Zašto je srebro skokom cene preraslo zlato? Pa, zbog sunca (i Kineza)
I pored velike tražnje za zlatom, gde se novac za njegovu kupovinu izvlači iz privrede, cena srebra skače još više ali ta tražnja je potpuno drugačija
Na globalnom tržištu rekordno visoke cene zlata su u centru pažnje već dve godine ali u poslednje vreme „siromašniji rođak žutog metala, srebro, ima bolji učinak u porastu cene.
Spot cene srebra su porasle za 35% ove godine i sa 32 dolara po unci, stigle do dvanaestogodišnjeg maksimuma. Sada su oko 32 dolara po finoj unci (31,1 gram). Istovremeno, zlato je na 2.350 dolara po unci, ali rat mu je u 2024. „samo“ 14%, piše Biznis insajder.
Dok je rast zlata vođen željom centralnih banaka da diverzifikuju svoja sredstva i bekstvom investitora na sigurno usred makroekonomske neizvesnosti — posebno u Kini — zaslepljujući učinak srebra ove godine je podržan industrijskom potražnjom.
Screenshot: Apmex.com
Pročitajte još:
Naravno, i zlato ima industrijsku upotrebljivost ali, kako objašnjavaju iz „Morgan Stanlija“, čak polovina prerađenog srebra se koristi u teškoj industriji i savremenoj tehnolgiji.
– Činjenica da je srebro nadmašilo zlato poslednjih nedelja uglavnom je posledica njegove primene u proizvodnji. Iako takođe privlači potražnju kao sigurno utočište, iako ne u tolikoj meri kao njegov žuti pandan, njegova industrijska potražnja podstiče veće korake s obzirom na otpornost proizvodnih aktivnosti u SAD na ekonomsku krizu i inflaciju – napisala je u utorak Daniela Hatorn, viši tržišni analitičar na platformi za onlajn trgovanje Capital.com.
Bez srebra nema ni upotrebe sunca
A gde je najveća upotreba srebra. Pa u „ekološkoj“ proizvodnji konvertora energije Sunca u električnu struju (ili toplu vodu). Srebro je ključna sirovina za solarne panele, a oni su veoma traženi proizvod usred svetske tranzicije na održivu energiju.
Kineski rast na 5%
Međunarodni monetarni fond (MMF) je u najnovijoj prognozi podigao prognozu ekonomskog rasta Kine u 2024. sa 4,6% na 5%. Zbog mera vlade u Pekingu očekuje se i rast u 2025. 4,5%, što je prognoza poboljšana za 0,4 procentan poena odsto u odnosu na onu iz aprila.
U toj proizvodnji u svetski razmerama prednjači Kina, čiji je uvoz srebra dostigao trogodišnji maksimum od 390 tona u decembru. U aprilu je to bilo nešto skromnijih 340 tona, ali to je i dalje znatno iznad petogodišnjeg mesečnog proseka od 310 tona, sraćunao je „Blumberg“.
Potražnja Kine za srebrom je toliko jaka da su domaće cene plemenitog metala veće od međunarodnih cena.
Globalna potražnja će takođe premašiti ponudu četvrtu godinu zaredom 2024. godine, prema industrijskom udruženju Silver Institut.
Osim solarnih panela, srebro se takođe koristi u elektronici, kao katalizatori u industrijskim procesima i u delovima automobila. Međutim, upravo su solarni paneli „problem“ jer su postali (još jedna) tačka sukoba Zapada i Kine.
SAD, Evropa i njihovi saveznici optužuju Kinu za nepoštene trgovinske prakse, uključujući proizvodnju i izvoz „prevelikog broja“ solarnih panela, što utiče na njihove ekonomije. Peking negira „prevelike kapacitete“, i kaže da je to izgovor Zapada kako bi obuzdao kineski ekonomski rast.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari