Majski prevrat ili tek štucanje: Da li treba brinuti zbog lošijih rezultata privrede?
Industrijska proizvodnja u maju je podbacila u velikom broju grana i pitanje je da li je početak trenda koji bi mogao da ugrozi planirani visoki rast BDP-a
Nakon nekoliko vezanih meseci odličnih privrednih rezultata, i to ne samo statistički vrtoglavih zbog male polazne osnovice iz “korona 2020. godine”, iz srpske ekonomije došle su loše vesti. Da li treba da se zabrinemo za celu godinu i da li je ugrožen očekivani visoki rast BDP-a, za 24sedam objašnjava Ivan Nikolić, naučni saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu i jedan od autora biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Pad u šest važnih oblasti
U poslednjem broju MAT-a izneti su poslednji statistički podaci o proizvodnji, u maju mesecu, i srpska javnost navikla na “rekorde“ i dobre trendove zatečena je lošim performansama celokupne privrede. Pad proizvodnje gledano prema maju 2020. zabeležen je u šest važnih oblasti: u prehrambenoj industriji (četiri odsto), duvanskoj industriji (17 odsto), proizvodnji odevnih predmeta i farmaceutskoj industriji (po 16 odsto), proizvodnji računara (14 odsto) i proizvodnji nameštaja (16 odsto).
Pročitajte još
– Podaci su iznenađujuće loši i mi u ovom trenutku ne znamo sa sigurnošću da li će se i u junu nastaviti sa lošijim rezultatima privrede od očekivanih ili je ovo bio samo izuzetak zbog određenih okolnosti, za koje trenutno imamo samo hipoteze – kaže Nikolić.
U maju je ukupna industrijska proizvodnja međugodišnje povećana za 9,4 odsto, nakon ogromnih aprilskih 33,9 odsto. Podaci nisu bolji ni kada se isključi uticaj sezone i ona je nakon što je u aprilu desezonirani indeks (u odnosu na mart) povećan za 1,2 odsto, u maju pala za 5,5 odsto.
Hipoteza ekonomskih analitičara je da se u potvrdu uspeha oporavka srpske privrede od krize izazvane pandemijom umešao – kalendar.
– Smatramo da se radi o mesecu koji je bio specifičan po tome da je imao veliki broj neradnih, prazničnih dana. Po običaju, u nekim firmama, naročito sa proizvodnim pogonima, lakše im je bilo da neradne dane spoje u mini odmor, nego da organizuju rascepkanu proizvodnju. Ovu hipotezu potvrđuju podaci iz spoljne trgovine, gde je u maju preokrenut trend većeg rasta izvoza nego uvoza – napominje Nikolić.
Nade da sledi bolje, Fabrička proizvodnja, Foto: Profimedia
A spoljnotrgovinski podaci pokazuju da je u maju izvoz rastao za 40,7 odsto. I ova brojka je astronomska, jer na početku korone ja privreda još bila u šoku, imali smo prekide lanaca snabdevanja i praktično blokirane granice za prolaz kamiona. Ono što je ovde “bolno“ je što je uvoz još veći, i što je rastao po stopi od 48,2 odsto.
Nema mesta panici
Ukoliko se hipoteza o kalendaru ispostavi kao tačna, brojke bi trebalo da se “unormale“ već u junu.
– Dok ne stignu podaci za jun, nećemo ništa zasigurno znati. Ali, i tada moramo da budemo oprezni, jer oni mogu da budu povoljni, a da korona ponovo udari i obori one iz jula. Ono što možemo da kažemo da ne treba previše brinuti, jer kumulativno od početka godine podaci su dobri, pre svega u građevinarstvu koje se odlično razvija, turizmu koji se pridiže, ali i trgovini na malo i veliko – ukazuje Nikolić.
Da li će ovaj “majski prevrat“ i neizvestan jun, a možda i jul, ugroziti očekivani visoki rast BDP-a od “šest i više odsto“ zavisiće pre svega od stanja na našim izvoznim tržištima, Nemačkoj i Italiji. A tamo je situacija jednako neizvesna…
Nemci na mukama…. Printscreen/Youtube/GommeBlog.it
Vesti iz Nemačke su promenljive na mesečnom nivou, pa tako jedan mesec imamo pad dobrih očekivanja a drugi pak izrazit optimizam menadžera. Trenutno su proizvodna očekivanja nemačkih privrednika u junu bila na visokom nivou. Indikator Ekonomskog instituta IFO popeo se na 27 poena sa majskih 26 poena. Bilo bi i bolje da nema zastoja u pristizanju delova i elektronskih čipova iz Azije.
Pročitajte još
Slično je i s Italijom, odakle su poslednje vesti da se privredno oporavlja neočekivano dobro. Zbog toga joj je Evropska komisija popravila procenu rasta BDP-a sa 4,2 na pet odsto.
– I tamo je percepcija menadžera pod jakim uticajem zdravstvenih vesti. Imali smo trenutke kad smo pomislili da smo kovid ostavili iza sebe, a sad imamo naznake da bi stvar mogla da se preokrene i ponovo počinje da raste broj zaraženih, što vuče za sobom zaključavanja i ometanje privrednih tokova. A sa kovidom ćemo, po svemu sudeći, da živimo još dugo – zaključuje Nikolić.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari