Hoće li Srbija propustiti i ovaj, digitalni voz? Neće, i to možda iz inata
Industrijska revolucija 4.0 i 5.0, AI, biotehnologije i agri-tek predstavljaju veliku šansu za privredni i društveni skok Srbije, a kako da se on iskoristi, konkretne savete dali su na današnjem SPLET Techu
Srbija je u toliko mnogo navrata „propuštala vozove“, ili su oni prolazili mimo nas ne stajući uopšte na našoj stanici, i u ekonomiji i u društvenom razvoju, ali sada to ne sme da se desi. I sada imamo veliku priliku, i dosta dobre osnove da uskočimo u aktuelni digitalni voz, i da kroz industrijsku revoluciju 4.0 i 5.0, veštačku inteligenciju (AI), mašinsko učenje i robotiku..., napravimo veliki skok i dostignemo razvijeni svet, istaknuto je danas na konferenciji o inovacijama SPLET Tech koja je održana u Beogradu.
- Što je najbolje, tu priliku možemo da iskoristimo uz pomoć onog po čemu smo prepoznatljivi – čuvenog srpskog inata. Uz inat i timski rad možemo da se priključimo svetskim trendovima digitalizacije, AI, automatizacije, superkompjutinga, ali i duboke nauke – biotehnologije i nanotehnologije – uveren je Kosta Andrić, izvršni direktor beogradskog ICT Huba, koji je na skupu predstavio Globalni indeks inovacija (GII) i gde se Srbija trenutno nalazi na njemu.
Srbija se ni trenutno po digitalnoj ekonomiji i ITK sektoru ne kotira loše među zemljama regiona, 53. je na globalnoj listi od 132 zemlje i za godinu dana se pomerila za dva mesta naviše.
- Ljudi iz Svetske organizacije za intelektualnu imovinu (WIPO) videli su da smo dosta toga uradili na našoj infrastrukturi, u poslovnom okruženju, sa različitim mehanizmima podrške startapima i fondovima za investiranje u digitalnu ekonomiju. Međutim, ima mnogo stvari u kojima Srbija može da bude bolja. I dalje smo očajni u „prodaji“ naših intelektualnih proizvoda i nas samih svetskom tržištu. Moramo više da putujemo i da se više pokazujemo i nudimo tržištu – kaže Andrić.
Branko Milutinović, suosnivač i direktor „Nordeusa“, na ovo dodaje da smo u poslednjih pet-sedam godina kao društvo doneli mnogo vrhunskih odluka, „i neke loše“, i da zbog toga imamo u IKT sektoru konstantan rast.
Pročitajte još:
Promo: Inicijativa Digitalna Srbija
- Nema tu pada već je samo pitanje da li je u nekom periodu rast veći ili manji. To pokazuje i činjenica što u prvoj polovini ove godine imamo povećanje izvoza iz sektora za 40 odsto u odnosu na prošlu godinu. A imamo projekte velike vrednosti koji će tek za nekoliko godina pokazati pun efekat – napominje Milutinović.
Moramo da se odlučimo šta ćemo
Ipak, ovakav uspeh i trenutni „šareniš“ u uslugama domaćeg ITK sektora ne bi trebalo da nas zavara i tom pitanju bi trebalo pristupiti racionalno i strateški.
Druga, a već velika
Na drugoj SPLET Tech konferenciji, koju su organizovali Inicijativa digitalna Srbija (projekat „Preduzmi ideju“) i ICT Hub („Srbija Inovira“) uz podršku USAID, prisutni su imali prilike da čuju 120 izlagača iz zemlje i sveta, na čak devet bina.
Teme su bile veoma raznolike, od zelenih i održivih tehnologija, fintek i digitalnih tokena, sajber bezbednosti, gejminga, preko podrške poslovanju žena u Web3 industriji, do razvoja visokotehnoloških rešenja u automobilskoj industriji, izazova pri razvoju hardverskih ili digitalnih proizvoda i primene tekstilne i jestive elektronike u biomedicini.
- Trebalo bi da se odlučimo u čemu želimo i možemo da budemo najbolji, a ne samo dobri. Hajde da izaberemo košarku gde smo decenijama šampioni, umesto da razvijamo i badminton, gde možemo da budemo samo osrednji. Čak ni fudbal gde smo dobri, ali već i među komšijama ima boljih. Po mom mišljenju, narednih 20 godina će u svetu velika stvar da bude biotehnologija. A tu već imamo nou-hau (know-how), i u hardveru i u softveru, u poljoprivredi, farmaciji, molekularnoj biologiji… Znači, biotehnologije, umesto da se oprobamo u AI. Sa pet do deset vrhunskih stvari koje napravimo za ceo svet možemo da podignemo BDP celoj populaciji – ističe Milutinović.
Prvi čovek „Nordeusa“, koji osim što je uspešna ITK kompanija ima velike projekte kroz „Nordeus fondaciju“, kaže i jednu veoma važnu a u Srbiji ne baš prihvaćenu ili popularnu stvar.
- Ljudi moraju da shvate da od njih zavisi. Ništa danas u Srbiji ne sprečava ljude da probaju da urade nešto dobro, ni država ni privreda, ni nedostatak novca… Da li je teško? Teško je! Da li je ranije bilo teže? Pa, jeste, sada je manje teško, a lako nije ni negde drugde da se nešto veliko uradi – naglašava Milutinović.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari