U svetu bukti strašan sukob, a Srbija je u njegovom centru! Neprijatelja ne možemo da vidimo, a pravi nam haos

U mnoštvu vesti povezanih sa koronavirusom, maltene je nezapaženo prošla ona da administracija novog američkog predsednika Džozefa Bajdena planira da odgovori na napade ruskih i kineskih hakera, od kojih je poslednji veliki otkriven u decembru prošle godine. Tako je “Fajnanšel tajms” objavio da je prvi napad Rusa bio uperen na kompaniju “Solarvinds” a onda je prošlog meseca otkrivena špijunska kampanja uperena protiv ključnih ličnosti NVO i istraživačkih institucija kineske hakerske grupe Hafnium.

U opštem sajber sukobu velikih sila našla se i naša zemlja, kao i mnogo puta tokom istorije, kaže za “24sedam” stručnjak za bezbednost Darko Trifunović. Iako bi laik mogao da zamišlja hibridne sukobe kao ratove hakera koji sede u mračnim sobama i “napadaju” jedni druge, istina je mnogo složenija.

– Iza hibridnih dejstava učestvuje jedna ili više bezbednosnih službi. Taj hibridni sukob je usmeren na građane i društvo sa ciljem da se izazovu određene reakcije od straha i panike, pa sve do nametanja neke ideologije koje je usmerena na glavni cilj, a to je podeljeno društvo – započinje priču Trifunović.

120 portala bez impresuma delo stranih službi

Dakle, ne radi se samo o napadima na kompjutere i servere nekog ministarstva već o čitavoj propagandnoj mašineriji koja ima za cilja da uzdrma institucije.

– U Srbiji deluje preko 120 portala koje nemaju impresum i ne zna se ko stoji iza njih. Na njima se agresivno pušta određena propaganda i glorifikuje jedna od država koja pretenduje da vlada ovim područejm. Na takvim portalima nema drugog mišljenja, a čak i ako vas neko vređa koga možete da tužite? Takvi portali su u rukama bezbednosnih službi, oni su usmereni na podele u društvu i dehumanizaciju onih institucija ili pojedinaca koji su na putu interesa država i službi koje ih stvaraju – objašnjava Trifunović.

On dodaje da veliki broj ljudi u Srbiji koji bi trebalo da se bavi time ne razume koja su to dejstva a još manje tzv. hibridna dejstva, koja kombinuju konvencionalne i nekonvencionalne sukobe.

Inače, u Srbiji je na ovaj pojam skrenuta pažnja 2019. godine kada je tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vulin pričao o hibridnom ratovanju, naglašavajući da se pored hakerskih napada tu mogu uvrstiti i komentari na društvenim mrežama, plasiranje dezinformacija i pravaca koji treba da prikažu zemlju kao lošu i unesu nemir.

Međutim, Trifunović kaže da naše institucije ne učestvuju u dovoljnoj meri u sprečavanju sajber napada.

– Prva institucija koja treba da analizira takve sajtove je Ministarstvo kulture i informisanja. Ali oni nikada nisu sabrali broj tih portala. Jer ne možete da se bavite plasiranjem dnevnih vesti a portal si NVO. Međutim, ministarstvo to ne vidi kao problem. Druga instanca su bezbednosne institucije, ali ni oni to ne vide kao problem – kaže Trifunović.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Postoji sajber rušenje države, ali zakonodavac ne vidi opasnost

On kaže da je vrhunac hibridnih dejstava da se stvori “izvrnuta realnost” i upitao da li naše institucije mogu da nas zaštite od toga?

– Srbija i građani moraju da budu zabrinuti zbog dugogodišnje neselektivne selekcije kadrova i otetih institucija koje su omogoćile da krajnja meta hibridnih dejstava bude i sam predsednik Srbije – objasnio je Trifunović.

– Imamo ogromne kapacitete a ono što Srbiju čini bitnom zemljom to je nauka. Ali ona nije stavljena u funkciju odbrane države. Postoji sajber rušenje države i sajber hibridna dejstva za koje zakonodovac nije primetio da je su opasnost po državu. A to je zato što oni ga nisu obavestili oni koji su zaduženi za to. A kod nas sajber dejstva traju godinama – kaže Trifunović.

Rusija, Amerika, Kina…

U međuvremenu, velike svetske sile nastavljaju svoje sukobe u sajber svetu. On dodaje da je najveći sukob Amerike i Rusije.

– Sve je češće njihovo prisustvo na otvorenim mrežama i kreiranje mase portala koji su usmereni na unutrašnju američku politiku. Rusija je našla metod kako da uzvrati Americi na otvoreno mešanje u unutrašnej poslove Rusije i to uspešno radi – objašnjava Trifunović.

Sledeća na listi “velikih igrača” je Kina.

– Sama Kina ima jedan grad gde ima 60.000 ljudi koji se samo bave internetom. Oni imaju “sajber kišobran” i tamo ništa američko ne može da uđe. Imaju svoje mreže, a postoji desetine hiljada ljudi čiji su posao isključivo sajber dejstva, od psihološko-socijalnih dejstava pa do onesposobljavanja kompanija. Ali ni drugi njima ne ostaju dužni – kaže Trifunović.

Najpoznatiji sajber sukobi u istoriji

Jedan od najpoznatijih sajber napada bio još 1982. u Sovjetskom savezu kada je eksplodirao deo Trans-sibirskog gasovoda, kako se tada tvrdilo zbog ubačenog malvera u piratskoj verziji softvera koji je navodno podmetnula CIA. Iran je 2010. godine pretrpeo napad Staksnet crvom koji je napao 14 industrijskih sajtova, uključujući i nuklearno postrojenje Natanz. Naravno, tvorci ovog “crva” nikada nisu bili identifikovani ali se sumnja da iza njega stoje SAD i Izrael. S druge strane, Izrael je u ratu protiv Hezbulaha tvrdio da je došlo do sajber rata, a obaveštajci ove države su čak tvrdili da je nekoliko bliskoistočnih zemalja za to unajmilo ruske hakere. Rusima se na teret stavlja i napad na ministarstva, banke i medije u Estoniji 2007. godine, tokom premeštanja Bronzanog vojnika iz Talina. Nakon napada ove države koja ima razvijenu elektronsku upravu, došlo je do sukoba na ulicama i povređeno je 150 ljudi već prvog dana.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi