Šta će biti sa kamatama: Krediti nikada nisu bili jeftiniji, ali dokle će to da traje?

Sve veći rast inflacije u poslednjih nekoliko meseci zabrinjava i korisnike kredita, pa se s pravom pitaju da li ih uskoro očekuje povećanje kamata.

Naime, ciklus pooštravanja monetarne politike zbog rasta inflacije u pojedinim evropskim zemljama je u punom jeku. Tako su od juna ove godine narodne banke Češke, Mađarske, Poljske i Rumunije podigle referentne stope. Takav scenario, ocenjuju bankari, očekuje se i u narednom periodu. Ipak, ono što je dobra vest za nas jeste da će Narodna banka Srbije, po svemu sudeći, ostati uzdržana dok god repo stopa bude ispod referentne kamatne stope.

Niska bazna inflacija

Kako navode analitičari, očekuje se da će NBS zadržati referentnu stopu na nepromenjenom nivou od jedan odsto i tokom cele 2022. godine.

- NBS bi razmotrila mogućnost povećanja ukoliko inflacija ostane iznad ciljanog koridora u drugoj polovini 2022. godine. Dva su ključna razloga koja omogućavaju da NBS ostane uzdržana. Prvo, bazna inflacija u Srbiji je i dalje niska, na oko 2,6 odsto međugodišnje u septembru, uprkos tome što je ukupna inflacija znatno iznad ciljanog koridora. Drugo, NBS čvršće kontroliše stabilnost deviznog kursa od većine drugih centralnih banaka regiona, čime u osnovi održava kretanje bazne inflacije – navode bankarski analitičari.

S obzirom na to da se kamate kredita u dinarima oslanjaju na referentnu stopu NBS i od nje zavise, ukoliko se ona poveća skače i kamata bankarske pozajmice. Zasada, očigledno, zaduženi građani mogu biti mirni do kraja sledeće godine, jer nema bojazni od rasta kamata na kredite, barem kada su u pitanju dinarske pozajmice.

Ravnoteža u merama

A da je rast kamatnih stopa ekonomska posledica inflacije, ističe i Toma Ćukić, bankar i konsultant.

Profimedia/Pixabay

- Ako inflacija raste, povećava se i realna kamatna stopa onoliko koliko je potrebno da se inflacija vrati na ciljani nivo, i obrnuto. Ovo se smatra relativno agresivnom monetarnom politikom, pa centralne banke nalaze ravnotežu u merama, stvarajući uslove za manji porast, odnosno pad kamatnih stopa pod uticajem inflacije – kaže za 24sedam Ćukić.

Međutim, kako dodaje, monetarne institucije mogu da sprovode mehanizme kojima kontrolišu nivo promene kamatnih stopa.

- Iako iz stručnog ugla gledanja možemo očekivati povećanje kamata, ono može biti kontrolisano tako da ne predstavlja ekonomski “šok” - zaključuje Ćukić.

Kraj "zlatnog doba"

Inače, kamata na keš kredite u Srbiji u proseku iznosi 10 odsto, a bila je i veća od 15 procenata. Kod pozajmica u evrima situacija je nešto drugačija, i kada su u pitanju iznosi kamata i mogućnost rasta. Kamatne stope na stambene kredite u Srbiji danas iznose od 2,5 do tri odsto, ali stručnjaci smatraju da se "zlatno doba niskih kamata“ bliži kraju.

Pixabay/ Raten-Kauf

Iako je nedavno predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard izjavila da su izgledi za povećanje kamatnih stopa sledeće godine malo verovatni, ECB će, ako bude neophodno, vrlo brzo preduzeti mere za borbu protiv povišene inflacije. Dakle, kamatna stopa ECB, euribor, koji je sada ispod nule, mogao bi tu da ostane i narednih 12 meseci, što znači da svi građani koji imaju kredite vezane za euribor mogu da budu spokojni i cele 2022. godine.

Da pojasnimo, za vrednost euribora vezani su svi domaći krediti indeksirani u evrima, pa kada on raste, povećavaju se i kamate kredita. Euribor je tako pre 10 i više godina iznosio čak 4,7 odsto, ali je nakon finansijske krize iz 2008. počeo značajno da pada. U minus je ušao još 2016. godine, a na tom nivou je i danas.

A na mogući rast kamata, ali ne odmah, nedavno je upozorila i Kristalina Georgijeva, predsednica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koja je nagovestila da bi svet trebalo da se pripremi za rastuće kamatne stope.

Kada će se to tačno desiti, ostaje da vidimo...

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi