Imamo ga u izobilju, na njemu će Kinezi masno zaraditi, ali biće para i za Srbiju!

20.01.2022

20:20

0

Za manje od deset godina potražnja za bakrom će biti za trećinu veća od onoga što će biti dostupno na tržištu, a time će i cena biti drugačija

Imamo ga u izobilju, na njemu će Kinezi masno zaraditi, ali biće para i za Srbiju!
Profimedia

Globalna tražnja za bakrom, presudnom komponentom u proizvodnji električnih vozila i potrošačke elektronike, nadmašiće ponudu za više od šest miliona tona do 2030. godine, predvidela je ovih dana norveška istraživačka i analitička kompanija u oblasti energetike "Ristad enerdži“.

S tim se poklapa i ranija prognoza australijske kuće „Komoditi insajts“, koja procenjuje skok potražnje sa 23,5 miliona tona na više od 31 milion u 2030. godini, dok analitičari „Banke Amerike“ kažu da bi cena već 2025. mogla da bude 20.000 dolara po toni.

Izvoz skočio 37 odsto

To su dobre, ali ne i odlične vesti, napola u šali kaže za 24sedam Ljubodrag Savić, profesor ekonomike industrije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

- Višestruko povećanje potražnje za bakrom bi bila sjajna vest da su rudnici naši. Ovako, to nije ona najbolja moguća, već „druga najbolja“ vest, jer i pored toga što su rudnici i topionica faktički kineski, nalaze se u Srbiji. Ipak će od od toga profitirati i naši radnici u Boru i metalskim fabrikama, kao i država od rudne rente i poreza i doprinosa – naglašava Savić.

Srbija je, prema poslednjim podacima, u prvih 11 meseci prošle godine izvezla 65.000 tona bakra za 510 miliona evra, napominju u Privrednoj komori Srbije (PKS).

- Ove godine proizvodnja će zbog novog rudnika svakako biti veća, i tu se vidi ogroman potencijal za zaradu – kaže za 24sedam Nikola Ranković, viši savetnik u Centru za strateške analize pri PKS.

I kiša diže cenu metala

Pored tri glavna razloga, na paprenu cenu bakra uticale su prošle godine i loše vremenske prilike u drugoj polovini godine u regionima gde su rudnici bakra u Čileu, najvećem proizvođaču i izvozniku bakra na svetu. Kiše su poplavile rudnike. Ni to što je menjana regulativa o porezu za rudnike nije „pomoglo“ u stabilnosti cene. Problema je bilo i u Peruu, gde je oslabila podrška novim projektima u rudarstvu.

Zbog nestašice bakra i problema u iskopavanju rude i preradi, cena je išla do rekordnih 11.300 dolara za metričku tonu u oktobru, odnosno 40 odsto više od uobičajene cene. Danas je vrednost bakra na berzi (januar 2022. godine) pala na 9.700-9.800 dolara. Ali i dalje je visoka, jer pre godinu dana bila između 8.000 i 9.000 dolara, što je rast od 25 odsto, a pretpandemijska cena je bila tek nešto viša od 6.000 dolara.

Visoka cena dobro je došla i spoljnotrgovinskim bilansima Srbije.

- Uz istu količinu izvoza bakra kao u 2020. godini, vrednost je bila 37 odsto veća – naglašava Ranković.

Polovina srpskog izvoza ide u Kinu, 20 odsto u Bugarsku, a značajnije količine odlaze i u Češku, Italiju i Nemačku. Bakar izvozimo kao rafinisani, najviše u obliku bakarnih katoda, što je očigledan dodatni potencijal domaće metalurške industrije.

Pixabay
 

- Bilo bi dobro da se uveća izvoz toplovaljanih i hladnovaljanih proizvoda, kao i drugih višeg stepena prerade, jer time bi se rudno bogatstvo koje imamo mnogo više „naplatilo“ – zaključuje Ranković.

Sreća ili strategija, svejedno, budućnost je osigurana

U Srbiji je za prvih 11 meseci prošle godine proizvedeno 20,6 miliona tona rude bakra, što je 30 odsto više nego za isto vreme godinu dana ranije. To je svakako zbog toga što je kineski „Ziđin“ kupio RTB Bor i što je otvoren novi rudnik bakra „Čukaru Peki“.

- Upravo zbog tog rudnika, od kojeg se očekuje godišnja proizvodnja od 3,3 miliona tona rude godišnje ili 10.000 tona prerađenog bakra u RTB Bor, Srbija bi trebalo da postane drugi najveći proizvođač bakra u Evropi. Očekuje se da će nam udeo od pet odsto svetske proizvodnje skočiti na 18 odsto – kaže Ranković.

A ako se prognoze „Banke Amerike“ ostvare, 75.000 tona izvoza moglo bi da bude vredno i 1,5 milijardi dolara godišnje.

Čemu služi „crveno zlato“

Bakar je ključni metal u procesu dekarbonizacije i prelaska na zelene tehnologije, održivu energetiku i elektromobilnost. Zbog toga se očekuje da će potražnja u narednim godinama da znatno skoči i pitanje je da li će ponuda to moći da isprati.
- Najveći motor potražnje će tu biti automobilska industrija, koja će imati velike zahteve za elektromotorima i uopšte bakrom kao materijalom za električne sklopove. Ali i ta industrija, pogotovo ne evropska, ne može da koristi „prljavi“ bakar, kojeg ima koliko hoćete, već samo onaj koji dolazi od ekološki regulisanih proizvođača.

A sa povećanom proizvodnjom, korist od bakra neće imati samo Kinezi, jer, podseća Ljubodrag Savić, trećina vlasništva RTB Bor i dalje je u rukama države Srbije.

- Što je tražnja veća, Kinezi će na to odgovoriti proizvodnjom. S porastom proizvodnje raste i prihod od srpskog udela, verovatno će biti potrebno i više ljudi u proizvodnji, a sve to utiče na rast BDP-a, našeg izvoza… - nabraja Savić.

On kaže da bi to sve finansijski bilo mnogo bolje da su rudnici i topionica bakra naši, tj. da smo imali „sredstava i pameti da ih zadržimo“, ali da se to pokazalo kao nerealno.

- „Ziđin" planira da u Srbiji proizvodi 200.000 tona bakra, a pre njihovog dolaska proizvodnja je bila svega 35.000. Toliko o tome. Kinezi su očigledno ljudi koji ne razmišljaju od danas do sutra, nego decenijama unapred. Još devedesetih godina, kada je Zapad smatrao da se treba baviti uslugama, bankarstvom, softverima - a „prljavom proizvodnjom“ nek se bave na Istoku, bila je jedna upozoravajuća studija američkog nezavisnog instituta da sledi drugačija budućnost. Danas se pokazuje ko je imao bolje strateško planiranje i ko po svetu kupuje ne samo topionice već i agro-prehrambene komplekse – napominje Savić.

Zašto nema bakra

Krizna situacija i neizvesnost zbog pandemije na globalnom tržištu u 2021. godini doveli su i do neviđenih skokova cena osnovnih metala, bakra pre svega. Visoke cene imaju i drugi osnovni metali, npr. cink i aluminijum.

Profimedia
 

Nikola Ranković kaže da ima nekoliko osnovnih uzroka visoke cene bakra, od visoke inflacije i energetske krize do promene regulatornih standarda, odnosno pooštravanja ekologije. Visoka inflacija, dugo zaboravljena, a sada novi bauk svetske privrede, preti i proizvođačima bakra, jer poskupljuje i njihovu proizvodnju, što se preliva i na njihove cene.

Analitičari u svetu očekuju smirivanje inflacije, ali i ujednačavanje ponude i tražnje, čime bi se stabilizovala i cena bakra u drugoj polovini godine. Naravno, pod pretpostavkom da neće biti dodatne eskalacije pandemije.

Energetska kriza je takođe povećala tražnju za metalima, ali najveći izazov za ponudu je ipak došao „odozgo“, od regulatora.

- Došlo je do pooštravanja standarda zbog primene zelene agende, pre svega u Kini. Tamošnji proizvođači su morali da se povinuju odlukama svoje vlade i da primene rigoroznija pravila o zagađenju životne sredine. Ta pravila su se ubrzo raširila po svetu, i u topionice po EU i ušle u njihove planove o dekarbonizaciji. To znači da nije samo smanjen kapacitet topljenja, nego i sama dostupnost bakra na globalnom nivou – napominje Ranković.

Globalna proizvodnja rude bakra u 2021. godini je bila oko 10 odsto manja nego 2020. To je dovelo i do deficita na tržištu, koji se procenjuje na minus od 300.000 tona. Ove godine se očekuje rast proizvodnje, ali i da bakar ostane skup, sa cenom višom od 9.000 dolara, sve dok se ne izjednače povećana potražnja i poljuljana ponuda. Tome bi mogla da doprinese smanjena potrošnja bakra u Kini, najvećem potrošaču na svetu, jer imaju lokalnu krizu sa finansijama i sektorom nekretnina.

BONUS VIDEO:

24sedam

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi