I u krizi "pljušte" milijarde: Kako se Srbija izborila za strane investicije?
Prošle godine, usred pandemije, naša zemlja uspela je da privuče direktna strana ulaganja koja su iznosila skoro tri milijarde evra, a i ova godina obećava
Srbija je i pored krize u prvom polugodištu ove godine imala uvećani nivo direktnih stranih investicija, i to za 18,9 odsto, jer su one dostigla vrednost od 1,73 milijarde evra. Takođe, naša zemlja imala je sreće i u 2020. kada se u Srbiju ulilo oko 2,9 milijardi evra direktnih investicija, što je za samo 650 miliona evra manje nego pretkrizne 2019.
Prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, plan je da i ove godine doguramo do oko tri milijarde evra stranih direktnih ulaganja.
“Krive” subvencije, ali i bolji uslovi
– Nadam se da možemo da izguramo da dođemo do tri milijarde evra ove godine. Ipak je i ovo godina korone, pa se ne odlučuju ljudi na investiranje – naglasio je predsednik.
On je nedavno naveo da je nivo direktnih stranih investicija u prvom polugodištu dostigao 1,732 milijarde evra, što mu je, kako je istakao, saopštila guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.
Da je to odličan rezultat slaže se i Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Tako visok nivo direktnih stranih investicija on obrazlaže pre svega subvencijama koje stranci dobijaju, ali i “boljim opštim rezultatima koje je Srbija postigla“.
Profesor Milojko Arsić; 24sedam/Goran Sivački
– Svakako da na takav rezultat utiču i subvencije, ali Srbija je ipak postigla i neke opšte rezultate, u smislu makroekonomske stabilnosti. Nemamo problema sa inflacijom, cene su niske, kurs dinara je stabilan, ostvaren je napredak u izgradnji infrastrukture… Takođe, imamo dobru geografsku poziciju, blizu smo Evropi, što je povoljniji položaj u odnosu na neke druge, nama konkurentne države iz okruženja – kaže Arsić za 24sedam.
Maksimum u pretkriznoj godini
Inače, nekoliko godina pre pandemije korona virusa, strane direktne investicije u Srbiju su značajno porasle, pa je tako od 2012. godine maksimum postignut 2019. godine, kada su iznosile više od 3,55 milijardi evra. U toku poslednje decenije najniže su bile 2012. godine, samo 753 miliona evra.
Pregled stranih direktnih ulaganja
2010. 1,13 milijardi evra
2011. 3,32 milijarde evra
2012. 753 miliona evra
2013. 1,3 milijarde evra
2014. 1,24 milijarde evra
2015. 1,8 milijardi evra
2016. 1,9 milijardi evra
2017. 2,42 milijarde evra
2018. 3,16 milijardi evra
2019. 3,55 milijardi evra
2020. 2,9 milijardi evra
U najnovijem izdanju časopisa Ekonomskog instituta, “Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT), navodi se da je u aprilu ove godine priliv po osnovu stranih direktnih institucija nerezidenata u Srbiju iznosio 166,3 miliona evra.
– Neto odliv portfolio investicija je iznosio 149,6 miliona evra. To je rezultat, pre svega, razduženja države po osnovu dugoročnih hartija od vrednosti Republike Srbije, koje je u aprilu 2021. iznosilo 126,9 miliona evra – navode analitičari MAT-a.
Kako dodaju, u okviru ostalih investicija, u aprilu 2021. zabeleženo je povećanje neto priliva po osnovu gotovog novca i depozita u iznosu od 227,2 miliona evra, kao i smanjenje neto kreditnih obaveza (neto smanjenje finansijskih obaveza) preduzeća u iznosu od 92,9 miliona evra.
– Takođe, u aprilu 2021. je zabeleženo smanjenje deviznih rezervi u iznosu od 149,5 miliona evra, što je prvenstveno rezultat aktivnosti NBS, preduzetih radi očuvanja relativne stabilnosti na domaćem deviznom tržištu i podrške likvidnosti bankarskom sektoru u ambijentu krize izazvane pandemijom kovid 19 – ističe se u najnovijem izveštaju MAT-a.
Jeftina radna snaga
Profesor Arsić naglašava da strane investitore najviše privlači privilegovan položaj koji imaju u našoj zemlji, pa je to glavni razlog zašto se odlučuju za Srbiju u odnosu na druge države regiona.
– Oni mogu direktno da se obrate ljudima u Vladi Srbije ako naiđu na neke administrativne barijere, na korupciju ili slične probleme… To je sličan model kao i u Kini, gde strancima nije smetalo što su koministi na vlasti. Ulagali su tamo jer su mogli da zarade, a tako je i ovde – smatra Arsić.
Pročitajte još
Kako kaže, strani ulagači nemaju problem u komunikaciji s državom, dobijaju subvencije, a mogu da računaju i na jeftinu radnu snagu.
– Čak jeftiniju nego u Kini, a svakako u odnosu na cenu rada u Bugarskoj ili Rumuniji. S druge strane, ove zemlje koje su nam konkurenti po troškovima, recimo BiH, Severna Makedonija i Albanija, su dosta zapuštene, što Srbiju čini privlačnijom za strani kapital – zaključuje naš sagovornik.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari