Bela knjiga 2023: Šta hvale a šta kritikuju strani investitori

21.11.2023

09:06

0

Savet stranih investitora (FIC) predstaviće danas "Belu knjigu 2023", koja sadrži 397 preporuka za unapređenje poslovne i investicione klime u Srbiji

Bela knjiga 2023: Šta hvale a šta kritikuju strani investitori
Ilustracija - Copyright Tanjug /Vladimir Šporčić

Savet stranih investitora (FIC) predstaviće danas "Belu knjigu 2023", sa 397 preporuka za unapređenje poslovne klime, kako bi se nastavio napredak. FIC konstatuje u ovogodišnjem izdanju spiska kritika investitora, da je od zahteva iz prošle godine u 8% oblasti ostvaren značajan napredak, a u 20% određeni napredak.

Značajan napredak je ostvaren u oblasti poreza, carine, fiskalizacije i e-Fakturisanja, rada ukupno i rada stranaca.

Direktor FIC-a, Aleksandar Ljubić, je rekao za Tanjug da je cilj da se dostigne 50% ispunjenosti.

Današnjem predstavljanju "Bele knjige " prisustvovaće najviši predstavnici Vlade  Srbije i premijerka Ana Brnabić, ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre, kao i članovi Saveta stranih investitora na čelu sa predsednikom Upravnog odbora, Majkom Mišelom.

Nakon uvodnih obraćanja, biće održana i panel diskusija na kojoj će učestvovati ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović, ministarka nauke Jelena Begović, ministar građevinarstva Goran Vesić, ministar trgovine Tomislav Momirović i ministar telekomunikacija Mihailo Jovanović.

U "Beloj knjizi 2022" bile su 383 preporuke za unapređenje poslovne i  investicione klime i konstatovano je da je u 6% oblasti ostvaren značajan napredak, a u 19% određeni napredak (ukupno 25%).

Ljubić kaže da će danas biti predstavljena 21. po redu "Bela knjiga", koja  tradicionalno sadrži preporuke za poboljšanje poslovne klime u Srbiji.

- Poslovna i investiciona klima u Srbiji je odlična, što pokazuje i podatak da je Srbija prošle godine privukla 4,4 milijarde evra stranih direktnih investicija, a sličan rezultat se očekuje i ove godine. Naša zemlja je po tome lider u regionu, budući da je privukla više stranih investitora, nego sve okolne zemlje zajedno - rekao je Ljubić Tanjugu.

Dodao je da mnogi investitori koji su došli u Srbiju proširuju svoje proizvodne pogone i nastavljaju sa radom i da je neophodno našu zemlju učiniti predvidivom za poslovno okruženje.

- Investitori veoma često vole da kažu da vole da im bude dosadno. To pre svega znači da poslovno okruženje bude predvidivo i mi zajedno sa Vladom Srbije moramo što više raditi na poboljšanju tog predvidivog poslovnog okruženja - naveo je on.

Nedostaju privatne investicije

Kada je o investicijama reč ukazao je da je za stabilan privredni rast od 5%, koliko je potrebno Srbiji u dužem periodu, neophodno da udeo investicija u BDP-u bude 25%. Računa se da će kod nas državne investicije iznositi oko 8%, što sa stranim čini 15% ukupno.

- To znači da bi privatne investicije trebalo da premaše 10 odsto BDP-a, kako bismo ostvarili pomenuti rast i za to ćemo se boriti u narednom periodu - naveo je Ljubić.

Govoreći o poslovnoj i investicionoj klimi, istakao je i da Srbija nema problema sa usvajanjem zakona, ali da "kuburimo" sa implementacijom određenih zakonskih rešenja i donošenjem podzakonskih akata.

Tanjug/Miloš Milivojević
Potrebno još: Strane investicije čine sedam odsto BDP-a

 

Veoma pozitivnim u "Beloj knjizi" su ocenjenje energetika, zatim veliki pomaci koji su postignuti u carinskom sistemu koji je izuzetno bitan za strane investitore, jer mnoge strane kompanije imaju svoje proizvodne pogone u Srbiji koji služe za snabdevanje Evropske unije.

- Zato je za strane investitore bitan protok robe i repromaterijala, pa su svi procesi koje je carina unapredila prethodne godine, i naravno postupak digitalizacije, više nego dobrodošli. Carinu smo pohvalili i u delu koji se odnosi na bolju borbu protiv nelegalne trgovine koja je ove godine bila rekordna - rekao je Ljubić.

Što se neispunjenih preporuka tiče, naglasio je da članice FIC-a očekuju da će i one doći na dnevni red i da će se nova Vlada Srbije, koja će biti formirana nakon izbora, pozabaviti njima i napraviti pomak.

Poreska pitanja uvek na stolu

Glavne preporuke ovogodišnje "Bele knjige" su da je neophodno pristupiti rešavanju najznačajnijih poreskih pitanja i kontinuiranih problema poput izmena poreza na imovinu, vrednovanja imovine po fer vrednosti za svrhe poreza na dobit i ukidanje parafiskala i drugo.

Neophodno je izmeniti ključne zakone i doneti odgovarajuća  podzakonska akta, koja regulišu radno pravo, poput Zakona o radu, podzakonskih akata koja se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.

Izmene bi trebalo da obuhvate i digitalizaciju radnopravnih dokumenata, fleksibilnije uslove rada van prostorija poslodavca, racionalizaciju strukture i obračuna zarade, fleksibilnije uslove i procedure prestanka radnog odnosa.

U cilju veće efikasnosti i bezbednosti poslovanja potrebno je omogućiti automatizovanu razmenu podataka između javnog i privatnog sektora. Smanjiti troškove elektronskog arhiviranja dokumentacije privrednih društava kroz izmenu propisa u pravcu izuzimanja najvećeg dela poslovne dokumentacije jer ona nije od značaja za kulturu, umetnost, nauku i druge kategorije Zakona o arhivskoj građi i arhivskog delatnosti.

Omogućiti razvoj i uvođenje druge generacije video identifikacije u vidu biometrijske zaštite u sklopu procesa verifikacije klijenata, a sa ciljem dodatnog unapređenja bezbednosti klijenata i podsticanja daljeg razvoja digitalizacije u Srbiji. U primeni Zakona o elektronskim komunikcijama, pravilnik o pripejd registraciji korisnika mobilne telefonije treba da omogući jednostavnu registraciju korisnika elektronskim putem.

Ubrzati katastarske procedure

Izdavanje dozvola u postupku objedinjene procedure u odgovarajućoj sadržini koja će omogućiti upis prava svojine bez dodatnog gubitka vremena i trošenja sredstava radi pribavljanja dodatne posebne dokumentacije, i njihovo sprovođenje po službenoj dužnosti. Nastaviti sa intenzivnim radom radi postizanja ujednačenosti prakse i jasne primene zakona radi dodatnog ubrzanja i predvidljivosti katastarskih procedura.

Zatim izmeniti Zakon o hipoteci i Zakon o finansijskom lizingu.

Uvesti specijalizaciju sudija za prekršaje u privredi. Uspostaviti sistem izveštavanja o merama i efektima Planova aktivnosti (hodograma), a rezultate kontrola komunicirati sa zainteresovanim stranama iz privrede.

Unaprediti sistem fiskalnog opterećenja za preduzeća koja posluju u Republici Srbiji izradom registra važećih naknada, u cilju dalje kontrole parafiskalnih nameta.

Uskladiti Zakon o bezbednosti hrane i sve prateće podzakonske akte sa EU regulativom (178/2002/EC i prateći podzakonski akti). Uspostaviti transparentan i sveobuhvatan sistem analize rizika od strane svih inspekcijskih službi, uz uspostavljanje funkcionalnog IT sistema i digitalizaciju nadzora. Donošenjem pravilnika uspostaviti jedinstvena pravila u procedurama inspekcijskih službi.

Usvojiti novi Zakon o sanitarnom nadzoru i izvršne propise o radu sanitarne i fitosanitarne inspekcije usaglašene sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru i propisima EU.

Permanentno i proaktivno unapređenje zakonodavnog okvira koji se tiče zaštite životne sredine -usvojiti nedostajuće strateške dokumente (uključujući Strategiju o zaštiti životne sredine i Strategiju upravljanja otpadnim muljem) i prateće planske dokumente, i otpočeti sa njihovom primenom. Nastaviti sa transpozicijom i implementacijom propisa iz ove oblasti.

Stvoriti ekonomski model koji će motivisati lokalne samouprave da otpad odlažu na sanitarne deponije i da ubrzaju proces zatvaranja i sanacije divljih deponija – smetlišta. Obezbediti primenu načela „zagađivač plaća“, kroz naplatu takse za komunalni otpad, obračunatu u odnosnu na količinu proizvedenog otpada ili broja odvoženja.

Obezbediti odgovarajuće i svrsishodno finansiranje zaštite prirode iz Zelenog fonda sa kriterijumima za određivanje prioriteta za dodelu sredstava. Ubrzati transpoziciju i implementaciju propisa koji se odnose na klimatske promene.

Profimedia
Digitalizovati sve što se može

 

Izmene Zakona u smislu implementacije izdatih tumačenja NBS uz ublažavanje pozitivističkog načina definisanja odredbi Zakona. U kontekstu trenutnih procesa regionalne integracije, režim za zemlje u regionu Otvorenog Balkana treba da bude postepeno liberalizovan, bar na nivou koji je dostupan nerezidentima iz zemalja članica EU, posebno imajući u vidu da je procentualno najveći broj majki kompanija u Republici Srbiji čime je olakšana kontrola važna za makroekonomsko praćenje.

Dalje ublažavanje administrativnih zahteva (npr. dostavljanje dokumentacije putem e-mail-a umesto u papiru), a posebno preći na naknadno izveštavanje o prekograničnim finansijskim kreditima.

Pojednostaviti pravila o prebijanju potraživanja za sve vrste tekućih i kapitalnih poslova i dozvoliti, uz propisivanje adekvatnih uslova, udruživanje novčanih sredstava odnosno salda na računima (cash-pooling) između povezanih lica.

Zdravstvo i turizam

Obezbediti stabilno finansiranje inovativnih lekova kao i generičkih lekova uz proširenje indikacija namenskim transferom budžetskih sredstava prema RFZO i time nadomesti očigledan manjak istih u finansijskom planu RFZO-a. RFZO treba da osigura dobijanje iz centralnog budžeta potrebnih sredstava za uvođenje novih lekova na Listu lekova Ministarstvo zdravlja treba da zajedno sa Ministarstvom finansija i RFZO kontinuirano radi na obezbeđivanju dodatnih finansijskih sredstava iz Budžeta Srbije, u cilju stavljanja novih terapija na Listu lekova RFZO.

Donošenje nove Strategije razvoja turizma uz promenu koncepta upravljanja turističkim destinacijama, uvođenje nove metodologije za procenu deviznog priliva sektora turizma kroz primenu metodologije satelitskih računa u turizmu, izmene i dopune Zakona o pojednostavljenom radu u sezonskim poslovima u pojedinim delatnostima u pravcu proširenja obuhvaćenih delatnosti na sektor turizma i ugostiteljstva, Izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost radi proširenja delatnosti koje bi se oporezovale po posebnoj, sniženoj stopi radi povećanja konkurentosti Srbije kao turističke destinacije, Izmene i dopune Zakona o autorskom i srodnim pravima u pogledu načina utvrđivanja visine tarife za autorska i srodna prava u sektoru ugostiteljstva, kao i suzbijanje visoke stope sive ekonomije u turizmu i ugostiteljstvu sa akcentom na segment fizičkih lica pružalaca usluga smeštaja.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Izvor: Tanjug

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike