Kašnjenje u prelasku na zelenu energiju bi moglo mnogo da nas košta
Epidemija koronavirusa u svetu je ubrzala i energetsku tranziciju ka zelenim tehnologijama, u čemu Zapadni Balkan mnogo kasni
Epidemija kovida je u kratkom vremenskom periodu pokazala kakva će biti budućnost energetike u svetu. U 16 zemalja Evrope potrošnja električne energije u vreme epidemije kovida opala je za 12 procenata, termoelektrane su obustavljale rad zbog visokih varijabilnih troškova proizvodnje, pa su do izražaja došle vetro i solarne elektrane. To je samo ubrzalo energetsku tranziciju ka sve većem učešću obnovljivih izvora energije, ocenio je danas predsednik Saveza energetičara Srbije i profesro ETF-a Nikola Rajaković na okruglom stolu “Energetska tranzicija i kovid 19” u Privrednoj komori Srbije.
– Učešće obnovljivih izvora energije u ukupnom energetskom miksu ponude postalo je veoma visoko. Ova epidemija je praktično eksperiment tranzicije in vivo, jer se ovakva situacija mogla očekivati za tek za desetak godina. To znači da i mi na Zapadnom Balkanu moramo da požurimo i rešimo se zavisnosti od uglja i nafte, jer dekarbonizacija je skupa, a ona zakasnela će biti još skuplja, i imaćemo posledice od nekoliko stotina miliona evra – istakao je Rajaković.
Profesor Rajaković upozorava da Evropska unija sve više insistira na tome da se i ovaj naš region uključi u CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism), kada već ne plaća taksu na ugljen-dioksid i nema trgovinu emisijom ugljen-dioksida.
– Evropa nas pritiska i neće popustiti, jer sve više se bune tamošnja privreda. Proizvođač cementa u Holandiji plaća struju skuplje – a time mu je i proizvodnja skuplja, nego proizvođač cemenata u Srbiji, baš zbog toga što su ovde elektrane oslobođene ekološkog troška. Izvoznici struje iz regiona moraće ubuduće da kupuju “zelene kilovate” ako žele da posluju sa EU – kaže Rajaković.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari