pojavljuje nasilje i pokušali da preduprede da se nešto loše desi. Kod sprečavanja nasilja i zaštite bio je uključen i Zaštitinik građana. Rezultat svih tih napora je donošenje ovog zakona a postignuto je uvezivanje svih nadležnih organa da što pre reaguju i na taj način spreče dalju eskalaciju nasilja, navodi sudija. 

Policija prva radi procenu rizika

U svakoj policijskoj stanici postoji službenik koji je prošao obuku za primenu navedenog zakona a u tužilaštvu javni tužioci specijalizovani za ovakve predmete zaduženi za svaku opštinu.

- Policija hitno reaguje po prijavi, bilo žrtve ili nekog svedoka, komšije odlaskom na lice mesta. Dešava se i da žrtva dođe u policijsku stanicu i prijavi nasilje. Nakon toga policija obaveštava javnog tužioca, uzima izjave od oštećene, eventualno učinioca ako je na licu mesta i svedoka ako ima... Policija ima pravo da zadrži osam sati mogućeg učinioca, obavi neophodne razgovore a tada policijski službenik radi procenu rizika, navodi Drljačić Sudarević.

Tužilac podnosi predlog sudiji

Policajci izriču dve moguće hitne mere - udaljenje nasilnika iz mesta boravišta i zabranu prilaska i komunikacije sa oštećenom.

Profimedia

 

- Kada urade procenu rizika, policijski službenici donose jednu ili obe hitne mere. Ta hitna mera traje 48 sati. U tom periodu policija podnosi kompletan izveštaj javnom tužiocu, koji potom pravi svoju procenu rizika na osnovu zapisnika, izjava i procene rizika. Tužilac tada podnosi predlog sudu da te mere produži, objašnjava sudija Drugog osnovnog suda.

Sudija preuzima slučaj

Tada sudija Odeljenja za prethodni postupak preuzima rad.

- Mi dobijamo predlog tužioca koje mere da se produže i razloge zbog čega smatra da treba hitna mera da se produži. Dobijamo predmet koji sadrži predlog, tužilačku procenu rizika, beleške... Nemamo kontakt sa oštećenom niti učiniocem, to ima samo policija i na osnovu svega dostavljenog produžavamo hitnu meru u gotovo 100 odsto slučajeva, jer je stav suda odnosno društva - nulta tolerancija za nasilje. Mere budu produžene za 30 dana a njihovo kršenje povlači prekršajnu prijavu i zatvorsku kaznu od 60 dana koja se odmah i sprovodi, napominje sudija Mirjana Drljačić Sudarević.

Na šta sve žrtva ima pravo

Policija potom obaveštava žrtvu o donetoj hitnoj meri i dužni su da žrtvi predlože da potraži lekarsku pomoć kako bi povrede bile evidentirane, da potraži pomoć u centru za socijalni rad, nekoj nevladinoj organizaciji koja se bavi tom problematikom, upute je na besplatnu pravnu pomoć, na ustanovu socijalne zaštite, bolnicu... Rešenje o produženju hitne mere na 30 dana, dostavlja se i žrtvi, kako bi u slučaju da izvršilac prekrši to, mogla odmah da obavesti policiju.

Kako ističe sagovornica, ovaj zakon predvideo je za sve ove korake kratak period kako bi se oni rešavali po hitnom postupku.

 

Međutim, dešava se da žrtve odustanu od daljeg gonjenja, povuku prijavu pa smo želeli da saznamo da li to rade iz straha od nasilnika i kako se postupa u tim situacijama.

- Kod krivičnog dela nasilja u porodici, često nemate drugih dokaza osim izjave oštećene, ako nema povreda koje su evidentirane lekarskim izveštajem. Dakle tužilac mora da dokaže da je taj neko izvršio krivično delo. Ukoliko nema priznanje učinioca i drugih dokaza a žrtva povuče prijavu odnosno odbije da da iskaz, vi zapravo nemate predmet. To su te situacije, kada javni tužilac odustaje od krivičnog gonjenja ukoliko njemu u prethodnom postupku dođe žrtva i kaže da će se koristiti svojim pravom da ne svedoči. A zašto se to dešava, to znaju samo oni koji odustanu. Dešava se da policajac na licu mesta ponudi žrtvi da ode na pregled kod lekara, kako bi bile konstatovane povrede, ali ona to odbije. Službena beleška policajca nije dokaz u krivičnom postupku, tako da u rukama imate samo odbranu okrivljenog, koji sve negira, a drugih dokaza nema, objašnjava sudija za prethodni postupak.

 

Profimedia

 

Osnažiti žrtve

Ona dodaje da uprkos Zakonu koji je dobar i bez sumnje omogućuje određenu vrstu zaštite žrtvama nasilja, potrebno je da društvo osnaži žrtve, jer je podređen položaj žena i dalje prisutan.

- Čak i kada nasilnik završi u zatvoru žena se boji jer zna da će on izaći kad-tad i da će doći u kontakt sa njim. Ona ne zna da li će se on resocijalizovati u zatvoru nakon šest meseci, godinu dana, koliko već provede tamo. Dakle neophodno je da kao društvo poradimo i na tome da se sa tim nasilnicima koji dospeju već iza rešetaka radi, da shvate šta su uradili. Nakon produženja hitne mere udaljenje iz mesta prebivališta, odnosno boravišta, nasilnici to udaljavanje dožive kao „nepravdu“ jer ih je neko „izbacio“ iz njihovog stana. Zato je važno i ekonomsko osnaživanje žena, ali i podrška društva. Moje mišljenje je da je ovaj zakon, zapravo, napredniji od stanja svesti u društvu, bar kada je porodično nasilje u pitanju, ocenila je sudija i naglasila da je očigledno da grupa za koordinaciju dobro radi jer se retko dešava da kod sudije dođe slučaj krivičnog dela nasilja u porodici, a da se grupa prethodno bavila tom porodicom.

 

 

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi