Ugrožene zelene tehnologije: Skup bakar je dobar za Srbiju ali ne za ceo svet

U svetu ponovo na berzama padaju rekordi cena minerala koji su suštinski važni za proizvodnju niskokarbonske infrastrukture. Cena bakra ponovo je na najvišem istorijskom nivou od 10.700 dolara za tonu. To je odlična vest za Srbiju, čije kineske fabrike naveliko izvoze ovaj metal, ali ne i za ceo svet.

Ko će vladati svetom?

Procene ponude, koje doduše variraju, uglavnom kažu da će moći da se zadovolji polovina potreba za litijumom i kobaltom i oko 80 odsto za bakrom.

A onda se u priču uvodi i geopolitika, jer Demokratska Republika Kongo proizvodi 70 odsto kobalta i retkih materijala a kina prerađuje 90 odsto retkih metala globalno

A bakar je sve skuplji jer se Kina, matična zemlja vlasnika metalurških kombinata u Srbiji, snažno oporavlja u „postkovid“ fazi i ima velike potrebe za ovom sirovinom. S druge strane potražnju naviše gura i globalna orijentacija na tehnologije koje će u mnogo manjoj meri zavisiti od nafte i gasa.

Stručnjaci se sada pribojavaju, piše britanski „Gardijan“ da trka za metalom i mineralima ne naruši globalnu akciju brige o klimi i klimatskim promenama.

Srbiji je s cenama bakra poseldnjih godina “sekira upala u med”. U 2019. godini, koja sad kao pretkriznu gledamo kao reper uspešnosti, izvezeno je 1,5 miliona tona gvožđa i čelika i 1,35 miliona tona valjanih proizvoda (platiranih i neplatiranih), za 1,7 milijardi dolara. Bakra je izvezeno mnogo manje, oko 103.000 tona, ali je njegova vrednost veća, 646 miliona dolara. Na ovo treba dodati i izvoz aluminijuma od 75.500 tona, odnosno 223 miliona dolara.

Prihodi od prodaje samo u “Ziđin kuper Srbija”u 2020. godini dostigli su 700 miliona dolara, za 34 odsto više nego 2019. godine. Analitičari MAT-a (Mesečne analize i prognoze Ekonomskog instituta) procenjuju da bi sa ovim cenama bakra to učešće moglo da u 2021. bude 0,5 odsto BDP-a.

Bakar, gvožđe, kobalt, litijum,…

Bakar, koji se nalazi u svemu elektronskom, od pametnih telefona do automobila, udvostručio je cenu u poslednjih godinu dana.

A ne poskupljuje samo bakar. Na Njujorškoj berzi vodi se trka cena rude gvožđa, koja je prešla 237 dolara za tonu u sredu. Kinezi su, kao najveći proizvođači čelika, i ovde „naduvali“ cenu koja je sada viša za 94 dolara nego u isto vreme prošle godine. A ni tada cena nije bila mala.

Stručnjaci veruju da će cene i dalje rati i da bi to kinesko guranje u trku za metalima moglo da uruši ionako bolnu tranziciju ka zelenim tehnologijama. Ono što je dobro za rudare „Rio Tinta“ i „BHP Bilitona“, za koje se sada grabe investitori, nije dobro i za svet, koji bi mogao da se nađe u „prelomnom raskoraku“ potražnje za zelenom infrastrukturom i ponude kritičnim minerala da se ona napravi.

Pročitajte još:

Prosečna plata 600 evra – realnost ili zabluda: Šta je potrebno da nam od januara 2022. skoči standard?

Akcize će nam promeniti navike? Skuplja rakija, jeftiniji viski

U poslednjem izveštaju Međunarodne agencije za energatiku procenjeno je da će globalna potražnja za kritičnim i retkim metalima porasti do 2040 šest puta u odnosu na današnju.

To ne čudi kada se zna da električni automobil „troši“ upravo toliko puta više bakra, kobalta, nikla ili litijuma nego klasičan auto. Takođe, farma vetrenjača na kopnu zahteva devet puta više tih materijala nego elektrana na gas. Samo litijuma, osnovu baterija za elektrovozila, biše potrebno u narednih 20 godina 40 puta više nego danas.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi