Trgovina ljudima u porastu, polovinu čine deca: Svaka četvrta žrtva vrbovana je na društvenim mrežama

Iz godine u godinu povećava se broj slučajeva trgovine ljudima, kako u svetu, tako i kod nas. Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da skoro polovinu žrtava čine deca, a njih gotovo 80 odsto su ženskog pola. 

Prema podacima Ujedinjenih nacija, oko 600.000 žena, dece i muškaraca svake godine se nađe u lancu trgovine ljudima. Trgovina ljudima je jedna od najprofitabilnijih kriminalnih aktivnosti.

Povodom Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog navodi da je, prema podacima Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, u našoj državi u 2022. godini zabeleženo 138 prijava, a formalno su identifikovane 62 žrtve trgovine ljudima, što predstavlja povećanje od 35 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Trend povećanja identifikovanih žrtava se nastavlja i ove godine. Većinu identifikovanih žrtava čine žene, čak 79 odsto. Najveći broj žena koje su žrtve trgovine ljudima nema vlastite prihode niti imovinu.  

Foto: Pixabay

 

- Srbija se svojim zakonodavnim rešenjima i politikama Vlade odlučno bori protiv trgovine ljudima, kao drastičnog oblika kršenja ljudskih prava i stavljanja ljudskih bića u krajnje nehuman društveni položaj - poručuju iz Ministarstva.

Žrtve trgovine ljudima mogu biti prisiljene ili navedene na prostituciju, različite oblike rada, usluga, čak i na vršenje krivičnih dela protiv svoje volje. Seksualna eksploatacija je i dalje najdominantniji vid eksploatacije i čini 55 odsto. Na drugom mestu je prinuda na prosjačenje sa 12,9 odsto, zatim slede višestruka eksploatacija sa 11,3 odsto, prinudni brakovi sa 9,5 odsto i radna eksploatacija sa 6,4 odsto, gde su žrtve u najvećem procentu deca koja su prinuđena da rade opasne poslove na gradilištima ili obavljaju teške poslove u poljoprivredi.

U lancu trgovine, od vrbovanja do eksploatacije, trgovci ljudima vrlo često su osobe od poverenja, srodnici, čak i članovi uže porodice žrtve, kao i ljudi koje žrtva poznaje duži vremenski period. Ali, naravno, mogu biti i nepoznate osobe.

Vrbovanje na društvenim mrežama

Svaka četvrta žrtva vrbovana je putem zloupotrebe digitalnih tehnologija na društvenim mrežama, kroz ponude za posao.

Kako u svojim izveštajima navodi Centar za nestalu i zlostavljanu decu, ne treba prihvatati komunikaciju sa nepoznatom osobom putem interneta. Najmlađa žrtva vrbovanja preko interneta imala je samo devet godina.

- Ako bi vas neko napao, to treba prijaviti Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu na telefon 19833, kome se može prijaviti bilo koja vrsta digitalnog uznemiravanja. Ukoliko se radi o pretnji fizičkim nasiljem ili napadom na život ili telo nekog lica, takvu pretnju treba prijaviti policijskoj stanici gde živite - savetuju iz Centra.

Pixabay

 

Ne treba stupati u kontakt sa nepoznatim osobama, ali ukoliko dođe do komunikacije naročito putem interneta i odlučite da se nađete sa nepoznatom osobom, obavezno to učinite na mestima gde boravi više ljudi u toku dana i ukoliko je moguće uz prisustvo roditelja, neke starije osobe ili prijatelja, savetuju iz Centra.

- Na srednjoškolskim putovanjima u inostranstvo, pasoš ne dajte nikom drugom i neka je uvek uz vas - dodaju u preporukama iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu.

Ministarstvo ukazuje da svako od nas može da pomogne u borbi protiv trgovine ljudima skretanjem pažnje na ovu negativnu društvenu pojavu, na njene posledice, ali i da prijavi ukoliko primeti da je neko potencijalna žrtva ili žrtva eksploatacije.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi