Kad boli stomak pričamo na sve strane, a problem u glavi krije se ko zmija noge: Zašto je sramota ići kod doktora za psihu?

U beogradskom naselju Mirijevo žena je nedavno bacila sina (5) kroz prozor na trećem spratu, a zatim skočila za njim, jer, navodno, nije mogla da se pomiri s razvodom braka. Međutim, prema najnovijim saznanjima medija, žena je patila od depresije.

Srećom, dete nije životno ugroženo, a nema ni prelome. Ipak, ovaj čin mogao je biti sprečen, i to najverovatnije psihoterapijom i vođenjem računa o mentalnom zdravlju majke.

Na društvenim mrežama vodi se baš takva polemika. Da li ljudi u Srbiji kojima je pomoć potrebna zapravo tu pomoć i potraže?

- Da li posećujete psihologa? Da li mislite da je to sramota? - glasi objava jedne korisnice Tvitera, a odgovori su vrlo različiti i zanimljivi.

- Ne posećujem, ali puno mojih prijatelja su psiholozi, tako da razgovaramo o svemu; U današnje vreme, mnogo ljudi pati od depresije, anksioznosti, ali odbijaju to sebi da priznaju; Išla kad mi je trebalo. Ovde nije sramota, ali ako biste pitali po nekim manjim mestima, i te kako jeste - samo su neki od odgovora.

Psiholog Biljana Lajović za 24sedam objašnjava da je kod nas veoma rasprostranjen problem izbegavanja psihoterapije iz mnogo različitih razloga, što na kraju dovede do kobnih posledica.

- Jako dugo postoje psiholozi u školama i često možete da čujete od roditelja da vam kaže: "Moje dete nije nenormalno pa da mora da ide kod psihologa." To se čuje i kada je reč o nekim mlađim uzrastima i kada je evidentno da nešto može da se promeni dok je dete malo i kad ima vremena da se problem reši - kaže nam Lajovićeva.

- Kod nas postoji neki mentalni, psihički problem, i on se tretira kao sramota ili slabost. Ako vas boli glava, vi ćete svima da pričate da vas boli glava, ako vas boli stomak, na sva zvona ćete reći da idete kod lekara zbog tog svog problema, ali kad dođemo na teren mentalnog zdravlja, to se tretira kao ozbiljna lična slabost koju treba sakriti, a ne pokušati da se nešto promeni - kaže ona.

Psihološkinja objašnjava da sve počinje od nelagode, kao manjeg problema, kada ljudima nije prijatno da o njemu pričaju, pa do osećanja sramote.

- Dijapazon tog negativnog osećanja je neverovatno veliki i tek s vremena na vreme neko potputno jasno kaže da ga nije sramota, da mu je bila potrebna pomoć i da je otišao kod psihologa. Veliki doprinos tu daju poznate ličnosti, kao što su sportisti i glumci koji su neka vrsta repera za razne stvari. Kad oni kažu da su išli kod psihologa, mi pomislimo, kad je mogao da ide taj neki vrhunski sportista, što ne bih i ja - izjavila je ona.

Profimedia

Važno je da se o tome što više priča, pogotovo iz ovog razloga, koji je i naš povod.

- Da su se neki ljudi na vreme obratili psihologu mnoge tragedije bi bile sprečene. Neka psihička stanja se nekada dešavaju na mah, odjednom, i to ne može niko da otkrije, ali nešto što traje, e to može da se spreči. Greh je kada se zauzme stav u smislu: neću da priznam da mi nije dobro, ili meni ne može niko da pomogne. U našem sistemu više od 70 godina postoje psiholozi u školama, a i sada se dešava da roditelji smatraju da je sramota da im deca idu kod psihologa - kaže Lajovićeva.

- Problem s mentalnim zdravljem se, nažalost, tretira kao da je to stvar nečijeg ličnog izbora, ali i neka vrsta razmaženosti. Smatra se da je određena osoba izabrala da se ne oseća dobro, i onda je puste da se sama bavi time, a u stvari to je problem koji uz pomoć nekog ko je stručan može da se reši - zaključila je ona.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi