Načelnik VMA Vukosavljević za 24sedam: Bolnica nikada nije bila isto što i kasarna, ali rad, red i disciplina su osnovni postulati!

Na današnji dan pre tačno 179 godina knez Aleksandar Karađorđević potpisao je ukaz kojim je proglašen Zakon o ustrojeniju špitalja Centralne vojske, a 2. decembar je ujedno i dan Vojnomedicinske akademije.

Tim povodom načelnik VMA pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević ispričao je u intervjuu za 24sedam koliko je pacijenata zbrinuto u proteklih godinu dana, kako protiče rekonstrukcija, ali i da li je teže biti vojni ili civilni lekar, kao i šta je sve potrebno da bi jedna ovako velika i važna ustanova funkcionisala.

Koliko pacijenata je VMA zbrinula za poslednjih godinu dana i koji su najčešći uzroci zbog kojih oni dolaze?

Na bolničkom lečenju imali smo oko 20.000 građana i uradili smo oko 60.000 specijalističkih pregleda samo u Centru hitne pomoći. Takođe, izvršeno je 253.858 specijalističkih pregleda, a na bolničko lečenje je primljeno 36.889 pacijenata. Treba pomenuti i da su naši hirurzi izvršili 22.140 operativnih zahvata. 

Iako zvučni, brojevi za veliku zgradu kakva je VMA nisu naročito važni. Ponosni smo na svaki pojedinačni slučaj zbrinut pod našim krovom, a najviše kritično ugroženih pacijenata imali smo tokom naše “dežurne srede”, kada je VMA dežurna 24 časa za sve građane. Rad Centra hitne pomoći tokom tih dana je, skromno rečeno, dinamičan i izuzetno naporan. Podaci iz prosečnih dežurstava broje 500 zbrinutih pacijenata, od kojih desetine završe hitnim prijemom na bolničko lečenje. Uglavnom su to akutna kardiovaskularna stanja i povrede nanesene u saobraćajnim nesrećama i drugim nezgodama. Tada nastupaju naši interventni kardiolozi, ortopedi, mikrohirurzi, ali i sve ostale kolege koje unapred znaju da sreda donosi nove izazove.

Ministarstvo odbrane Srbije

Spomenuo bih ovom prilikom i naše toksikologe i rad Nacionalnog centra za kontrolu trovanja VMA, koji rade svakog dana 24 časa tokom cele godine. Ova specijalizovana institucija, jedinstvena u našoj zemlji, širokim javnim masama prepoznatljiva je po lečenju akutnih trovanja. Njihove mnogobrojne obaveze, na primer, nisu rezervisane samo za sredu, a pored svakodnevnog zbrinjavanja, nažalost baš mladih pacijenata, rade u veoma specifičnom okruženju, sa pacijentima koji su često ne samo akutni već i hronični uživaoci alkohola i opojnih droga, koji su zbog prirode svog stanja i bolesti agresivni i naše osoblje, naročito medicinski tehničari, izloženi su dodatnom stresu, a neretko i fizičkom nasilju.

   
Veliki akcenat se stavlja na hirurgiju VMA. Koliko ste operacija izvršili za poslednjih godinu dana? Da li se može izdvojiti neka kao najsloženija ili najteža? 

Mi hirurzi volimo da kažemo da nema malih i velikih operacija. Operacija je operacija i donosi sa sobom neminovne rizike. Svaka je za sebe posebna i specifična, samo su neke manje komplikovane, a to opet zavisi od dosta faktora. Zbog toga uostalom i svaki hirurški tim broji mnogo lekara i tehničara sa određenim obavezama, zadacima i odgovornostima.

Brend hirurgije u VMA postoji odavno i poznati smo po uspešnim hirurškim zahvatima i van granica naše zemlje. Ako gledamo prethodne godine, na broj operativnih procedura direktno je uticala pandemija koronavirusa jer smo radili u najvećoj meri samo hitne procedure. Kod pacijenata koji su na operativni zahvat mogli da sačekaju, a to su takozvane elektivne operacije, radili smo kada se steknu svi uslovi. U proseku smo radili 15.000 operacija, ali ponavljam, u pitanju su bili hitni slučajevi, primljeni preko našeg Centra hitne pomoći - akutna stanja, saobraćajni traumatizam i tako dalje.

Ministarstvo odbrane Srbije

Pre nekoliko dana je jedan vaš kolega uspeo da replantira šaku čoveku koji ju je izgubio u saobraćajnoj nesreći kod Topole. Ali ovo nije jedini slučaj herojstva lekara sa VMA. Možete nam navesti još neki slučaj?

Kraj 2022, kao i početak ove godine, doneo je olakšanje u vidu prilike da se zajedno sa kolegama iz civilnih zdravstvenih ustanova uključimo u unapređenje donorstva u našoj zemlji, i to nam je nadalje jedan od prioritetnih zadataka. Tokom prošle godine uradili smo deset transplantacija bubrega sa živih srodnika, devet u VMA, jednu sa kolegama u KCS, a poseban rezultat moći kada se ujedine vojno i civilno zdravstvo svakako je uspešna kadaverična transplantacija jetre iz januara ove godine.

Transplantacijama organa, ćelija i tkiva u VMA se bavimo decenijama. Međutim, ova vrsta hirurgije, pored izuzetnog iskustva i obučenosti mnogobrojnog hirurškog tima, zavisi u velikoj meri od humanosti naših sugrađana i odluka koje donose u najtežim trenucima, a herojstvo u ovakvim prilikama odnosi se koliko na medicinske timove toliko i na porodice donora.

Ministarstvo odbrane Srbije

Kroz VMA prođe veliki broj civilnih pacijenata i sve njih zanima kako najbrže da dođu do vaših lekara. Najavili ste i zapošljavanje novih specijalista...

VMA čine vojni medicinari koji su kroz istoriju bili uvek tamo gde su narodu najpotrebniji. To se zadržalo i u današnje vreme, a posebno pokazalo u prethodnim godinama, kada se od nas očekivalo da radimo, kako to volim da kažem, na nekoliko frontova. Iako smo tokom 2020, 2021. i delom 2022. godine bili otvoreni 24 časa sedam dana u nedelji za sve građane, VMA je formirana kao, pre svega, vojna bolnica, i takva postoji evo danas punih 179 godina. Vojni osiguranici su naši prioritetni pacijenti, ali smo otvoreni i za civile još od 2008. godine.

Razumemo, ponosni smo i neretko se hvalimo poverenjem koje naši građani imaju baš u lekare VMA, ali tercijarna zdravstvena ustanova kakva jeste VMA, s razlogom je osmišljena u ovom formatu. Predviđena je da pod jednim krovom sadrži sve neophodno za najkomplikovanije hirurške zahvate, ali i da u isto vreme u dijagnostici konzilijarno učestvuju lekari svih specijalnosti. Primarna i sekundarna zdravstvena zaštita osnovni su zadaci drugih vojnih i civilnih zdravstvenih ustanova, a mi u VMA liste čekanja za najtraženije preglede specijalista svodimo na minimum. 

Pomoć je u medicini uvek poželjna, te po kadrovskom pitanju u narednom periodu planiramo prijem prvo gotovih specijalista deficitarnih grana medicine, ali željno iščekujemo i nove generacije specijalizanata - kadeta Medicinskog fakulteta VMA, naslednike vojnomedicinskog poziva. 

Ministarstvo odbrane Srbije

U toku su pripreme za rekonstrukciju VMA. Da li možete da nam kažete kada se očekuje početak radova i da li će tu biti i nekih novih centara ili klinika?

Projekat energetske rehabilitacije VMA je ogroman zadatak koji uključuje brojne faktore i saradnju ministarstava Vlade Republike Srbije. Ako navedemo podatak da zdanje VMA na Banjičkom visu ima oko 180.000 kvadratnih metara, jasno je da ovaj poduhvat prevazilazi skromne i opšte odgovore. Ono što sa sigurnošću mogu da kažem jeste da rekonstrukcija zahvaljujući saradnji sa Nemačkom bankom za razvoj ide po planu i da se nadamo skorijem početku radova.

Da li je teže biti vojni lekar ili civilni? Koje su glavne razlike?

Klincima, koji kao budući sanitetski oficiri upisuju Medicinski fakultet VMA Univerziteta odbrane, od početka je jasno da prijemnom ispitu prethode i posebne psihofizičke provere. S obzirom na to da je prijemni ispit istovremen i identičan na svim medicinskim fakultetima u zemlji, po tim proverama se novi vojni lekari razlikuju od starta. Međutim, tokom studija upoznaju se ne samo sa vojnostručnim ispitima i žive takozvani kadetski život, već imaju priliku da učestvuju u savremenoj vojnoj medicini koju predvodi kraljica - ratna hirurgija.

Mi starije kolege, baš kao i brojni doajeni VMA, imali smo nažalost priliku da se uverimo da je ona krilatica “Rat je za hirurga najbolja i najteža škola” velika i surova istina. Od vojnog lekara, a posebno lekara VMA, očekuje se dosta. Očekuje se da belu i zelenu uniformu nosimo sa istim respektom, a da u oblasti medicine za koju se odlučimo budemo ništa manje nego među najboljima. Zvuči oštro, ali red, rad i disciplina su postulati na kojima počiva vojni poziv, tradicija koja obavezuje, ali istom merom nagrađuje.

Ministarstvo odbrane Srbije

Da li disciplina na VMA mora da bude kao u kasarni ili ste vi i kolege ipak malo manje vojnici a više lekari?

Ponoviću, red, rad i disciplina su osnovni postulati. Bolnica nikada nije bila niti će biti isto što i kasarna, ali vojna bolnica ima sve specifičnosti vojnog objekta. Počev od funkcionisanja vojnog kompleksa VMA veličine 21 hektar pa do hijerarhijskih lanaca komandovanja i komunikacije. Uređenje vojnozdravstvenog sistema kakav je VMA zasniva se na propisima, dokumentima i pravilnicima vojne službe, ali uz istovremeno poštovanje svih zakona koji se tiču zdravstvene zaštite. Kombinacija nije nimalo jednostavna, ali se uz dosta truda savladava i na neverovatan način zavoli svim srcem. U svakodnevnom radu taj vojnički deo svih nas nije toliko očigledan, ali zato se na primerima javnih događaja i međunarodnih poseta i te kako poštuju sva načela formalnosti i protokola.

S obzirom na to da vodite jednu od najvećih medicinskih institucija, da li možete da nam opišete ukratko jedan vaš radni dan?

Svaki dan je novi izazov, jedan pre ne liči na onaj danas ili sutra. Mešavina komandovanja i rukovođenja, vojne i zdravstvene delatnosti. Koliko spolja izgleda lako ili lakše za ostale, i te kako zna da bude teško za nas koji smo na čelnim mestima. Sve vreme, u miru, pripremamo se za dejstva u vanrednim situacijama i ratu. Jer samo onaj koji se u miru za njih priprema, kada one dođu, znaće da se na pravi način postavi, snađe i iz njih izađe kao pobednik. Jednom rečju - nije lako biti načelnik VMA.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi