Srbija možda mirna do 2040: Koliko će nam značiti RHE Bistrica

U dosad neviđenom entuzijazmu razvijeni svet se zaleteo u ekološke energetske tehnologije i već sada, iako solarnih elektrana onih na vetar ni izdaleka nije dovoljno, ima ozbiljnih problema da svu tu nestalnu energiju sistemski izbalansira. To se u poslovično zakasneloj Srbiji nije dogodilo, delom i zbog tvrdog otpora termo sekto-ra vernog domaćem uglju, ali i kod nas zelena tranzicija kuca na vrata.

Da bi se dogodilo, i da bi i Srbija imala „besplatnu“ energiju vetra i sunca, gradiće se – hidrocentrale.

Ovu, naizgled čudna varijanta tranzicije, u energetskom ali i komercijalnom pogledu itekako ima smisla, istaknuto je danas na stručnom skupu “Značaj izgradnje RHE Bistrica i RHE Đerdap 3“, koji je u Beogardu organizovao portal „Energija Balkana“.

- Svedoci smo izgradnje velikih kapaciteta obnovljivih izvora energije u Evropi i svetu, koja je donela i velike probleme jer klasične baterije nisu dorasla problemu skladištenja i balansiranja tolikih količina energije a tehnologija vodonika je tek prešla 30 osto efikasnosti vraćanja električne. Zbog toga reverzibilne hidroelektrane ostaju najbolja ako ne i jedina prava mogućnost skladištenja energije – kaže Dejan Popović savetnik direktora Agencije za energetiku i nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu energetike, kao i direktor rudnika uglja „Resavica“.

O ideji gradnje RHE Bistrica u srpskom energetskom svetu nemaju dovoljno reči hvale. Elektrana od 656 megavata, bila bi veliki dragulj, jer bi se njome ne samo u svakom trenutku obezbedila ravnoteža elektroenergetskog sistema već i omogućio razvoj obnovljivih izvora energije.

Za razliku od klasičnih hidroelektrana (HE), koje imaju rezervoar sa akumuliranom vodom i njegovim pražnjenjem prave električnu struju zavisno od potreba (i hidrologije) sistema, RHE mogu i da dopunjavaju rezervoar „pretvaranjem“ struje u vodeni potencijal, i tako punjenjem akumulacije skladište energiju.

Pixabay

 

- Iz četrdesetogodišnjeg iskustva sa RHE Bajina Bašta znamo koliko je dragoceno u sistemu imati takvu elektranu koja je uvek spremna kao zlatna rezerva. A gradnjom RHE Bistrica dobićemo ne samo dodatnu rezervu već i energetski i komercijalni potencijal. U energetskom smislu „Bistrica“ će omogućiti značajan razvoj OIE jer ćemo imati s čime da ih balansiramo kada (zbog vremenskih uslova) daju manje struje a u komercijalnom će moći da bude osnova usluge balansiranja EPS-a i za druge na tržištu – istakao je Dušan Živković, v.d. generalnog direktora EPS-a.

A tržište će se sa OIE svakako širiti i kod nas i u Evropi. Oni koji su pametni, a prirodni potencijali im to omogućuju, zbog toga i užurbano grade RHE. Takvih hidrocentrala u svetu danas ima 80 (većih od 1.000MW), od čega je gotovo polovina u Kini.

Ova zemlja, koja prednjači u primeni solarne energije sa 500 GW instalisane snage u solaru, treba to i da balansira i gradi čak 83 od 88 RHE, koliko ih se ukupno gradi u svetu, napomenuo je Dragan Stanković, direktor sektora EPS-a za održavanje i ulaganja u HE i OIE.

- Nama bi RHE „Bistrica“, sa projektovanih 1.600 GWh isporučene i 1.730 GWh preuzete energije, kao i potencijalnom od 1.500 MW za balansiranje, bila dovoljna za razvoj u energetici do 2040. godine. Treba imati u vidu da je to prilično velika „baterija“ od 70 miliona kubnih metara akumulacije – ističe Stanković.

Srbija ima potencijal i u gradnji, ne samo u vodi

O gradnji ovako strateški značajnog projekta, srpski stručnjaci i zvaničnici su nedavno razgovarali i u Japanu, prilikom posete naše delegacije i razgledanja jedne tamošnje velike RHE. Kako stvari sada stoje, Razvojna agencija Japana zainteresovana je za finansiranje RHE „Bistrica“. Međutim to ne znači da je posao „prepušten strancima“.

- Srbija ima dovoljno stručnog potencijala i kadra da samostalno razvijamo ovakve projekte. To smo dokazali i sa RHE „Bajina Bašta“ ali i sa svim hidroeneregetskim objektima koji su u poslednjih 10 godina uz naše učešće građeni ili revitalizovani u regionu. „Energoprojekt Hidroinženjering“ je učestvovao i na projektima širom sveta, od Afrike do Perua, tako da znanja i ekspertize ne fali – podvlači Bratislav Stišović, direktor ove kompanije, koja je u projektu sa EPS-om od početka.

Stišović kaže da je projekat RHE „Bistrica“ dobro poznat i razrađivan decenijama, počelo se još početkom sedamdesetih godina prošlog veka. U poslednjoj fazi izmene projektne dokumentacije projekat je značajno unapređen i osavremenjen. Povećan je, na primer, prečnik odvoda radi većeg kapaciteta, pomerana glavna zgrada u kojo će sada biti podzemni mašinski deo a agregati neće biti konvencionalni reverzibilni nego sa frekfencijskom regulacijom…

- Prema sadašnjim procenama, kada se izgradi „Bistrica“ benefit bi mogao biti 42 do 172 miliona evra godišnje i to samo gledano do 2030. godine – kaže Stišović.

Dragan Stanković iz EPS-a potvrđuje zainteresovanost Japanaca za RHE „Bistrica“ ali ne samo njih.

- Niko nije „zakucao“ da to moraju da grade Japanci ili bilo ko drugi. Čak Japanska razvojna agencija, kao potencijalni finansijer, insistira da bude više ponuđača. Raspituju se i neke evropske kompanije, a ko bi mogao da gradi videće se tek kada bude završen projekat i raspisan tender – zaključuje Stanković.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi