Sve više posla, sve veće plate, a sve manje ljudi: Ima li spasa srpskom ugostiteljstvu

06.07.2022

07:35

0

Ovu branšu još "drmaju“ posledice korone, i to se vidi u celoj Evropi, ali u Srbiji je inače stari problem sada mnogo veći

Sve više posla, sve veće plate, a sve manje ljudi: Ima li spasa srpskom ugostiteljstvu
Tanjug/AP Photo/Francois Mori)

Oni koji uživaju u hrani i piću u srpskim kafićima, restoranima, hotelima i barovima "sete" se problema manjka radne snage tek kada dođe letnja sezona i primete da ima malo konobara ili da se dugo čeka da stigne porudžbina. Za ugostitelje taj problem nije ni letnji, ni kratkotrajan, a ubuduće bi mogao da bude i nerešiv.

Korona je žestoko udarila ugostiteljstvo širom sveta i Evrope, manjak posla je rasterao iskusne radnike, a ni dve godine kasnije situacija se nije "vratila u normalu“. Došlo je dotle da je, na primer, savezna vlada Nemačke krenula da se direktno bavi tim problemom. Rešenje koje su „našli“ dodatno će pogoditi takođe razoren ugostiteljski sektor Srbije, jer – Nemci će uvesti brže, lakše i više radnika iz inostranstva. Kao da već nemamo dovoljno „regionalnih“ problema.

Broj kafića mnogo veći

- Nedostatak radnika je vidljiviji tokom letnje sezone i obično se "hvatamo" jednog razloga i govorimo o odlasku radne snage u Grčku, Hrvatsku i Crnu Goru. Međutim, problem je mnogo širi, jer su leti veći i naši kapaciteti ovde. Svaki restoran ima baštu, ako ništa drugo, a gde su tu novootvoreni veliki restorani, koncept barovi… - kaže za 24sedam Milenko Mijić, predsednik Udruženja ugostitelja Novog Sada (UGONS).

U Beogradu i Novom Sadu broj kafića je danas mnogo veći nego pre pet-šest godina, kaže naš sagovornik, i toliki razvoj ugostiteljstva podigao je potražnju koju ne prati ponuda – obučenih ugostiteljia iz srednjih škola ili prekvalifkovanih sa tržišta rada.

- Ranije smo i u Beogradu i Novom Sadu imali nekoliko restorana i brojne kafiće. Danas imamo koncept barove, a to podrazumeva hranu. A gde je hrana, morate imati mnogo više radnika. U Novom Sadu su otvoreni restorani sa po 150- 200 mesta. Već za neki veći bar treba vam od 20 do 30 radnika, radi se u smenama.... Toliko osoblja bi bilo teško naći i da nema dodatnog odliva, sezonskog ili stalnog, i da ugostiteljske škole upisuje više đaka nego što je to sada slučaj – napominje Mijić.

Uči se brzo, a na kratko

Mijić ističe da su ugostitelji u poslednje vreme prinuđeni da primaju osoblje bez radnog iskustva i da radnike "uče u hodu“, iako se radi o osetljivom poslu u kome je kontakt sa klijentima direktan i očit.

- Problem je i što kada ih naučite, ne ostanu dugo. Neki odu za više para u drugi lokal, a neki u drugu profesiju. Može neko da želi da bude kuvar celog života, ali na posao konobara se gleda kao na prelazni, dok si mlad i studiraš, ili posle toga na neko vreme. Niko to ne misli da radi ceo život kao što je bilo ranije - kaže Mijić.

I van Beograda i Novog Sada situacija je poražavajuća, kaže za 24sedam Obren Mićović‚ menadžer poznatog niškog restorana „Stambolijski“.

- Mi imamo sreću što čuvamo ljude i što su kod nas po tri-četiri godine. A kad nam zatreba kvalitetan radnik, kao što nam sada treba jedan konobar zbog proširenja posla, to je nemoguća misija. Ono što je vredelo, otišlo je. Na oglas se javilo troje ljudi, a niko se nije pojavio u zakazano vreme razgovora. A plate su dosta porasle i za konobare i u kuhinji – navodi Mićović.

Naš sagovornik kaže da nije mnogo bolje ni van sezone.

- Ako neko i dođe, tu je „da prezimi“ i mi smo ponovo na istom. Trebalo bi da imamo ozbiljno udruženje ugostitelja pa da se i te stvari regulišu, da se zna ko, kada i kako može da radi – napominje Mićić.

Plate veće, ali ni to nije dovolljno

Povećanju domaće ponude radne snage ne pomaže mnogo ni to što su danas mnogo veće plate u ugostiteljstvu nego što su bile pre korone, kaže naš sagovornik.

- Sve je poskupelo, ugostitelji su takođe digli cene, pa su mogle da porastu i plate. Sada su plate 30 odsto više nego što je to bilo, recimo, pre korone, ali ni to izgleda nije dosta. Tada je plata dobrog kuvara bila 60.000-70.000 dinara, a danas toliko ima pomoćni kuvar, dok je kuvarima preko 100.000 – napominje Milenko Mijić.

U Srbiji bakšiš triput manji

U Srbiji prihodi u ugostiteljstvu ne mogu da se mere sa onim “morskim“, ni po pitanju napojnica.

- Na moru jednostavno ima deset puta više gostiju, samim tim svi oni više rade, ali se i dosta zaradi. Tako, recimo, u Hrvatskoj plaćaju i do tri puta više, a posebna je priča što na tom broju turista skupe i veće bakšiše. Tamo strancu nije problem da na račun ostavi 10 odsto bakšiša, a račun je veći nego u Beogradu, a kamoli po Srbiji. Bakšiš u Beogradu iznosi od tri do pet odsto - navodi Relić.

A plate više do toga ne mogu naviše, jer profiti u ugostiteljstvu odavno nisu kao što su nekada bili, kaže za 24sedam Miša Relić, predsednik Udruženja noćnih barova i klubova.

- Ne možemo mi da se takmičimo sa platama koje u Hrvatskoj dobijaju konobari, kuvari i barmeni iz Srbije. Da bismo mogli bolje da platimo radnike treba nam i pomoć države. Da nam se olakša poslovanje i smanje dažbine. Za poslednjih 20 godina dobili smo toliko taksa i raznih komunalnih i sličnih naknada da plaćamo da malo koji objekat u vreme ovakve krize pravi profit, a dosta njih se u poslednje vreme zatvara. Što zbog manjka osoblja, što zbog nemogućnosti da se održi posao. Ozbiljno rešenje koje smo već predlagali bi bilo smanjenje PDV-a u ugostiteljstvu, što je dosta država već uradilo, neke za vreme a neke odmah posle pandemije. Makar dok ne stanemo na noge. Situacija je alarmantna i sada bez toga nema oporavka – naglašava naš sagovornik.

BONUS VIDEO:

24sedam

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi