Mihailo Vesović za 24sedam: Srpske jabuke, vino i rakija stižu do Egipta, Kine i Koreje

Srpski proizvodi već neko vreme našli su svoje mesto i na dalekom tržištu Bliskog istoka, u Aziji i Africi. Pored Ujedinjenih Arapskih Emirata, Privredna komora Srbije uveliko “probija put” i ka Kraljevini Saudijskoj Arabiji, Kini, Koreji i Egiptu. Tako na području Arabijskog poluostrva najviše izvozimo sveže jabuke, koje planiramo da plasiramo i u Egipat. Za Kinu, pored smrznutih malina, planiramo da izvozimo i vino. Takođe, za srpsku hranu, vina i rakiju zainteresovana je i Koreja.

Ovo je u intervjuu za 24sedam rekao Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize i usluge i savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS), odgovarajući na pitanje o otvaranju novih tržišta, pogotovo za poljoprivredno-prehrambeni sektor Srbije.

- I Bliski istok i arapske zemlje imaju istaknuto mesto u svetskoj ekonomiji, kako zbog značajnih sirovinskih resursa, tako i zbog broja stanovnika i značajne kupovne moći. S druge strane, činjenica je da će ove zemlje, bez obzira na velika investiciona ulaganja u sektor poljoprivredne proizvodnje i korišćenja najnovijih naprednih tehnologija, morati da uvoze hranu. Mi ovim tržištima nudimo sveže voće (jabuke, breskve, šljive), smrznuto bobičasto voće, sušeno voće, žitarice, ali i proizvode mlečne i konditorske industrije, pogotovo one visokog kvaliteta – kaže za 24sedam Mihailo Vesović.

Gde još postoji prostor za izvoz srpske hrane?

- Kada je reč o Bliskom istoku, posebno zemljama koje se nalaze na Arabijskom poluostrvu, najzapaženije prisustvo smo ostvarili na tržištu Ujedinjenih Arapskih Emirata. Naše kompanije iz poljoprivredno-prehrambenog sektora već godinama, uspešno, izlažu na Međunarodnom sajmu prehrane GulFood u Dubaiju i ostvaruju poslovne kontakte sa kupcima iz ovog dela sveta. Na ovogodišnjem sajmu, imali smo rekordnih 25 izlagača koji su imali blizu 2.000 bilateralnih susreta i sklopili predugovore i ugovore u vrednosti od oko 10 miliona evra. Isto tako, PKS planira i svoje predstavništvo u Emiratu Dubai. Takođe, PKS radi i na stvaranju kontakta sa još jednom zalivskom zemljom koja je doživela istinski kvantni skok kako na ekonomskom, tako i u kulturološkom/socijalnom planu. Reč je o Kraljevini Saudijskoj Arabiji. Nakon uspostavljanja inicijalnih kontakata sa maloprodajnim lancima u ovoj zemlji, PKS planira da, u junu mesecu, zajedno sa RAS-om vodi na sajam 16 kompanija iz poljoprivredno-prehrambenog sektora.

Šta izvozimo na područje Arabijskog poluostrva?

- Najviše izvozimo sveže jabuke koje čine 22 odsto našeg izvoza u Katar, devet odsto izvoza u UAE i 12 odsto našeg izvoza u Saudijsku Arabiju. Potpisivanje SST-a sa Egiptom, UAE i Kinom, koji su predviđeni u narednom periodu, trebalo bi da, nakon ukidanja carinskih opterećenja, dodatno, pospeše i diversifikuju ponudu naših proizvoda na predmetnim tržištima. Pored cigareta koje, tradicionalno, izvozimo na brojna tržišta, u Egipat planiramo da plasiramo i sveže jabuke, a u Kinu, pored smrznutih malina i vino. Vinari su, posebno, zainteresovani za nastup na ovom tržištu, a imajući u vidu da bi, ukidanjem carinskog opterećenja,bili u stanju da četiri do pet puta povećaju izvoz na ovo tržište. Ove godine, u novembru, planira se i nastup srpskih kompanija na Međunarodnom uvoznom sajmu u Šangaju. Ne treba zaboraviti ni tržišta jugoistočne Azije, Koreju, na primer, koja je zainteresovana za srpsku hranu, vina i rakiju. PKS je, u pregovorima sa korejskom organizacijom KOIMA (Korejska asocijacija uvoznika) radi realizacije tzv. “kupovne misije” čiji bi predstavnici u Beogradu trebalo da imaju poslovne razgovore sa srpskim izvoznicima pomenutih proizvoda.

24sedam/Promo/PKS

Koje su najveće prepreke većem izvozu, pre svega na nova i prilično udaljena tržišta?

- Kada se razmatra nastup na nova tržišta postoje brojni segmenti koje bi trebalo uzeti u obzir.  Osnovne prepreke su nedovoljno poznavanje  i nerealno sagledavanje tržišta. Sva tržišta funkcionišu po principu da žele proizvod najvišeg kvaliteta po najnižoj ceni, zatim nedovoljno poznavanje konkurencije i nedostatak marketinške strategije i kampanje. Tu imamo i nepostojanje strategije u plasiranju proizvoda, jer uglavnom su potrebe tržišta takve da se zahtevaju određene količine i kontinuitet u snabdevanju, kao i postojanje visokih carinskih opterećenja na određene grupe proizvoda i značajni transportni troškovi.

Kako ocenjujete aktuelnu poziciju Srbije kao ekonomije u turbulentnim vremenima?

- Privreda Srbije je dobro podnela udar pandemije, imajući u vidu malu kontrakciju privrede u 2020. godini i skokovit oporavak u 2021. godini, kada smo imali rast od 7,5 odsto. Već u 2022. su stigle posledice zaoštravanja geopolitičke krize u Evropi, pa je privredna aktivnost ostvarena na gotovo duplo manjem nivou nego što se inicijalno očekivalo, rast BDP-a od 2,3 u poređenju sa prvobitno planiranih 4,5 odsto. Međutim, treba istaći da je privreda Srbije nastavila da ostvaruje pozitivne performanse, uprkos narastajućim spoljnim pritiscima, i prelaskom jedne krize u drugu, što dodatno usložnjava situaciju u okvirima evropske privrede, kao ambijenta kojem ekonomski pripada i Srbija.

Kakvi su pokazatelji za dalje?

- Većina makroekonomskih indikatora je dobra, investicije, zaposlenost, izvoz, stabilnost deviznog kursa i finansijskog sistema i doznake, osim visoke stope inflacije od 16,2 odsto i hronično visokog deficita spoljnotrgovinske robne razmene koji je u 2022. dostigao 11,4 milijarde evra. S druge strane, ne treba zaboraviti odlične performanse, koje je zabeležio sektor usluga, prvenstveno zahvaljujući aktivnosti IT kompanija. Suficit u razmeni sa inostranstvom je u 2022. iznosio oko dve milijarde evra. Najveći problem je što pritisak na kupovnu moć stanovništva produbljuje problem demografskog trenda, koji je izrazito negativan i koji predstavlja glavni rizik održivosti privrede.

Tanjug/Rade Prelić

Kolika je opasnost po srpsku ekonomiju recesija koja preti EU, pogotovo Nemačkoj i Italiji kao vodećim trgovinskim partnerima Srbije?

- Verujemo da će recesija u EU ipak biti izbegnuta, što je u skladu i sa njihovim projekcijama, ali je činjenica da vodeće EU privrede, naši glavni spoljnotrgovinski partneri, značajno usporavaju. Mi smo videli u prošloj godini pad investicija iz EU, za oko 20 odsto, što je povezano sa pomenutim usporavanjem. Većina naše spoljne trgovine se odnosi na tržište EU, na to tržište plasiramo oko 65 odsto izvoza robe, kao i većinu usluga. Međutim, dobra je stvar što se po osnovnim projekcijama vodećih međunarodnih finansijskih institucija u 2024. očekuje oporavak evropske privrede. S druge stranem, eventualno usložnjavanje političke situacije bi moglo negativno uticati na perspektive evropske privrede u srednjem roku, anemičan rast uz održavanje relativno visokog nivoa inflacije, gubljenje konkurentnosti na međunarodnom tržištu, seljenje dela kapitala ka Severnoj Americi i Australiji... Sve bi se to dalje prelivalo na privredu Srbije s obzirom na našu zavisnost od tog tržišta, ne samo u pogledu investicija i spoljne trgovine, već i u pogledu geografske lokacije Srbije i regiona Zapadnog Balkana, koji su praktično okruženi članicama EU.

Srbija je i u krizi održala industrijsku proizvodnju i povećala izvoz, makroekonomski parametri su solidni. Zbog čega nema pomaka u kreditnom rejtingu?

- Kada imate kriznu situaciju kao što je ova, onda je vrlo značajno očuvanje kreditnog rejtinga, koji je sada za Srbiju "BB+“ sa zadržanim "stabilnim“ izgledom za dalje unapređenje. Treba napomenuti i da je to samo jedan stepen ispod investicionog nivoa, koji počinje sa "BBB-“, ali je takođe činjenica da nam taj nivo izmiče već nekoliko godina, usled nadovezivanje krize jedne na drugu.

Šta može da se uradi da dostignemo taj rejting?

- Uslovi koji bi mogli dovesti do unapređenja kreditnog rejtinga Srbije su različiti i svaki od njih bi mogao u svom potencijalu uticati na unapređenje, npr. vidljiv nastavak procesa evrointegracija , recimo, kada je postalo jasno da će Hrvatska postati član evrozone i šengenskog sporazuma, njen kreditni rejting je uvećan za dva stepena. Ipak, proces EU integracija za Srbiju je već nekoliko godina potpuno stagnantan, tako da u skorije vreme je teško očekivati neke konkretne pomake. Sa stanovišta makroekonosmkih pokazatelja, na povećanej kreditnog rejtinga bi uticala sposobnost da se obori inflacija do kraja godine, da se realizuje proizvodno-izvozna investicija visoke dodate vrednosti, da se poveća stopa rasta u narednoj godini, i da se naravno očuva stabilnost javnih finansija, koja je postignuta fiskalnom konsolidacijom.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi