Ko će nam kuvati i posluživati: Kuvaru na moru 2.500 evra, u Srbiji ni pola toga

Sa 1. majem na ovim prostorima se tradicionalno „zvoni“ za novu turističku sezonu. Radost za turiste a agonija za restoratere i hotelijere, pogotovo ako im je adresa objekta u Srbiji.

- Biće nam veoma, veoma teško. Ionako nam fali 30 do 40 odsto radne snage a sada se već i deo ovih što rade spremaju da kao sezonci provedu leto na moru. Misle da ih tamo čeka med i mleko a žive kao da sutra ne postoji– kaže za 24sedam Stevan Rodić, prvi čovek Sektora za turizam i ugostiteljstvo Udruženja poslodavaca Srbije (UPS).

Da li zbog „meda i mleka“, „tri meseca na moru“ ili pak zbog potrebe da se zarade pristojne pare za život, svejedno tek kandidata „za selidbu“ je mnogo, kaže nam Luka Čvorović iz beogradske agencije „Frendli HR“ (Friendly HR), koja posreduje pri nalaženju kadrova i poslova za rad na hrvatskom i crnogorskom primorju.

- Interesovanje za rad na primorju je jako veliko. Ima tu i onih koji imaju iskustva u poslu odavde pa žele da bolje zarade ali i onih nekvalifikovanih koji bi da probaju. S druge strane, velika je i potražnja za našim radnicima recimo iz Hrvatske. Gazde su tamo prezadovoljne a naši sve slobodnije odlaze, jer nije bilo nikakvih problema ni sa dugovanjima ni sa uslovima rada – objašnjava Čvorović.

Čvorović kaže da to koliko će tamo zaraditi zavisi, naravno od dogovora sa poslodavcem ali se neke okvirne cifre znaju. Radi se šest dana sedmično a za to, recimo, sobarice dobijaju bar 600 evra, konobari dobijaju od 900 do 1.300 evra na mesečnom nivou, barmeni 1.000 do 1.400 evra. pomoćni radnici u kuhinji oko 600 evra a kuvari od 1.700 do 2.500 evra. Uz sve to obično ide hrana, a neretko i smeštaj ili doplata.

A kada stignu godine...

Plate svakako nisu male za srpske uslove, priznaju i u UPS, ali upozoravaju da se situacija ne može gledati tako uprošćeno, a život kratkoročno.

Od "mora"se često vidi samo morska kuhinja: Osoblje kao na traci, Foto: Pixabay

- Svi misle da je tamo bolje a da se manje radi. A to nije tačno. Kada bi radili ovde radili deset do dvanaest sati, šest pa čak i sedam dana nedeljno, i ovde bi imali istu platu. Umesto toga ovde se zabušava, radi se kao po kazni dok se mašta o Zapadu, a dobija se i zdravstveno osiguranje i ide penzijski staž, plaća se prekovremeno... Svega toga tamo često i nema, kao ni vremena za porodicu i prijatelje. A plate su i ovde porasle bar 25 odsto, barmenu ili konobaru je sada plata 500 evra, kuvaru oko 1.000... - napominje Rodić.

On dodaje da se u ugostiteljstvu i turizmu radi sa onima koji ostanu, pa bili to i penzioneri.

- Radna snaga je neobučena, o profesionalizmu ne možemo ni da govorimo a produktivnost nam je zbog toga veoma slaba. Suočavamo se sa najgorom mogućom situacijom u grani koja je najviše pogođena pandemijom i zaštitnim merama. Ne isplati se ni da ih obučavamo, jer onda još brže odu na Zapad. A dogod ne budemo promenili svest da nigde nije kao kod kuće, nećemo kao društvo krenuti na bolje - uveren je prvi čovek ugostitelja u UPS.

Dok se naša svest ne promeni, kao što priželjkuju poslodavci, srpska mladež će i dalje popunjavati pozicije u inostranom ugostiteljskom i hotelskom biznisu koje domaći ne žele da rade. Zbog toga posla svuda ima, od 35.000 sezonaca koliko je sa prostora Srbije, BiH ili Makedonije potrebno Hrvatskoj, preko 40.000 koliko ih preko leta ode u Crnu Goru, do 250.000 koliko je potrebno u Italiji.

A kada tamo ode ko god je mogao i hteo, ogstima restorana i hotela u Srbiji će ostatri samo da gunđaju predugo čekanje konobara, lošu hranu i uslugu. I da konstatuju da je "na Zapadu sve to mnogo bolje".

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi