Zašto smo zlato vratili u zemlju: Koliko zlata ima Srbija, gde ga držimo i zašto je to toliko važno?

Naša zemlja trenutno raspolaže sa 37,2 tone zlata čija ukupna vrednost iznosi 1,9 milijardi evra i one predstavljaju 11,6 odsto ukupnih deviznih rezervi, pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS).

Iako je doskoro NBS dobar deo rezervi zlata držala u inostranstvu, sada se sve zalihe nalaze u trezorima Narodne banke Srbije. Naime, veći deo zlatnih rezervi do pre nekoliko meseci "ležao je" u Bernu u Švajcarskoj, a manji deo u Londonu. Međutim, pre nekoliko meseci predsednik Srbije Aleksandar Vučić pitao je guvernerku NBS Jorgovanku Tabaković gde su naše zlatne rezerve i istakao da smatra da bi one trebale da budu u Srbiji, uz opasku: "Ne znaš šta se u svetu dešava".

Za 10 godina zalihe duplirane

Nakon toga, NBS je odmah, u roku od dva meseca, organizovala prebacivanje svih rezervi zlata u Srbiju.

- I sve zlato države Srbije sada je u trezorima NBS, preko 37 tona - navela je guvernerka.

Ona je istakla i da je u odnosu na kraj 2012. godine, učešće zlata u deviznim rezervama povećano sa 5,7 odsto na 11,6 odsto, a količinski je više nego udvostručeno – sa 15,9 na 37,2 tone.

Guvernerka NBS objasnila je i da je trend vraćanja zlatnih rezervi iz stranih banaka, poput trezora Sistema federalnih rezervi ili Banke Engleske, ali i drugih sličnih banaka, u matične zemlje i te kako prisutan poslednjih godina svuda u svetu. U tome se ističu, kako ona navodi, centralne banke Nemačke, Austrije, Holandije, Mađarske i Poljske, što je, kako kaže, posledica nastojanja da se poveća raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti.

Veliki troškovi skladištenja

Takođe, razlog za povlačenje rezervi zlata, kako naglašava guvernerka NBS, jeste i u tome što su u globalnom okruženju niskih i negativnih kamatnih stopa oportunitetni troškovi držanja zlata veoma niski, ali i zbog toga što centralne banke žele da umanje troškove skladištenja zlata u fizičkom obliku koji postoje u slučaju držanja zlata u inostranstvu.

- Imamo pun trezor zlata i nameravamo da nastavimo da ga kupujemo - rekla je Tabakovićeva.

Unsplash

Ona je istakla i da Srbija ima više zlata od svih republika bivše SFRJ, te da isto zlato koristimo kao oblik zaštite od inflacije na duži rok, ali i za upravljanje deviznim rezervama, jer se zlato kupuje zbog dodatne diverzifikacije strukture deviznih rezervi, čime se ojačava stabilnost zemlje.

Zlato u NBS se u celosti čuva u obliku zlatnih poluga, dok je ostatak u obliku novčića. Finoća, tj. njihov sadržaj je 99,9 odsto čistog zlata.

Inače, primat u zlatnim rezervama i dalje drži Amerika, sa ukupno 8.100 tona, a sledi je Nemačka, sa 3.360 tona.

Iznad proseka zemalja u razvoju

Srbija se sa ovom praksom, navode u NBS, svrstava u grupu zemalja koje svoje zlatne rezerve sa jedne strane uvećavaju kupovinom, a sa druge povlače rezerve čuvane u inostranstvu u svoje nacionalne trezore. Samo prošle godine centralne banke u svetu su uvećale svoje zlatne rezerve za ukupno 275 tona.

- Rezerve u zlatu su krajem jula činile 12,4 odsto ukupnih deviznih rezervi NBS, što je iznad proseka za zemlje u razvoju, kod kojih su činile 7,4 odsto u trećem tromesečju 2020. – navela je guvernerka.

24sedam/Slađana Gavrić

I podaci World Gold Councila, Svetskog saveta za zlato, koji predstavlja najprecizniju bazu informacija o rezervama zlata po državama, pokazuju da je Srbija lider u regionu. Drugo mesto na Balkanu zauzima Severna Makedonija, koja je na kraju drugog kvaratala ove godine imala 6,89 tona zlatnih rezervi.

Zatim slede Slovenija, sa 3,17 tona, i Bosna i Hercegovina, sa 2,99 tona, pa Crna Gora, sa 1,09 tona. Na poslednjem mestu je Hrvatska, koja je sve svoje zlatne rezerve rasprodala još 2001. godine.

Inače, prema podacima Svetskog saveta za zlato, gram zlata na današnji dan košta 56,9 dolara.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi